Кућа Добрих Вести

Login

Живот у кући од гуме и блата

Оцените овај чланак
(5 гласова)

ertshippppБЕОГРАД – Враћање природи и исконским везама са њом све већа је потреба људи. Жељни су промене начина живота али и поштовања природних закона, које нарушавамо чак и обичним бацањем папирића на улици.


Отуђеност у градовима све више нас нагони да боравимо у природи и да схватимо да смо са природом једно, да смо из природе потекли и да је она наш пријатељ јер нам је обезбедила све неопходне ресурсе према којима треба одговорно да се односимо.
Има појединаца, веровали или не, у Србији, који су изабрали да живе такав живот и поштују те принципе. Праве куће од сламе и блата, или под земљом. Користе соларну енергију. За изградњу користе секундарне сировине.


Смиља Игњатовић, наша саговорница направила је кућу по Еarthship принципима. То је правац, тип градње еколошких објеката употребом отпадних и рециклираних материјала. Реч "earthship" се дословно на српски језик може превести „земљоброд“. Они који граде куће по таквим принципима за издраду зидова користе аутомобилске гуме које се као калупи испуњавају збијеном земљом. Употребом искључиво природних материјала из окружења и отпадних вода при градњи оваквих кућа умањује се негативна утицај на животну средину.


Earthship je објекат који сам себе греје и хлади, пречишћава своју воду и поново је користи. Када је напољу кишовито они прикупљају воду, када је ветровито они генеришу бесплатну енергију, када је топло и сунчано, они прикупљају бесплатну електричну и топлотну енергију.


Пермакултура је грана еколошког дизајна и инжењера која развија одрживу архитектуру као и регенеративна и самоодржива станишта. Пермакултурни покрет у Србији – перманентно расте и то је она – добра вест коју вам преносимо.


Одакле се родила жеља да се бавите одрживом архитектуром? Какав је Ваш однос према природи и генерално према екосистему?


Како смо по вокацији скулптори, у току планирања куће на нашем имању, сасвим природно је дошла идеја о алтернативним видовима градње, просто није некако ишло уз пресељење у природу конвенцијална градња. Моје касније бављење одрживом архитектуром је дошло случајно, стицањем искуства у градњи сопствене куће, држањем предавања и радионица, људи су почели да ме зову за савете и колаборацију а моја искуства да се шире.


Мислим да смо као цивилизација за јако кратко време направили тешко исправљиве грешке и да је могуће да нам више нема назад и да смо врло вероватно закаснили са свим "зеленим" решењима, што ме не обесхрабрује да живим етично према природи.

 

                                          radnakuciiiii

 

Од чега све правите куће, какве су карактеристике тих материјала и да ли постоји интересовање за такав вид градитељског умеца, мислим пре свега на то да ли је неко у Србији заинтересован за такав вид градње? Шта вас је инспирисало да се баш тиме бавите?


Куће на којима смо радили су од балираних слама, од земље(технике: цоб, набој, ћерпич, цигле, lightclay, плетер), од конопљиних блокова (hempcrete), као и earthbag и earthship објектима. Нажалост већина ових техника не постоји традиционално код нас и имена типологије архитектуре или технике су на енглеском. Могуће их је превести буквално, али превођењем, људи који желе да траже више информација о истима даље ће их тешко добити са српским називима. Сваки тип објекта (као што је нпр.earthship ) има своје карактеристике(нпр. одлике дизајна соларне архитектуре) као и што свака техника има своје карактеристике као и сваки материјал за себе. Врло поједностављеним језиком можемо да кажемо да материјале делимо на термалну масу (земља, камен) и изолационе (слама, трска).

 

У Србији постоји веће интересовање за обнављање старих објеката неким од еколошких материјала или старинским техникама него за подизање нових стамбених јединица. Људи често имају предрасуду да је еколошка градња јефтина градња јер су материјали локално доступни и у највећој мери бесплатни (као глина нпр.) не узимајући у обзир шта све подразумева овај тип грање, а то је пре свега стручна лица за ове технике, почевши од архитекте до самог извођача радова и мајстора, као и да су за неке ствари вештачки материјали незаменљиви тренутно природним материјалима или су заправо мање еколошки иако су природни (пример брезине коре као хидроизолације је добар јер за један кров како не би пропуштао воду је потребно 3 слоја коре која се мора мењати на сваких 5-7година, док нам битуменска лепенка тај проблем вечно решава). Иако заговарам идеју природног градитељства сматрам да не треба бити екофашиста и да где се морају употребити артефицијални материјали, треба два пута размислити, али не сасвим бежати од њих.

 

                                    blato11111

 

Шта мислите, да ли ће у блиској будућности у све већој мери бити коришћени еколошки материјали у градњи куће?Који би то материјали били?Нешто о зеленој градњи код нас, односно можете ли нешто реци о добрим примерима пермакултурне градње у Србији.


То нико не може да предвиди.


Не бих рекла да има превише ни еколошких а камоли пермакултурних примера градње код нас. Градња природним материјалима је једно а пермакултурно планирање зграде је друго и далеко шире поље које захтева дизајнирање комплетног кућног система по пермакултурним принципима са узимањем у обзир много фактора а не само материјала од којих ће кућа бити саграђена. Свакако да има дивних примера природне градње као што су кућа од балирање сламе у Иригу, цоб куће у Штавици, село Врмџа, Драгана у Мошорину, и многи други који реновирају своје старе сеоске куће...


Какво је Ваше мишљење о еколошкој свести Ваших колега али и грађана који желе да граде такве куће?


Еколошка свест мојих колега који се баве градитељством од природних материјала претпостављам да је висока јер су они људи који су се ипак померили од неких задатих "стандарда", док грађанима Србије треба још пуно едукације о очувању природне средине али пре свега да се науче поштовању природе како би имали и мотив да је сачувају.

 

 

                                         KROVODJEDNEKUCE

 

Шта би по Вама данас била права еколоска кућа? Који су стандарди градње у свету, нешто о светским трендовима, правцима у будућности?Можете ли ми описати Вашу кућу коју сте направили?

 

Права еколошка кућа је она кућа која није саграђена. Дакле, увек је боље и зеленије решење реновирати стари објекат, а не градити нов ма колико од еколошких материјала он био, јер има превише напуштених објеката свуда око нас који неискоришћени пропадају а заузимају место природи.

 

krovpppp

 

Тешко је причати о трендовима и правцима, можда један од интересантнијих покрета је тинy хоусе мовемент, односно покрет малих кућа (често на точковима). Што се тиче стандарда грање са природним материјалима у свету, они су далеко озбиљнији и на професионалнијем нивоу него код нас, доказ томе су грађевинске индустрије природних материјала у којима имате да купите све за такав вид градње чак и готове смесе за глинене малтере.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 24 јул 2017 12:49
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија