Кућа Добрих Вести

Login

Избегнимо еколошки дуг

Оцените овај чланак
(1 Глас)

ejejiddjdДан еколошког дуга долази најраније откако се врше мерења. То се догађа зато што у атмосферу испуштамо више угљен-диоксида него што га наши океани и шуме могу апсорбовати, исцрпљујемо залихе рибе и сечемо шуме брже него што оне могу природно да се обнове.



Већ 2. августа, најраније откако се врше мерења, човечанство ће искористити годишње ресурсе природе, јавља Мрежа за глобални еколошки отисак, међународна истраживачка организација која је прва увела методу израчунавања еколошког дуга. Емисија угљен-диоксида најбржи је растући фактор прекомерне потрошње и чини чак 60 одсто од укупног еколошког отиска човека. Еколошки отисак подразумева људске потребе за свим природним ресурсима – вода, храна, ваздух, енергија, исл.

Дан еколошког дуга означава датум када годишња потражња човечанства према природи премашује оно што Земља може да регенерише у тој години. Овај датум се померио са краја септембра (мерено 1997. године) на 2. август ове године, најраније откако је свет први пут ушао у еколошки дуг почетком 1970-их. Другим речима, човечанство тренутно користи ресурсе 1,7 пута брже него што екосистеми могу да се регенеришу. Дакле, глобално користимо 1,7 планета а имамо само једну. Трошкови овог глобалног еколошког прекомерног трошења постају све видљивији широм света, у облику нестајања шума, суша, оскудице воде, ерозије тла, губитка биолошке разноврсности и накупљања угљен-диоксида у атмосфери.

Према WWF-овом Извештају о стању планете, објављеном у октобру прошле године, све земље у нашем региону живе изнад својих природних капацитета. То доказују и подаци GFN-а о еколошком отиску, који се мере у глобалним хектарима (гхе). То је јединица за мерење наших захтева према Земљи (еколошки отисак) и способности Земље да удовољи нашим захтевима (биокапацитет). Словенија се истиче као земља са највећим еколошким отиском у нашем региону (4,69 гха). Прате је Хрватска (3,78 гха), затим Црна Гора (3,63 гха), Босна и Херцеговина (3,22 гха гха) и Србија (3,1 гха). Добра је вест да је у свим земљама региона еколошки отисак мерен у 2013. години мањи у односу на претходне године.

„Наша планета има ограничене ресурсе, али људске могућности то свакако нису. Ако сваке године померимо Дан еколошког дуга за 4,5 дана уназад, до 2050. године вратили бисмо се у оквире биокапацитета једне планете. WWФ у региону доприноси томе тако што спречава уништавање природних река, унапређује рад заштићених подручја, подстиче добро управљање шумама и промовише одрживе производе – један од сегмената на који сваки појединац може да утиче“, истиче Душка Димовић, директорка WWF програма у Србији.

Према најновијим подацима, Србија троши ресурсе 1,82 планета. Наш еколошки отисак чине угљен-диоксид (1,76 гха), обрадиве површине (0,75 гха), шумски производи (0,48 гха), рибарство (0,03 гха), насељена подручја (0,06 гха) и пашњаци (0,02 гха). Биокапацитет по становнику износи 1,58 гха, а еколошки отисак је 3,1 гха.

Стручњаци тврде да би смањивање количине хране која се баца за 50 одсто у целом свету могло да помери датум Дана еколошког дуга за 11 дана, а смањење емисија угљен-диоксида за 50 одсто померило би овај датум за чак 89 дана!

Мрежа за глобални еколошки отисак са 30 партнера широм света подстиче појединце да подрже #моветхедате акцију личним ангажовањем. То укључује забавно и информативно учење о разним методама којима кроз свакодневне активности можемо да смањимо лични еколошки отисак. На интернет страници Дана еколошког дуга налази се и калкулатор еколошког отиска којим се може израчунати колико природних ресурса троши сваки појединац, те можете израчунати када је баш ваш Дан еколошког дуга.

Системска промена кључна је за померање датума Дана еколошког дуга. Зато GFN, који је раније ове године покренуо своју отворену информативну платформу, помаже у ширењу решења која су идентификовале две организације: Project Dravdown и МcKinsey & Company. „Да бисмо постигли циљеве Париског климатског споразума, човечанство ће морати да престане да користи фосилна горива до 2050. године. То би у великој мери допринело решавању проблема прекомерне потрошње природних ресурса“, тврди Mathis Vakernagel, председник управе GFN-а и један од оснивача Ecological Footprinta.

Према најновијим подацима већ се крећемо у правом смеру. Еколошки отисак по становнику у САД-у пао је готово 20 одсто у периоду од 2005. до 2013. године, од када постоје последња доступна мерења. Ова значајна промена повезана је углавном са смањењем емисија угљен- диоксида. Амерички БДП по глави становника порастао је за око 20 одсто у истом том периоду, што показује да је могуће смањити потрошњу природних ресурса и у исто време остварити економски раст. Упркос томе што је америчка влада „напустила“ рад на борби против климатских промена, многи амерички градови, државе и велике компаније удвостручују своје обавезе за смањење последица климатских промена.

Кина, земља с највећим укупним еколошким отиском, у најновијем петогодишњем плану чврсто се залаже за изградњу „еколошке цивилизације“.

 

Шкотска, Костарика и Никарагва добри су примери земаља које убрзано раде на престанку коришћења фосилних горива у свом енергетском систему.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 29 јул 2017 22:28
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија