Кућа Добрих Вести

Login

Амарант – или о тежњи да се помогне слепим и слабовидим

Оцените овај чланак
(10 гласова)

slepiБЕОГРАД - Живим у Београду једанаест година и на прсте могу да избројим колико сам пута видео слепу особу у јавном простору, упркос томе што често пролазим поред школе за ученике оштећеног вида "Вељко Рамадановић" у Земуну, коју је похађао и мој брат. Иако у Београду не познајем људе са оштећеним чулом вида, њихови проблеми су ми добро познати. Србија има готово 12000 слепих и слабовидих грађана, а према прошлогодишњим подацима само 500 њих има посао.

Друге европске земље хвале се знатно ведријом статистиком па се у Шпанији, на пример, тешко могу наћи слепи који су незапослени.
Поређење нашег државног апарата са оним из других европских земаља увек је незахвално и лако за покретање расправе, али није непримерено. Ниједна држава не би смела да окрене леђа људима којима је помоћ најпотребнија.

Поезијом до ревитализације библиотеке

„Колико год било племенито што данас интензивно мислимо на наше суграђане који су слепи или слабовиди, толико је, најблаже речено, неплеменито што то не чинимо свакога дана“, рекла је 15. октобра Гордана Влајић из агенције All About, поводом Светског дана белог штапа, посвећеног слепим и слабовидим особама.
Влајићева се у том тренутку налазила пред микрофоном у дворани Дома омладине у Београду и с пуним правом хвалила људе којима је била окружена. Позивала је многе од њих да јој се придруже и поделе неколико речи о објављивању књиге песама „Амарант – или о бесмртној љубави“ Иванке Радмановић.
Радмановићева, дизајнерка са пословном адресом у Њујорку, нема проблема са видом али, очигледно, нема проблема ни са недостатком емпатије. Она се драге воље придружила пројекту "Песме које виде", организованом у сарадњи са Савезом слепих Србије. Циљ пројекта је да се приход од продаје књиге „Амарант – или о бесмртној љубави“ донира за ревитализацију библиотеке за слепе и слабовиде „Др Милан Будимир“ у Београду.
„Карактеристично је што су баш сви учесници на овом пројекту потпуно предано и несебично учествовали у њему, без очекивања да њихов рад буде финансијски покривен. Приступили смо му као да смо у оним најбољим, младим годинама када не питамо шта колико кошта, већ улазимо у нешто пуним срцем“, рекао је Лука Јоксимовић Барбат, секретар Савеза слепих Србије.

Песме које виде

Пројекат "Песме које виде" осмишљен је као акција која нема намеру да се заврши и подразумева периодично објављивање књига и дискова са песмама савремених српских, али и светских песника. Иванка Радмановић је рекла да грчка реч амарант, која краси име њене књиге, означава, између осталог, симбол бесмртности, веру, верност и постојаност у љубави. У агенцији All About то је схваћено буквално па  непролазну вредност аудио издања књиге гарантују глумци са прелепим гласовима – Жарко Лаушевић и Лора Орловић, који су читали стихове.
Шарм и гламур глумаца могли би да помогну слепим лицима којима није омогућена бесплатна или субевнционисана набавка новије технолошке опреме, иако постојање 43 општинске и међуопштинске организације слепих показује да има људи широм Србије којима је таква опрема потребна.
„Поред нових технолошких помагала, слепима су потребне и књиге на Брајевом писму, као и  звучне књиге. У области права такође је потребно регулисати неке ствари. Иако данас у законодавству имамо боље регулативе него пре тридесет година, оно што је у њима добро не примењује се, или се примењује врло мало“, истакао је Јоксимовић Барбат.
То је доказ да се према потребама 12000 слепих људи у нашој земљи државне институције понашају као да су и саме слепе, па не успевају да сагледају и позабаве се проблемом. Издавачка кућа Арте препознала је могућност да помогне и подржала пројекат Песме које виде. Арте ће се побринути да се, после продаје на Београдском сајму књига, књига „Амарант – или о бесмртној љубави“ нађе у свим боље снабдевеним књижарама у земљи.

Од речи до дела

Из искуства знам да је прва реакција људи суочених са слепом особом најчешће сажаљење. Друге обично нема. Ако је има, реч је о усиљеној и готово театралној срдачности која, упркос добрим намерама, може изазвати негативан ефекат. Слепи врло добро осећају када их неко посматра само као особу са хендикепом, а лако се заборавља и да сажаљење нема неку вредност ако не потакне на решавање горућих проблема. Уколико се, наиме, константно истицано сажаљење не каналише у нешто конструктивно по заједницу са инвалидитетом, оно није више од омаловажавања индивидуе са инвалидитетом. Књига „Амарант – или о бесмртној љубави“ и пројекат Песме које виде показују, на најлепши начин, како је удружена група алтруистичних људи избегла ту замку и сасвим успешно прешла са речи на дела.
Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 30 октобар 2013 13:13
Љубисав Панић

ЉУБИСАВ ПАНИЋ  je рођен 1983. године у Лозници. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Члан је редакције и новинар магазина Лице улице, где пише текстове о филму, друштвеним и еколошким проблемима. Филмске критике пише за сајт Попбокс, а као филмски критичар и критичар научнопопуларне литературе радио је за магазин Yellow Cab. Његова примарна интересовања везана су за области филма и науке.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија