Кућа Добрих Вести

Login

Хуманитарна помоћ Азербејџана Србији

Оцените овај чланак
(4 гласова)

azerbejdzanfiksna БЕОГРАД - Власти Азербејџана и компанија "Азвирт Огранак", упутиле су хуманитарну помоћ пострадалима од поплава у Србији, саопштено је из амбасаде те земље у Београду.

"Узимајући у обзир односе стратешког партнерства између Азербејџана и Србије, амбасада Републике Азербејџан у Републици Србији и азербејџанска компанија ‘Азвирт Огранак’, која своју делатност обавља у Србији, пружили су хуманитарну помоћ настрадалим људима од поплава у братској Србији”, наведено је у саопштењу из Амбасаде.

"Азвирт Огранак" са компанијама из Србије гради деоницу аутопута К-11 Љиг-Прељина

"Азвирт Огранак", ради деоницу аутопута К-11 Љиг-Прељина, у дужини од 50 километара, која ће, према очекивањима, бити завршена и пре 16. августа 2016. године, када је крајњи рок.

За изградњу је парламент Азербејџана још 2011. одобрио Србији кредит од 308 милиона евра на период од 25 година, уз почек од три године и каматну стопу од четири одсто годишње.
Азербејџанска фирма је као подизвођаче ангажовала фирме из Србије, "Енергопројект" и "Планум".

 

 


Деоница коју гради Азвирт Огранак" једна је од најбитнијих на К-11 који води ка Црној Гори, али је и веома захтевна пошто на њој треба да буде урађено пет тунела и 78 мостовских конструкција.

Азербејџан - највећа држава у региону Закавказја

Азербејџан, некадашња република из састава Совјетског Савеза је сада тржишна привреда која је економски доминантна у региону Кавказа.
Та земља са 9,5 милиона становника је и једна од најлепших економских прича последњих деценија пошто је њен укупан домаћи производ (БДП) увећан за 20 пута од почетка 1990-тих. У 2013. је БДП Азербејџана премашио 73 милијарде долара, док је још 2008. Износио 48,8 милијарде.
Азербејџан још од краја 19. века експлоатише велика налазишта нафте, а однедавно и земног гаса.
Током 2013. је Азербејџан добио 43,1 милион тона нафте и кондензата гаса. У земљи је произведено и 17,9 милијарди кубних метара (м3) гаса за тржиште.
Само мултинациионална компанија Бритиш петролеум (BP), који предводи производњу на највећим нафтним пољима Азери-Ћираг-Гунешли, плаћа влади Азербејџана пет милијарди долара сваке године.
Прошле године су постојано расле и девизне ресерве Азербејџана па су достигле 70 одсто БДП-а.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 18 мај 2014 23:33
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија