Кућа Добрих Вести

Login

Малезијски добротворни базар за помоћ школама

Оцените овај чланак
(5 гласова)

malezijski-bazarБЕОГРАД - Амбасада Малезије у Србији је позвала овдашњу публику да данас - 31. маја дође на трећи по реду добротворни базар који у Београду организује дипломатска мисија те земље, а чији је сав приход намењен за помоћ школама у недовољно развојеним општинама са етнички мешовитим саставом ђака.

На јединственом доживљају који нуди Малезијски добротворни базар, који ове године има за тему - будуће генерације,  посетиоци ће моћи да уживају у понуди производа и услуга партнера, који ће се продавати по повољним ценама.
Малезијски добротворни базар је манифестација коју Амбасада те земље са Југоистока Азије организује једном годишње и тог дана отвара своја врата за српску јавност ради прибижавања Срба и Малежана и њиховог окупљања око племенитог циља - помагања онима којима је то потребно.
yubazlan1„Схватајући да нема пуно људи који познају Малезију, за нас је веома важно да барем створимо неку врсту свести међу Србима да смо присутни у овој земљи. Желимо да остваримо напредак у међусобним односима, пословању, економији и у свим другим областима,“ изјавио је за групу медија у Србији отправник послова Амбасаде те земље, Јубазлан Јусоф.
„Најбољи начин да то урадимо је тако што ћемо отворити наша врата за јавност, како би могли да дођу, да нас посете и да науче нешто о Малезији. Наравно, морамо да имамо неку врсту повода сваке године, као и циљ шта желимо да постигнемо, сваке године у нашем програму јавне дипломатије,“ додао је Јубазлан.
Први Малезијски добротворни базар је одржан 2012. године ради помагања Дома за незбринуту децу „Јован Јовановић Змај” из Београда. Прикупљено је око 1.800 евра, од којих смо у Дому направили Малезијски кутак, у коме се деца могу одмарати,“ навео је Јубазлан.
„У другој години, пошто смо дошли од сазнања да је стопа рађања у Србији велики проблем и да опада из године у годину, желели смо да створимо свест у локалном становништву да је веома важно стварање здраве породице. Но, како ћете развити потребу за стварањем породице уколико објекти за рађање нису у потпуности опремљени?“, приметио је дипломата.
За помагање породилиштима здравствених центара у Алексинцу и Књажевцу на базару 2013. је прикупљено више од 4.000 евра. „Но, ми не дајемо новац. До сада смо им куповали оно што им је било потребно, ћебад, простирке, прекриваче... Укупна донирана средства су у вредности од око 5.000 евра,“ изнео је Јубазлан.

Средства намењена школама у недовољно развијеним подручјима

Ове године, у Амбасади су одлучили да, у сарадњи са Канцеларијом за одрживи развој неразвијених подручја Србије, посвете Малезијски добротворни базар прикупљању средстава за помоћ школама у недовољно развојеним општинама са етнички мешовитим саставом ђака, ради промовисања вредности националне интеграције, али и да би се код младих људи створила свест о значају образовања.
„Овогодишња тема базара су будуће генерације, врста свести коју желите да створите, колико су важне будуће генерације за земљу.
Јубазлан је изнео да је у Малезији образовање веома битно и за то се одвајају велика средства. „Ми шаљемо наше студенте у иностранство, дајемо стипендије, имамо посебне фондове. Чак и уколико у неким случајевима не добијете стипендију, јер је за то потребно остварити одличан успех, постоји посебан фонд из кога можете добити позајмице од Владе и накнадно враћати средства,“ навео је Јубазлан.
„Наши критеријуми су веома једноставни, потребна нам је школа у региону који је веома сиромашан, а такође је битан састав, трагамо за неком врстом мешовитог састава студената. Малезија је мултинационална, мултирелигиозна земља и ми тачно знамо колико је то битно. Веома је битно да се бринете за ове врсте школа, јер конфликти могу настати у неразвијеним подручјима,“ приметио је Јубазлан.
Отправник послова је казао да је састављена листа од 20 школа, од којих је он посетио готово 70 одсто. „Пописујемо те школе по приоритету. Знамо тачно шта желе, тако да имамо циљ. Више пара из добротворног базара значи да ћемо моћи више да дамо школама,” навео је Јубазлан.
“Потребе су различите од школе до школе. Неке школе траже више, неке мање, јер некада су им потребни компјутери, а некада 200 нових столица, и то само за једну школу,” казао је малезијски дипломата.

Сарадња Малезијске амбасаде са спортистом Радетом Савићем

Ове године су у Малезијској амбасади одлучили да успоставе сарадњу са домаћим спортистом Радетом Савићем, који има дугогодишње искуство у промовисању спорта и здравог начина живота по школама широм Србије. „Уверени смо да господин Савић, као самоникли шампион, може да представља одличан пример и жив доказ да упорност и истрајност на правом путу, упркос тешкоћама доноси успех, што се такође огледа и у духу нашег догађаја“, навели су у Амбасади.
Уочи базара су из Амбасаде позвали и све друштвено одговорне компаније да се придруже листи од 80 традиционалних партнера из пословног света у Србији који традиционално учествују на базару. „До сада смо добили потврде да ће неколико великих компанија донирати средства. што је велики помак у односу на претходне две године. Уобичајено имамо овакву врсту посвећености компанија на сам дан базара, али сада већ имамо неколико фирми које су пристале да донирају новац пре самог догађаја. Сигуран сам да ће бити још компанија које ће помоћи,” истакао је отправник послова Јубазлан.

Улаз на хуманитарни базар је бесплатан

Улаз на базар који ће трајати од 10:30 до 16:00 часова у Амбасади Малезије у Београду, Крајишка 2, је бесплатан а посетиоци ће имати прилике да пробају специјалитете традиционалне малезијске кухиње, као и других азијско-пацифичких земаља које имају дипломатске мисије у Београду. Организован као целодневни догађај за целу породицу, базар ће имати кутак за најмлађе, добротворну лутрију са привлачним наградама и богат и разноврстан културно-уметнички програм који ће водити познате домаће личности као што су Бода Нинковић и Иван Ивановић.

Малезијски дипломата о значају јавне дипломатије

Отправник послова Јубазлан сматра да је, до одређеног нивоа, у данашње време све популарнија јавна дипломатија. „То значи да морате да се повежете са људима. Владе широм света нису једине које раду ту јавну дипломатију. Ту су и невладине организације које желе да узму учешће у процесу доношења одлука. Чак и удружења грађана и јавне личности желе да учествују у том процесу. То је најбољи приступ, поготово у овом делу света па мислим да и даље треба више да се усредсредимо на јавну дипломатију. То је заправо пут којим идемо и са добротворним базаром“, објаснио је Јубазлан.
“Људи ме питају зашто не упућујемо позивнице. Никада не упућујемо позиве, ми делимо флајере и постере. То је све што смо радили за последње две године. И наставићемо са таквим концептом. То није програм у коме учествују званичници, постоји једна веома опуштена, породична атмосфера, имамо кутак за децу који је бесплатан. На базару можете уживати јер имамо пун садржај целог дана,” објаснио је малезијски дипломата.

И Малезијска спортискиња трку у Србији претворила у хуманитарну мисију

Малезијска спортискиња Сувајба Мохд Насир (40) је у Србији започела хуманитарни рад током трке „Свиленим путем Марка Пола у супротном правцу“ (АРОМА). Атлетичарка и бивша малезијска репрезентативка која наступа у оквиру међународне трке АРОМА, одлучила је да се са члановима свог тима стави на располагање волонтерским центрима у Општини Сремска Митровица.
Сувајба је дотрчала у недељу, 18. маја у Београд из правца Младеновца и план је био да са 20-точланом екипом настави да трчи према Хрватској и уђе у Гинисову књигу рекорда као прва жена у историји која је истрчала ултра маратон од 3.333 километара.
„Свилени пут Марка Пола“се одржава од 30. марта до 3. јуна, и од Пекинга у Народној Републици Кини до Венеције у Италији, пролази још кроз Киргизију, Казахстан, Узбекистан, Турбекистан, Иран, Турску, Бугарску, Србију, Хрватску и Словенију.
Видевши драматичну ситуацију због елементарне непогоде у Србији и саосећајући са људима и њиховим недаћама у које се осведочила успут, малезијска тркачица је одлучила да са својим тимом одустане од пројекта АРОМА 2014 у Србији и замени га симболичном трком подршке за настрадале у поплавама.
Сувајба је трчала од платоа испред Комбанк арене на Новом Београду ка Спортском центру Шумице где је уручила донацију тима, оброк за 130 људи и медицинске залиха које је понела са собом из домовине. Тркачица је потом са својим тимом и особљем Амбасаде Малезије на челу са Отправником послова Јубазланом Јусофом упутила у Сремску Митровицу где су уруцили донацију и састали се са градоначелником и разговарали о пружању додатне помоћи том угроженом подручју“.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 31 мај 2014 10:36
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија