Logo
Одштампајте ову страницу

Турска: Економски успех основ дуготрајне владавине

Оцените овај чланак
(2 гласова)

ISTANBUL

Наставак првог дела:

У 2017. је извоз турских производа порастао за 10,2 посто што је вредело 157 милијарди америчких долара, док је увоз производа порастао за 17,7 посто достижући 233,8 милијарди долара. Циљ је повећање извоза на 169 милијарди долара у 2018.

 

Док је 2002. у Турској извоз остварила 31.731 компанија, до краја 2017. је то пошло за руком 71.264 компанији. То значи да је број извозника из Турске више него удвостручен.

 

Током прошле године је извоз услуга повећан за 17,5 посто на 43,9 милијарди долара. Увоз услуга повећан је за 7,5 посто на 23,8 милијарди долара у односу на онај остварен у 2016.

 

У поређењу са 2016. приходи буџета повећани су у 2017. за 13,8 посто на 630,3 милијарди турских лира. Буџетска потрошња је повећана за 16 посто на 677,7 милијарди турских лира (ТЛ).

 

Однос владиног буџетског дефицита према БДП износио је 1,5 посто. По томе је Турска била у оквиру Мастрихтшких критеријума од три посто. У 2017, је однос дуга и БДП Турске био 28,3 посто што указује на ниво испод Мастрихтшких критеријума (60 посто).

 

Инфлација у Турској је у октобру достигла 25 одсто на годишњем нивоу, према званичним подацима објављеним 5. новембра, што је највише за последњих 15 година. Министар Албајрак је у октобру недавно објавио “свеобухватну борбу” против инфлације. Позвао је све компаније да понуде попуст од 10 одсто који би трајао до краја године на робе кое утичу на инфлацију.

                           GRADJVINA     

Влада сматра да је што се инфлације тиче њгоре прошло И а ће њен топа опадати у наредном периоу. При томе се мисли да је затегнутост у осносима са САД донекле попустила што је омогућило да лира ојача.

 

Централна банка је 31 октобра објавила прогнозу да ће инфлација н гоишњем нивоу у 2018 бити 23,5 процента. Бнка такође предиђа да је на крају 2019 ифлација пасти на 6, 5 процента.

 

Цене нафте, које су на снази од средине 2017, представљају важан фактор за раст инфлације. Са друге стране, недавни пораст курсних разлика такође је довео до пораста инфлације.

 

Централна банка је предузела неопходне предострожне мере. Очекује се да ће то, као и фискалне мере за подршку монетарној политици у новом периоду, довести до постепеног смањивања инфлације.

 

У Турској је у периоду од 1984. до 2002. чист прилив страних директних инвестиција (СДИ) износио 14,6 милијарди долара. Од 2003., чист прилив СДИ достигао је приближно 197,1 милијарди долара. Са друге стране, у периоду од 2003. до 2017. су директне инвестиције турских држављана достигле 39 милијарди долара.

 

Током 2017. је издато 7.457 дозвола за фиксне инвестиције вредне 178,9 милијарди ТЛ. Очекује се да ће тиме бити остварено 226.287 потенцијалних радних места.

 

Економски успех омогућио је председнику Ердогану и владајућој АКП 16 година победа на изборима. Но, управо усредсређеност на грађевинарство и ослањање на инвестиције и зајмове неки од Ерганових противника виде као проблем.

 

Критичари кажу да је привредни раст Турске подстакнут смањењем пореза, владиним подстицајима – нарочито у грађевинском сектору – и прекомерним позајмицама, што повећава инфлацију и дефицит текућег рачуна. Неки аналитичари, укључујући и донедавног министра финансија Турске Мехмета Симсека, су, такође, указали да је привредни раст протекле две године од неуспелог покушај државног удара у јулу 2016, зависио од домаће потрошње, највећим делом финансиране спољним дуговима.

 

Економисти наклоњени власти релативизују питање колико су велики турски дужнички проблеми. До краја 2017, јавни дуг Турске у односу на БДП је износио 28,3 посто, исто као и 2016, што показује да није било погоршања у јавним финансијама у протекле две године.

 

По таквима, турски јавни дуг није у опасности. У Мастрихтским макроекономским критеријумима јавни дуг у односу на БДП не сме бити већи од 60 посто. У евро зони, просечан јавни дуг у односу на БДП износи 86,7 посто тако да је Турска у много бољој позицији од многих земаља Европске уније (ЕУ) и Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД).

 

Међутим, према неким аналитичарима, стварни проблем представљају приватни дугови, за већину којих гарантује влада. Турски укупан спољни дуг је изнео на крају првог квартала 466,67 милијарди долара, износио је 52,9 посто БДП и расте шесту годину за редом. Поред тога, чини се да постоји чак и масивнији тренд растућег задуживања последње две године.

 

Тај дуг је праћен јачањем долара, реакција на монератно затезање Федералних резерви САД. Чак се у међународним медијима спекулише да би процес задуживања могао да доведе до економског назадовАЊА У Турској.

 

Опет, дуг Турске у односу на БДП, чак и кад су обухваћени приватни дугови, и даље је много мањи него у другим развијеним економијама. У Великој Британији укупан спољни дуг у односу на БДП износи 313,4 посто, 140,5 посто у Немачкој, 98,1 посто у САД и 65,3 посто у Малезији.

 

Такође, Турска има девизне резерве Централне банке које су на крају септембра износиле 84,7 милијарди долара што је „јастук“ сваком потенцијалном паду.Те резерве су достигне рекордну висину средином децембра 2013, са готово 136 милијарди долара од чеха су 21 милијарда биле у злату.

                                               OBALAURSKA

 

 

Ризици постоје

 

Међу ризицима јесте тренутни дефицит текућег рачуна Турске као део БДП. Скочио је са 3,8 посто у 2016. на 5,6 посто у 2017. До овога је делимично дошло захваљујући експанзивним политикама у последње две године.

 

Но, главни разлог који је допринео овом тренду било је, према неким економистима, повећање цена енергената у 2017. Турска се у великој мери ослања на увоз како би задовољила потребе за енергентима. У сваком случају, уколико Турска не реши дуготрајан проблем дефицита текућег рачуна, растућа неликвидност приватног сектора уз високу инфлацију могли би, евентуално, довести до финансијског ћорсокака.

 

Такође, тренд високог привредног раста подстакнутог растућим задуживањем може бити проблематичан за Турску, али ризици су преувеличани у западним медијима, сматрају економисти наклоњени власти. Сагласност међутим постоји, да је на Турској да преокрене овај тренд кроз реформе у корист извоза висококвалитетних роба, веће стопе домаће штедње, енергетске независности и других мера.

 

Сада је време да се Турска врати на стабилан пут и усредсреди на дугорочне реформе. Циљ Средњорочног програма, који покрива период од 2018. до 2020, је да даље повећа привредни раст који би укључивао структурне реформе и наставак постепеног смањивања дефицита текућег рачуна и инфлације.

 

Када се говори о структурним реформама, за које неки критичари сматрају да су закаснеле, мисли се, пре свега, на повећање штедње и учешћа жена у економији. Реформе би могле да створе темељ за дугорочни раст када период квантитативног попуштања у САД – које је, обилато постицало експанзију турске привреде – буде завршен.

 

Визија 2023

 

Још док је Реџеп Таип Ердоган био премијер, влада Турске је донела Визију 2023, листу циљева чије би се остварење поклопило са једним веком Републике, 2023. године. Међу циљевима су да Турска:

 

-              постане једна од десет највећих економија у свету;

-              оствари БДП од два билиона долара;

-              достигне реалан БДП приход по глави становника од 25.000 долара.

-              повећа годишњи извоз на 500 милијарди долара.

-              има обим спољне размене од билион долара;.

-              повећа стопу запослености за 10 посто и достигне радно становништво од 30 милиона;

-              смањи стопу незапослености на пет посто;

-              изгради инсталирани капацитет енергије ветра од 20.000 мегавата (MW) и 600 MW геотермалне енергије; енергије за 20 посто испод нивоа из 2010. тако што ће побољшати ефикасност;

-              Изгради три оперативне нуклеарне електране, са очекиваним инсталираним капацитетом од 14.700 MW.

-              достигне 100 посто свеобухватности становништва системом здравственог осигурања;

-              повећа на 210 број лекара на сваких 100 000 становника;

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 19 новембар 2018 22:27
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015