Кућа Добрих Вести

Login

Kина је благостање повезала са изградњом путева

Оцените овај чланак
(1 Глас)

fotochina“Уколико желиш да будеш имућан, прво сагради пут” стара је кинеска изрека. Помислио сам на њено значење када су се у Београду на конференцији састали министри транспорта Народне Републике Кине и 16 земаља Централне и источне Европе (ЦИЕ).


Министри су у оквиру скупа од 15. до 17. октобра разменили искуства свих земаља учесница у механизму 16+1. Разговарано је како се може побољшати повезаност међу учесницима у овом механизму и смањити нефизичке баријере, да би било омогућено повећање протока робе и људи.


“Повезивање је од пресудног значаја уколико желимо да сустигнемо развијене државе и учествујемо у одрживом развоју“, поручила је председавајућа министарске конференције Потпредседница Владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, проф. др Зорана Михајловић.


Министарка Михајловић је казала како „свако повезивање у инфраструктури, било да је енергетска или транспортна, значи инвестиције, радна места и бољи живот грађана, а то значи и одрживи развој. У наредном периоду ту сарадњу треба да продубљујемо, да размењујемо искуства и да заједнички радимо на уклањању баријера ефикасном одвијању саобраћаја”, рекла је Михајловић.


Министарка је казала да је вредност инвестиција у инфраструктури у Србији 16 милијарди евра, а око девет милијарди евра је вредност пројеката са Кином у различитим областима. “То је резултат нашег рада, нашег положаја, али и наших добрих односа са Кином”, рекла је Михајловић.


Михајловић је навела да је “Србија је препозната као један од лидера у сарадњи са Кином у области инфраструктуре и која ради на повезивању са регионом. Такође је и земља у којој је седиште Транспортне заједнице Западног Балкана, седиште Асоцијације за инфраструктуру и саобраћај у оквиру механизма 16+1 и учесница је у пројекту ‘Један појас, један пут’”, навела је министарка.
На пленарној сесији министарског самита механизма сарадње НР Кине и 16 земаља ЦИЕ, разматране су могућности за унапређење координације у планирању, евалуацији и имплементацији пројеката у саобраћајној инфраструктури у региону у циљу бољег повезивања Европе и Азије, као важног елемента у развоју глобалне трговине и одрживог економског развоја. Посебна пажња посвећена је могућностима за подизање ефикасности будућих инфраструктурних пројеката кроз координирани процес планирања, подстицање инвестиција у пројекте у саобраћајној инфраструктури, као и сарадњи у припреми пројеката, од студија изводљивости до израде пројектно-техничке документације.


Учесници састанка разменили су мишљења о новим могућностима који могу да унапреде процес сарадње у оквиру механизма 16+1, уз очекивање да је могућ договор о предлогу Јединствене Кина-ЦИЕЗ приоритетне листе пројеката саобраћајне инфраструктуре која би обухватила све земље ове групације, пре следећег министарског састанка у Хрватској 2019. године.


На састанку је истакнуто и да дуго задржавање на граничним прелазима умањује ефикасност инвестиција у инфраструктуру, што је проблем који мора бити приоритетно решаван. У том смислу, предложено је интензивирање сарадње у вези са постизањем ефикаснијих пограничних процедура, уз развој инфраструктуре тамо где је неопходно, ради успостављања “one-stop shop” система и интегрисаних граничних прелаза са што мањим бројем заустављања на граници.

 

                                 kenia
НР Кина и конференција у Београду


Министар транспорта Кине Ли Сјаопенг је на конференцији оценио да би у оквиру формата „16+1“ требало ојачати сарадњу у области транспорта како би узајамна повезаност пратила тренд раста повећане трговине између Народне Републике Кине и земаља Централне и Источне Европе. Унапређивање сарадње у областима транспорта и инфраструктуре у оквиру механизма „16+1“ заједно са снажењем политичких веза допринеће остварењу дугорочне сарадње НР Кине и земаља ЦИЕ, истакао је министар Ли.


Ли је указао и да повећање трговинске размене између НР Кине и земаља ЦИЕ указује на потребу бољег међусобног повезивања. Он је навео да је током 2017, вредност робне размене између НР Кине и земаља ЦИЕ достигла 68 милијрди долара, а њен удео у укупној трговини НР Кине и Европске уније је порастао са 9,3 на 11 одсто.


Министар је дао и четири сугестије за продубљивање сарадње у сфери транспорта између НР Кине и земаља ЦИЕ. Прво, да свака од земаља ојача властиту подршку повезивању у транспорту; да даље буде развијена сарадња у области водног и поморског транспорта; да буде оснажена узајамно корисна сарадња у логистици; да буде унапређено руковођење јачањем способности кадрова у области транспорта.


Медији у НР Кини су навели да се учесницима конференције обратио и председник Србије Александар Вучић који је високо оценио механизам „16+1“ и Иницијативу Појаса и пута (БРИ) кинеског председника Си Ђинпинга. Србија је имала велике користи од низа пројеката са НП Кином, казао је Вучић.


Поред тога, кинески медији указују на део излагања председника Вучића да ће јавни дуг Србије, упркос реализацији великих инфраструктурних пројеката, бити смањен са 79 одсто у 2014. на 48 одсто 1. јануара 2019. "Србија не би остварила тако добре економске резултате да није било помоћи НР Кине и земаља у региону,“ наводе се Вучићеве речи као и његово охрабривање земаља из региона да се повезују уз помоћ инфраструктуре, као и да користе БРИ.

 

                                    tunel

 

Пет година Иницијативе појаса и пута


Министарска конференција у Београду је одржана у време обележавања пет година одкако је председник Си представио предлог о заједничкој изградњи Економског Појаса Пута свиле и Поморског Пута свиле 21. века. У 2018. када је свет усмерио пажњу на кинеска достигнућа одкако је покренула реформе и политику отварања пре четири деценије, расте свест о великој важности предлога за заједничку изградњу Појаса и пута.


Председник Си је предлог о копненом Појасу и путу изнео на универзитету у Астани главном граду Казахстана 7. септембра 2013, а непуних месец дана касније, 3. октобра и иницијативу за нови Поморски Пут свиле у парламенту Индонезије у Џакарти. Иницијатива Појаса и Пута (BRI) не представља само јасан доказ напора Кине ка продубљивању домаћих реформи и ширем отварању у новом добу, већ и стварне акције власти у Пекингу да оснаже међународну сарадњу и побољшају управљањe у међународној заједници.
Tоком пет година су утицај и привлачност Иницијативе стално расли. Више од 130 земаља и међународних организација потписало је споразуме у оквиру сарадње на BRI. Савет безбедности Уједињених нација је позвао међународну заједницу да интензивира регионалну економску сарадњу у оквиру изградње Појаса и пута кроз Резолуцију 2344. На првом Форуму за међународну сарадњу у оквиру Појаса и пута чији је Кина била домаћин у мају 2017, договорено је 279 споразума у пет главних категорија.


Трговинска размена НР Кине са земљама Појаса и пута премашила је пет билиона долара. Директне инвестиције из НР Кине у иностранству достигле су 60 милијарди долара, чиме је отворено преко 200.000 радних места у земљама учесницама Иницијативе. То је учинило кинеска улагања у иностранству кључним носиоцем глобалног раста спољних директних инвестиција (СДИ).


Серија великих пројеката покренута је у земљама и регионима дуж руте током пет година. На економским коридорима Кина–Пакистан и Кина–Монголија–Русија изградња се глатко одвија. Пројекат електрифициране железнице којим се повезују Етиопија и Џибути и класична железничка пруга између Момбасе и Најробија у Кенији су отворени за саобраћај, док је почела изградња железничке пруге Кина–Лаос, брзе пруге Кина–Тајланд, железничке линије Џакарта–Бандунг, као и обнова и осавремењивање железничке пруге између Београда и Будимпеште.


Индустријски парк Кина–Белорусија, Посебна Економска Зона Сихануквил (SSEZ) у Камбоџи, као и Суец Економска и Трговинска Зона у Египту постали су модели индустријске сарадње између земаља и региона на новом Путу свиле.


Рад на изградњи лука у јужној Шри Ланци, пакистанском Гвадару, као и луке у Пиреју у Грчкој, теку добро. Поред тога, теретни возови који саобраћају између Кине и Европе обавили су преко 10.000 путовања до 43 града у 15 европских земаља.


Могућности које доноси BRI су прошириле простор за развој нових послова, створиле више радних места за локалне раднике и повећале капацитет потрошње становништва. У данашњем свету у коме јачају трговински протекционизам и анти-глобализација, изградња Појаса и пута нуди својом отвореношћу драгоцен подстицај глобалној економији.


Подаци Светске банке показали су да се око 60 одсто глобалне економске производње остварује у областима до 100 километара од обале, док су неке земље, посебно оне без излаза на море, успориле глобализацију јер су у том процесу маргинализоване. Експерти су проценили да је глобална економија могла у прошлости да расте по стопи од пет одсто када је глобализација била заснована углавном на снижавању царина. Захваљујући новом типу глобализације углавном подстакнутом повезаношћу глобализација би могла да напредује по просечним стоипама од 10 до 15 одсто, тврде ти стручњаци.


Отуда се све више схвата да BRI представља решење за неуравнотежен развој човечанства. Добро је препозната чињеница да Азија, Африка, Латинска Америка и неки други региони у развоју, у оквиру сарадње Појаса и пута убрзавају темпо изградње инфраструктуре како би „уграбили већи део колача“ светске економије.


(Наставља се)


Последњи пут измењено петак, 30 новембар 2018 12:45
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија