Кућа Добрих Вести

Login

Светски дан дивље фауне и флоре

Оцените овај чланак
(2 гласова)

AmazonieeeeeБЕОГРАД - Ове године се по трећи пут широм под слоганом „Будућност дивљих врста је у нашим рукама“ 3. марта, обележава Светски дан дивљих врста, који је одредила Генерална скупштина Организације уједињених нација је на 68. заседању 2013. године.


Циљ обележавања је подизање јавне свести о претњама које људске активности представљају за опстанак дивљих врста, а ове године посебно се ставља акценат на криволов и илегалну трговину слоновачом, објавило је Министарство пољопривреде и животне средине.


Неодрживо коришћење природних ресурса, кроз неконтролисано сакупљање из природе, трговину и илегалне радње, попут криволова и кријумчарења дивљих врста, представљају најозбиљнију претњу по њихов опстанак, одмах после губитка природног станишта. Људске активности стварају велики притисак на дивље врсте, а све чешће доводе и до потпуног истребљења појединих врста. Датум за обележавање Светског дана дивљих врста је симболично изабран да се подудара са датумом потписивања Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре (CITES – Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) 1973. године. CITES Конвенција регулише међународни промет и трговину преко 35,000 угрожених врста врста биљака и животиња, укључујући њихове делове и деривате. Овај међународни уговор је ратификовало 182 државе, укључујући и Републику Србију још 2001. године.

 

Кријумчарење дивљих врста

 


Србија се налази на главном коридору за кретање робе у југоисточној Европи, што је ставља и на једну од главних рута за кријумчарење на европском континенту. Имајући у виду да се граничи се четири државе чланице ЕУ, Србија је атрактивна кријумчарима јер представља једну од последњих тачака за кријумчарену робу пре уласка на јединствено тржиште Европске уније од преко 503 милиона људи. У последњих неколико година царина, гранична полиција и надлежне инспекцијске службе бележе све већи број заплена, односно спречених покушаја кријумчарења дивљих врста, како живих примерака, тако и њихових делова и деривата.

 

 

Повећана ефикасност надзорних органа је последица унапређења националних капацитета спровођење обавеза из CITES конвенције, једног од ретких међународних уговора који прописује обавезно санкционисање непоштовања њених одредаба кроз трајно одузимање примерака, изрицање новчаних и затворских казни.


Укупан годишњи обрт новца у светској трговини заштићеним дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима процењује се на око 160 милијарди америчких долара. По проценама Међународне криминалистичке полицијске организације - Интерпол, годишња вредност илегалне трговине примерцима заштићеним дивљих врста на глобалном нивоу износи између 7 и 10 милијарди америчких долара, што овај вид нелегалне активности сврстава међу привих пет на глобалном нивоу по профитабилности.

 

Слонови, носорози, тигрови на мети криволоваца


Опстанак неких од најатрактивнијих дивљих врста директно угрожавају организоване криминалне групе, кроз криволов и кријумчарење. Слонови, носорози, тигрови и друге велике мачке, примати, птице грабљивице, папагаји, копнене корњаче, панголини и тропско дрвеће најчешће су на мети криволоваца и кријумчара. Број илегално убијених афричких слонова креће се између 20.000 и 25.000 примерака годишње, што је изузетно забрињавајући податак обзиром да се укупна популација афричког слона процењује на између 420.000 и 650.000 примерака. Главни разлог за страдање ове врсте јесте потражња за њиховим кљовама, односно слоновачом, на азијском црном тржишту где резбарена слоновача представља статусни симбол. Висок интензитет криволова у последњих неколико година довео је до ситуације да број убијених слонова премашује природни прираст ове врсте. Ако се криволов и кријумчарење не сузбију у најскоријем року опстанак ове врсте ће бити доведен у питање у наредних двадесет година.


На врло сличан начин, афрички носорози масовно страдају због потражње за њиховим роговима у Азији, где се поред лековитих својстава које рогу носорога приписује традиционална азијска медицина без било каквог научног доказа слепо верује да рог носорога такође лечи рак. Илегална трговина рогом носорога представља огроман проблем за државе попут Јужноафричке Републике, где се налази најбројнија популација ове врсте у природи. Активности организованих криминалних група директно су повезане са драстичним порастом криволова у последњих десет година. Број нелегално убијених носорога у 2007. години није био већи од 20 примерака, али је већ 2013. године тај број премашио 1,000 примерака, односно 1,215 у 2014. години. Ови подаци указују на то да у просеку један носорог страда скоро сваких 7 сати због криволова. Спречавање драстичног пада популације афричких носорога, односно криволова и кријумчарења њихових рогова, такође представља приоритет за заштиту и очување дивљих врста на глобалном нивоу.

 


Главна подручја из којих се дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима снабдева светско тржиште јесу подсахарска Африка, Јужна Америка и југоисточна Азија. Фактори који утичу на појаву илегалне трговине заштићеним врстама у државама порекла које истовремено имају висок степен биолошке разноврсности јесу општа лоша економска ситуација у државама где су природни ресурси најбогатији, неадекватни капацитети надзорних органа за ефикасно сузбијање криволова и кријумчарења, непостојање или неспровођење прописа из области заштите и очувања врста, благе казне за озбиљне преступе у овој области, корупција и умешаност организованих криминалних група. Са друге стране, на тржишту потрошача, пре свега у Европској унији, Сједињеним Америчким државама и у Кини, потражња за дивљим врстама, њиховим деловима и дериватима не јењава, а незасито тржиште проузрокује неодрживо коришћење природних ресурса на глобалном нивоу и поспешује илегалну трговину.

 

Извор: Кућа добрим вести/Министарство пољопривреде


Последњи пут измењено четвртак, 03 март 2016 20:29
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија