Кућа Добрих Вести

Login

“Екопедија” – дечији часопис намењен очувању животне средине

Оцените овај чланак
(3 гласова)

ekopedijaПАНЧЕВО - “Научници су израчунали да нафту трошимо и користимо таквом брзином да ћемо је потрошити за 40 година. А, до 2025. године, две трећине човечанства ће осетити недостатак воде. Можда се питаш какве то везе има са нама и шта ти ту можеш. У праву си, није твоја кривица што су реке загађене. Али, и ти и ја и сви ми ћемо бити криви ако ћутимо и ако ништа не урадимо.

Размисли, шта све можемо да нам планета не би била запуштена.
Хајде да почнемо од тога што ће свако од нас бринути о свом дворишту испред куће или зграде у којој станује, о својој улици и свом граду.”

Овако стоји у уводнику првог броја “Екопедије”, часописа за децу који је посвећен заштити природе и животне средине. Часопис, чији је главни уредник Владимир Деља, већник за екологију Градске управе града Панчева, покренуо је Секретаријат за заштиту животне средине, ради едукације најмлађих кроз забаву, игру, конкурсе…

Часопис ће за почетак излазити два пута годишње, а “цена” првог броја је “празна пластична боца или тетрапак”, како пише и на насловној страни. Први тираж биће подељен панчевачким ђацима првацима, који ће имати обавезу да понесу пластичну флашу или тетрапак како би “платили” часопис. Овај отпад ће бити разврстан у канте које је ЈКП Хигијена поставила у свим основним школама, а које ће након ”плаћања” испразнити и прикупљени садржај однети на рециклажу.

Први број у част Светског дана заштите животне средине

ekopedija-1Из првог броја, који је објављен уочи и поводом 5. јуна, Светског дана екологије, деца ће сазнати: како наш “златни каратиста” Боба Битевић и књижевник за децу Мића Јакшић брину о очувању животне средине, шта поручују деца и млади Панчева, а путем еколошке дебате организоване у оквиру 5. БУДИ Фестивала, како рециклирају обдаништарци у другим земљама Европе (у овом броју су гости: “Мравићи” из Стокхолма), шта значи “отисак воде” и како је могуће да купац фармерки у Панчеву заправо троши воду из Пакистана… и још многе занимљивости.

”Екопедија” жели да научи децу, јер на њима је будућност, да Србија није богата држава. Време је да престанемо да учимо децу у српским школама да је Србија земља богата природним и рудним богатствима. Ми смо мала и сиромашна земља, а то мало што имамо треба да чувамо.
Оно што можемо сами – то је да будемо одговорни.
Док се ми овде још учимо: плави контејнер, жути… где папир, где стакло… између Париза и Амстердама већ јури воз који на једној деоници користи струју добијену из соларних панела. Једна америчка фирма, која је током производње за отпад имала 150 тона љусака од лука дневно, уместо да их баце, они ове отпатке користе за производњу струје која покреће фабрику, а поставили су и систем који пресује чврсте остатке које даље продају као сточна храна. План је да се инвестиција (9.5 милиона долара) исплати за шест година.

Формирање корисних еколошких навика извесно је једино кроз едукацију ДЕЦЕ

Постоје државе без депонија!

Постоје државе у којима данас постоји само ЈЕДНА депонија, а циљ је – НИ ЈЕДНА! Циљ је –искористити сав отпад за обновљиве изворе енергије. А наша Србија броји 180 званичних и више од 3.000 дивљих депонија.

Нас седам ипо милиона, колико становника броји Србија, а наша земља производи годишње око 10.000 тона заразног отпада, више од 300.000 тона отпада животињског порекла, 2 ипо милиона тона отпада годишње. Али нема селекције. Не раздвајамо стаклени отпад од металног, пластичног, папирног… За то време, Швајцарска, рецимо, рециклира чак 96 одсто стакленог отпада.

У Србију се годишње увезе више од седам милиона килограма батерија. Уз сву еколошку освешћеност коју поседујемо, нећемо знати, већина нас неће, где да одложи расходовани замрзивач? Кога да зове? Где да бацимо стари миксер, сијалицу? А жива из само једне флуоресцентне цеви загади 30.000 литара воде!

Где нестају неисправни мобилни телефони? Богате земље их рециклирају. Могло би да се каже да зато и јесу богате! Јер, једна тона старих мобилних телефона, а то је око 6.000 апарата, садржи метале у вредности од 15.000 долара: око 3,5 килограма сребра, 340 грама злата, има паладијума, бакра… Србија то баца!

За наредних сат времена, на свету ће се нагомилати нових 4.000 тона електронског и електричног отпада: телевизора, монитора, тостера, фрижидера, рачунара... Да би се избегла не баш тако светла будућност, једини одговор је: одговорност према природи и рециклажа. ЕЕО – отпад који бележи најбржи раст.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 05 јун 2014 20:39
Гордана Влајић

Гордана ВЛАЈИЋ (1959, Панчево) је дипломирала на Факултету политичких наука (смер: новинарство) у Београду и специјализирала Односе са јавношћу. Ради у Секретаријату за заштиту животне средине Градске управе Панчева. Написала је три књиге за децу и шест за одрасле, а песме и приче су јој објављиване у многобројним зборницима, збиркама, антологијама и часописима. Добитница је Првог српског пасоша са још 203 заслужних грађана Србије, у промотивној кампањи коју је реализовала Влада Србије, носилац је Златне значке и Повеље за посебан допринос у култури које додељује Културно просветна заједница Републике Србије и Министарство за дијаспору Републике Србије, као и више награда за књижевно ставралаштво. Члан је организације "Поетас дел Мундо", Удружења књижевника Србије, Српског књижевног удржења „Милош Црњански“ (Стокхолм, Шведска), Независног удружења новинара Србије (НУНС) и МЕНСЕ. Почасни је члан «Провиденце», Удруге за промоцију уметности и културног туризма (Биоград на Мору, Хрватска).

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија