Oнлајн предавање на тему женског предузетништва на којем ће учесници имати прилике да чују више о креирању и вођењу сопственог бизниса, предностима које нуди и зашто су жене успешне предузетнице, биће одржано у четвртак, 15. октобра, у 17 часова.

Положај жена на тржишту рада, нарочито оних у старосној доби изнад 45 година није значајно унапређен у Србији иако се у Србији сви декларативно залажу за већа радна права жена. Најављено је чак и ново министарство које ће се бавити људским правима и равноправношћу полова, као и значајније веће учешће жена у влади, што јесте једна политичка порука да се ствари мењају на боље, али и она треба да дочека своју конкретну реализацију.

То је, између осталог један од значајнијих закључака онлајн конференције "Жене 45 плус - Равноправност на тржишту рада и како је постићи" која је данас одржана.

Велики закључак ове конференције је и да је ова друштвена група најугроженија на тржишту рада, да је потпуно невидљива од бизнис света, јавног сектора и консултаната и да је један од изазова да ново најављено министарство то покушава да решава, прво кроз усклађивање постојећих јавних политика али и доношење нових.

Оцењено је и да жене немају подршку правосуђа у остваривању својих радничких права. Судски процеси су углавном дуги, исцрпљујући, често без епилога. Разумевања послодаваца, њиховог освешћивања да смо давно изашли из традиционалних оквира и да треба да пратимо савремене токове  – још увек нема, иако сви већ живимо у друштву динамичних пословних промена које изискују флексибилнији приступ како свету рада, тако и живота.

Законодавни оквир, регулаторна и друга тела, такође не обезбеђују довољно заштите и проактивне политике које би ову праксу у догледно време могли да промене, те је потребна реформа и у том делу, али и веће ангажовање у укључивање организација цивилног друштва које имају бољи увид у ситуацију на терену. Како је истакнуто, пуно је проблема, од тога да се жене сусрећу са обичним практичним проблемима, попут тога како да дођу до посла јер немају редовни јавни превоз, до тога да не постоји план како да се жена која је прекинула своју каријеру да би се остварила у улози мајке, касније може  вратити, да се реобразује и стекне додатне вештине како би се поново укључила у свет рада.

Жене које имају преко 45 су група са највећом стопом незапослености и неактивности. Неправедно су заборављене од овог друштва иако носе одређени потенцијал знања и искуства који може да допринесе значајном повећању БДП, прилива од ПДВ-а и слично.

Ово је тема од ширег друштвеног значаја, једна од опаски је панела конференције и наглашено да је пројекат на коме ради Удружење "Жене на прекретници",  један друштвени пројекат који је препознао жене изнад 45 година не само као дискриминисане групе већ  као социјални капитал који Србија поседује али га довољно не користи.

Онлајн конференцији присутвовала је и Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Она каже да је положај жена на тржишту рада појавом Ковида19 постао је још тежи пошто доста жена остаје без посла.

Много жена је због вируса корона остало без посла, као што је чување деце и оџавање домаћинства, рекла је Јанковић на данашњој завршној онлајн конференција "Жене 45 плус - Равноправност на тржишту рада и како је постићи".

Она је истакла да се дискриминација на тржишту рада највише односи на жене које су старијих година и које имају брачни статус, али додаје да и жене од 30 година имају исти проблем.

Поред свих вазних проблема у држави који је изазвао вирус проблемом жена се мало бавило, истакла је повереница.

Навела је и да послодавац даје предност мушкарцу, јер је велика шанса да жена која има 30 година може да оде на одсуство због одгајања детета.

Јанковић истиче да је задатак жена које су на политичкој сцени да отварају горуће теме као што су родна равноправност, дискриминација жена на тржишту рада, дискриминације на основу старосне доби...

Марија Бабовић, професорка Филозофског факултета у Београду, каже да је утицај пандемије довео до тога да је део радне снаге прешао у неактивно становништво које се тако повећало.

Такође, када је у питању положај жена на тржишту које су старије од 40 година, оне имају нижу стопу активности и запослености и најлакше се деактивирају ако се пореде са мушкарцима.

Леонета Пајер из Делегација ЕУ у Србији истиче да ЕУ настоји да се глобално и регионално опредељује за родну равноправност.

Ревидирани Акциони план за родну равноправност ЕУ 2021 - 2025. који ускоро треба да буде усвојен претпоставља свет заснован на примени три принципа, каже Пајер.

"Први примена родно-трансформативног приступа, који мења структуре моћи и динамику која генерише родну дискриминацију у свим узрастима, почев од раног детињства, други, међусекторски приступ дискриминацији заснованој на родној основи, трећи, спровођење приступа заснованог на људским правима".

Она је нагласила да ће ЕУ наставити да осуђује кршење и злоупотребу женских права, али и да подржава зене и мушкарце који раде на остварењу родне равноправности и јачању жена.

Снежана Милисављевић из Удружења „Путоказ Крагујевац“ истакла је да су бројне радионице које је организовало ово удружење помогле да жене организују свој рад самостално и додала да је један од путева и – додатно оснаживање жена путем таквих самосталних обука.

„Први корак ка решавању једног проблема је уочавање проблема када он постоји, када га евиднетирате и почнете о њему јавно да говорите. Ми смо почели у Крагујевцу врлло често да говоримо о томе, о незапослености жена које имају више од 45 година. У претходном периоду имали смо три циклуса обука и велику подршку јавности и медија. Оно што следи су и неке конкретне мере“, рекла је она.

Мира Михајловић из Крагујевца бави се народном радиношћу и укључена је у овај пројекат. Њен бизнис план за наредни период је да настави са досадашњим активностима а то су углавном изложбе, чија је организација отежана била 2020. године због короне, али да се нада да ће их бити у 2021. години као и радионице са младим људима, као што су осликавање тканина, пустовање вуне. Добра им је и сарадња са одељењем дизајнера из Техничке школе у Крагујевцу, одакле регрутују младе са жељом да се на њих пренесу ови традиционални занати.

Гордана Бркић из клуба креативних жена „Различак“ каже да клуб окупља жене које се баве домаћом радиношћу, производњом здраве хране, старих и уметничких заната и он ће и даље радити на економском оснаживању жена да развију свој бизнис.

Љиљана Петровић, председница Управног одбора Удружења Ларис из Чачка каже да су многе жене које су радиле у области угоститељства, туризма, привремених и повремених послова, на пијацама, остале су без посла и то је био тренутак да сву енергију и снагу усмере на психолошку и социјалну подршку тим женама.

„Ургентно смо организовале и пружање хуманитарне помоћи захваљујући нашим донаторима у једном дужем периоду. Када је прошло ванредно стање у мају, други циклус радионица је био масовнији“, навела је она а јавила су се и додатно нека удружења жена која су се придружила радионици. Према њеним речима жене које имају више од 45 година у том граду углавном су нижег образовања и склоне су неплаћеним пословима, остају у кући и слабо се опредељују да започну свој бизнис.

Председница Удружења Миона Биљана Петровић рекла је да су чланице овог удружења углавном жене које су регистровале своју делатност или планирају, оне су се информисале о предузетништву, приступу фондовима, промоцији и продаји на интернету. Удружење се бори за финанијску одрживост кроз симболичну чланарину коју чланице плаћају а заузврат добијају и промоцију својих производа на друштвеним мрежама преко овог удружења.

Соња Митић из удружења Феникс из Ниша каже да у том удружењу већ има доста жена које се баве спремањем зимнице, декорацијом цвећа, чувањем старијих. Сада гледају да то централизују и да све буде на једном месту.

Дејан Митић, председник Пољопривредне-оцијалне задруге из Каменице истакао је да је село постало синоним за сирамаштво а да грађани полако виде решење тог проблема у удруживању. Фокус ове задруге је на запошљавању младих али се Дејан Митић дотакао и формирања прве женске социјалне задруге у Ражњу која ће бити формирана за десетак дана. „У питању је група жена са села које се баве интензивном сточарском производњом, са 80 до 100 оваца, има жена које се баве поврћем и воћем. Оне немају много времена да размишљају о промоцији и то је лакше остварити кроз задругу. У Србији постоји свега шест социјалних задруга, док у Италији има преко 12.000 таквих задруга. Проблем је у неразвијеној законској пракси у нашој земљи која није склона развијању социјалног предузетништва“, навео је он.

Конференцију је организовало удружење "Жене на прекретници", уз подршку Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, у оквиру пројекта "Кључни кораци ка родној равноправности" који финансира ЕУ.

Извор: Кућа добрих вести