Logo
Одштампајте ову страницу

Човек који је сам засадио - шуму

Оцените овај чланак
(5 гласова)

suma-uvodnaДолина Брамапутре, Индија - Џадав Пајенг из индијске савезне државе Асам сам самцијат успео је да засади читаву шуму од 550 хектара на некадашњем голом пешчаном спруду у централном делу долине Брамапутре. Он, сигурно, никада није чуо за причу француског писца Жиноа под називом “Човек који је садио дрвеће”, али је својим животним подухватом сигурно заслужио да буде главни лик у некој новој књизи, попут главног јунака поменуте кратке приче Буфијеа.

 

 

Човек који је садио дрвеће – прича из Француске

 

Давне 1953. године, наиме, француски писац Жан Жионо (Jean Giono) је написао чувену кратку причу “Човек који је садио дрвеће”.

knjiga

Прича је деловалa толико стварно да су читаоци мислили да је главни јунак Елзеар Буфије, човек који оживљава пусту долину садећи у њој дрвеће, стварна личност, све док Жиoно није објаснио да је то измишљени лик и да га је створио само да би код својих читалаца пробудио љубав према дрвећу.

 

Да би заштитио змије почео да сади шуму

 

Џадав је почео тиме да се бави још као тинејџер, пре неких тридесетак година. Наиме, 1979. поплава је нанела велику количину змија на обалу пешчаног спруда у близини његовог села. Када се вода повукла, тада 16-годишњи Џадав је приметио да су змије угинуле на сунцу пошто на спруду није било дрвећа у чији би се хлад могле склонити.

„Сео сам и заплакао над телима мртвих змија. Био је то прави покољ“, прича он.

„Обавестио сам о томе службу за старање о шумама и питао да ли на том месту може да се засади дрвеће. Одговорили су ми да ту ништа неће моћи да расте и предложили ми да покушам са бамбусом. Није било лако, али сам успео. Нико није хтео да ми помогне. Никога није занимало то што радим“, преноси Пајенгове речи индијски лист на енглеском “Тајмс ов Индија” (Times of India).

 

Од  шуме бамбуса до шуме дрвећа

 

Зато је одлучио да се повуче да живи сам на пешчаном спруду и да ту ствара нову шуму. Заливао је младе биљке ујутро и увече, орезивао их ако је требало, стварајући сам природни резерват. Пешчани спруд се тако, захваљујући раду његових руку, кроз неколико година претворио у младу бамбусову шуму.

„Онда сам одлучио да почнем да садим право дрвеће. Доносио сам овамо и црвене мраве из мог села, од којих сам претрпео много уједа, али су управо ти мрави изменили карактеристике земљишта набоље“, прича Џадав.

Током дугог низа година на некадашњем пешчаном спруду се појавила разноврсна флора и фауна, а свој дом су, између осталих, ту нашли и примерци врста које се налазе пред истребљењем, као што су једнороги носорог и бенгалски тигар.

bengalski-tigar

 

Садећи шуму спасао и животиње од нестајања

 

“После 12 година појавили су се лешинари. Птице селице су, такође, почеле ту да слећу, а крупна рогата дивљач је почела да привлачи грабљивице“, прича Пајенг. Он, уз негодовање, међутим, додаје да су „на жалост, мештани убили носорога који је примећен у шуми. Природа је створила ланац исхране.

Зашто га не поштујемо? Ко ће штитити те животиње ако ми, као виша врста, почнемо да их ловимо?”, пита овај хумани човек из Индије.

 

“Молајева шума” коначно добила подршку државе

 

Занимљиво је да су у служби за старање о шумама државе Асам сазнали за Пајенгових руку дело - које је међу мештанима познато као “Молајева шума“, по Пајенговом надимку Молај - тек 2008. године, када се у шуми појавило крдо од стотинак дивљих слонова, а помоћ државе је уследила тек прошле године, када су се власти прикључиле садњи дрвећа на 200 хектара земљишта.

Извор: Кућа добрих вести / Times of India


Последњи пут измењено понедељак, 19 новембар 2012 00:16
Мирјана Јовановић

Рођена 1973. године у Београду. Дипломирани професор шпанског језика. Више од десет година радила као преводилац у Новинској агенцији Танјуг. Осим шпанског, служи се енглеским и руским језиком.

Најновије од Мирјана Јовановић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015