Свет је све свеснији количине материјала који се добија рушењем, грађењем, ископима и велике потребе да се дође до тога да се са тим материјалом стручно поступа.

Са рециклирањем овог материјала могу да се направе нови производi са широком применом у новоградњи.

Управо из тог разлога значај ове конференције за домаћу стручну и ширу јавност - je велики.

На овогодишњој Конференцији учесници су се бавили разним темама: нова законска регулатива и њена примена у пракси, како створити оквире новопостављене индустрије у различитим областима рада, проблемима који настају услед примене нових законских регулатива, едукацијом свих учесника у процесу рушења, деконтаминације и рециклаже.

Посебна пажња била је усмерена ка стварању нових места која ће примити ове врсте ресурса, као и на уређивању старих депонија.

Предавачи на конференцији били су представници домаћих компанија који су појаснили како они сопственим примером доприносе деконструкцији. Такође, обратили су се стручњаци из света рушења, деконтаминације и рециклаже, који су изнели значај сарадње науке и технике и упућивања једних на друге, коришћење нових технологија које ће довести до појаве и примене нових материјала, отварања нових радних места и допринети развоју циркуларне економије на територији Републике Србије.

             Додељене награде најбољим радовима студената и доктораната

Научни допринос исказан је представљањем и радовима научне заједнице насталим на актуелну тему.

Професор др Ђорђе Вељовић говорио је на тему: Отпад од рушења и градње у Србији – стање у образовању и науци – поновна употреба.

Поред стручног дела, посетиоци су имали част да присуствују додели награда на тему „Циркуларна економија у грађевинарству – рушење, деконтаминација, рециклажа“ у категорији студентских, мастер, докторских радова на нивоу целе државе.

Награђени су радови студената Арсенија Стошића, Милоша Ћирковића и Драгане Перишић са Факултета Техничких наука из Чачка. За најбољи докторски рад проглашен је рад Ане Надажди са Грађевинског факултета у Београду.

Поред домаћих представника, допринос овом догађају дале су и многе Европске асоцијације, чланови Српске асоцијације и представници земаља из окружења.

Учесници су истакли значај одржавања оваквих конференција које ће допринети развоју привреде и науке, њиховом међусобном повезивању и стварању услова за бржи развој Србије у смислу примене иновативних технологија, као и коришћења сопствених ресурса у овој области.

На конференцији су говорили др. Татјана Живковић на тему: Законодавно-правни оквир управљања отпадом од рушења и грађења у РС, затим др Јасмина Маџгаљ испре Градске управе Београда, и професор Бранко Ковачевић.

Нова Уредба о отпаду од рушења и изградње

О Уредби о отпаду од рушења и изградње и пројектима рушења који треба да буду са њом у сагласности говорио је Зоран Цекић.

Како је дефинисан инспекцијски надзор у новим прописима везаним за радње изградње, рушења, деконтаминације и рециклаже отпада, причала је Весна Полумирац, док је др Андреј Јосифовски говорио о облицима реупотребе грађевинског материјала.

Било је и говорника са локалних подручја, као што је Милош Ђуричић који је причао о постројењу за пречишћавање атмосферских и спирних вода са круга производње комплекса Еко Мет рециклаже у Зајачи.

Александар Јевтовић, говорио је о локалном моделу складиштења и рециклаже отпада од рушења и градње у склопу циркуларне економије у грађевинарству.

О проблематици спровођења законских решења на нивоу локалне управе говорила је Ивона Стоиљковић, док је Огњен Опалић говорио о другој директиви ЕУ о азбесту.

Представљена је и нова опрема, па је тако Урош Марчек причао о економски ефикасним решењима за прераду отпада док је Саша Петровић представио нову грађевинско-рударску опрему.

Веома важан део циља је повезивање привреде, науке и институција, јер управо такав однос у великој мери доприноси развоју и усмеравању Србије ка еколошким, иновативним светским токовима, што ће за крајњи циљ имати развој еколошке свести у самој земљи, али и њеном позиционирању на глобалном нивоу, када су одрживи развој заштита животне средине у питању.

Поред позиционирања, веома важан сегмент је организација различитих, занимљивих, едукативних дешавања која ће утицати на развој еколошке свести код млађих генерација и створити основу за нова, лепша, здравија и чистија будућа времена.

Конференција је испунила очекивања организатора. Сада предстоје припреме за велику Европску конвенцију која ће се одржати у јуну 2024. године, а где ће Београд исто бити домаћин.

                Потребни нови кадрови и спремност локалних самоуправа за нови посао 

Председник СДА Дејан Бојовић и професор Бранко Ковачевић били су уочи конференције гости јавног сервиса РТС и ево шта су том приликом истакли.

„Конференција је посебно важна из угла недавно усвојених законских решења у Србији. Коначно смо добили један законски акт којим се ова област регулише и добија потпуно нову димензију. Та нова димензија се заснива на новим занимањима. Са овом регулативом отпад који настаје рушењем и грађењем коначно је добио своју законску функцију јер до сада није постојао. Тачно се знају обавезе извођача радова, локалних самоуправа, пројектаната. Како и на који начин управљати овом новом врстом ресурса”, истакао је Бојовић.

Према његовим речима, уредбом се дефинишу нови поступци у третирању отпада у рушењу. „Пре било каквих радова изврши се преглед објекта, да се види од којих материјала је направљен. Тек након тога се наступа са рушењем. Сада је много теже рушити него што је то био случај до сада. То се обавља на стручан начин, мора се селектовати материјал на лицу места, упаковати и склонити на тачно одређено место за складиштење“, објашњава Бојовић.

Истиче и то да се Асоцијација за то што пише у Уредби, борила дест година. У закону и прописима није било рушења, као дефинисане операције.

„Сада се налазимо у ситуацији да је ово почетак нове индустрије, да је ово један нови квалитет за нашу индустирју. Сертификат које ћемо ми давати су извозна категорија за појединце. И, наравно више нећемо имати више овако дивљих депонија и баченог материјала јер ће тај материал бити употребљен у новоградњи”, истакао је Бојовић и додао да је „све што је база једне нове индустрије је прихваћено“.

Сада предстоји тежи део да се искорене неке лоше ванике и да се неписана правила, сада када су писана, доведу у ред.

„Мислимо да је ово историјски и херојски корак за Министарство животне средине које је то дало за ралику од Министарства грађевинарства где немамо рушење као операцију која је законски регулисана”, подвукао је Бојовић.

Професор Бранко Ковачевић говорио је о обавези просвете да створи образовни кадар способан да обавља ове послове.

„Ви сад треба да направите квалификован кадар за кратко време. Немамо времена за обичне студије да би се направила генерација стручњака. Закон о високом школству омоућио је да се створе кратки курсеви, који омогућавају техничком кадру – инжињерима са машинског, рударског, технолошког, грађевинског да заврше тај курс“, каже Ковачевић.

Он додаје да су ограничења на факултетима што је овде реч о мултидисциплинарном предмету а на факултима занимања нису тако подељена.

„Направити релевантан програм, за кратко време ишколовати кадар. Овде је реч и о средњошколском кадру, не само кадру на високом нивоу. То ће бити наш задатак”, истакао је он и додао да је за целу причу заинтересована и Академија женских наука.

Идеја је да се направи заједнички тим који ће на томе радити а кога ће чинити СДА, професори, Привредна комора Србије и Инжињерска комора Србије. У све би били укључени и људи из праксе попут привредних субјеката који се баве овим пословима.

Биће потребно да се спроведу уредба и закон, а чињеница је да сада, по први пут, изгледа да постоји политича воља. Реч је о заштити животне средине, квалитету живота и заштити становништва.

Дејан Бојовић каже да су се у припреми за све ово угледали на најбоље примере из Европе. Шведска је била та од које се учило. СДА је већ покренула одређене курсеве, бар када је реч о уклањању азбеста, једног од најопаснијих материјала који су уграђени данас у куће и зграде у Србији.

„Курсеви постоје, али нам је био потребан закон који ће све то да регулише. Као што је рецимо како би текло уклањање тог азбеста“, наводи и додаје да би било необично да се припремају за нешто што још не постоји.

Колико се ишло у сусрет законској регулативи говори и то што у СДА већ имају припремљене тимове за урбанизам, за обуке, за тумачење правних детаља. Сада предстоји да се припреме локалне самоуправе за велики посао који их сада чека јер морају да обезбеде складишта.

„Град Београд већ има акциони план за уклањање отпада. Предвиђене су и локације за то. Али ово изискује активности других локалних самоуправа. Београд је кренуо раније. Све локалне саморуапве могу да нам се јаве, ми ћемо им помоћи. Нудили смо бесплатне пројекте за трајно укллањење азбеста свим локалним самоуправама. Верујте, нико се није јавио. Није била законска обавеза”, казао је Бојовић и изразио уверење да ће сада бити другачије.

Ово ће се, према речима професора Бранка Ковачевића, највише допасти домаћој привреди.

„Ово је шанса да направите домаћу привреду , да би била конкурентна на отвореном тржишту а пре свега запослила младе људе, како не би одлазили из земље. То је велика шанса. Позивамо се на стране инвеститоре и мислимо да је то окосница развоја привреде. Али, овде нема одрживог развоја без домаће привреде и инвеститора. То значи да треба улагати у домаћу памет”, истакао је он.

Према његоввој оцени не треба овде инсистирати на прљавим технологијама и јефтиној радној снази, већ полако уводити модерне технологије. И увек се креће прво од кадра, да се направи добра образовна основа, стручан кадар и онда за 20 година модерна индустрија, конкурентна на отвореном тржишту.

 И Бојовић поручује да у свету наступа нова ера у индустрији рушења.

„То је велика ствар и мене радује што смо приметили заинтересованост наших студената за ову област. Не смемо заборавити чињеницу да 70 одсто отпада мора да се уграђује у нове објекте. Таква је законска регулатива у Европи и у свету. Надам се да ће то једнога дана бити и код нас. Сада је идеална прилика да наша индустрија то схвати и да се покрене са мртве тачке јер је то оно што развија нашу земљу“, истакао је Бојовић.

Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу је удружење које има за циљ да: приближи Републику Србију европским законима, да стандардизује производе добијене рушењем, да омогући образовање и едуковање државних службеника, појединаца и организација које се баве овом врстом делатности, да обједини све привредне гране и субјекте које доприносе стварању отпада, да спречи стварање нових депонија и утиче на санирање постојећих, као и да загађено тло замени квалитетном и чистом земљом.

Извор: Кућа добрих вести