Кућа Добрих Вести

Login

Кина: Од изневерености до најуспешније економије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kinaygradУ Националном музеју Кине у Пекингу траје импозантна изложба о 40 година реформи и отварања Народне Републике Кине. Изложба „Следити и развијати социјализам са кинеским одликама” представља развој треће најпространије земље на свету (9,7 милиона квадратних километара) и промене у животима људи из најмногољудније државе (1,4 милијарде становника).

 

Фотографије, текстови и видео материјали сведоче о значајним догађајима и одлукама током реформи и отварања према свету, започетих седницом руководства Комунистичке партије Кине (КПК) од 18. до 22. децембра 1978. Реформе и отварање Кине се сматрају једним од најзначајнијих догађаја у људској историји 20. века, будући да су не само промениле ту земљу, већ су увелико утицале на човечанство уопште.

 

Када је врховни вођа државе и партије Денг Сјаопинг окончао серију инспекцијских посета по земљи током 1978, емотивно је изјавио: „Сувише смо сиромашни и заостали. Искрено, изневерили смо наше људе. Морамо унапредити продуктивност и побољшати услове живота људи“.

 

Кина је у то време са укупним домаћим производом (БДП) по глави становника од само 156 америчких долара, била једна од најсиромашнијих земаља на свету. Четрдесет година касније кинески БДП је порастао 34 пута, земља је постала друга најмоћнија привреда (по неким критеријумима и прва) и највећа трговинска сила у свету.

 

БДП мерен паритетом куповне моћи (PPP, према тржишним ценама) НР Кине је за 2018 годину Међународни монетарни фонд (ММФ) проценио на преко 25,2 билиона долара, највећи на свету, док је по становнику вредео 18.066 долара. Номинални (када се не урачуна инфлација) БДП је за ову годину процењен на 14.092 билиона, други иза Сједињених Америчких Држава, или per capita 10.087. Према домаћим изворима, кинески номинални БДП по становнику је у 2017. износио 8.800 долара и био преко 50 пута виши него 40 година раније.

 

                                                    kineskivoy

 

Обим извоза роба из НР Кине је у 2017. достигао близу 2,3 билиона долара и представљао 12,8 одсто укупног у свету. На почетку реформи пре 40 година робни извоз је износио тек нешто преко две милијарде долара.

 

Током овог процеса, у Кини је, према међународним стандардима, више од 700 милиона људи извучено из сиромаштва. Кина је такође остварила велики напредак у политичком, социјалном, демократском, правосудном и развоју људских права. У људској историји, никада толико много људи није остварило толико велики напредак у тако кратком временском периоду.

 

Специфичности кинеског модела развоја

 

Кинески руководиоци и аналитичари наводе да је успех био могућ налажењем развојног путу прикладног кинеским условима. Тек неке од тих специфичности пута су:

 

Прво, у привреди, Кина усваја постепене реформе док се истовремено одважила да покуша да „прелази реку опипавањем камена по дну”. Дакле, пракса је једина истина. Кина је комбиновала владин интервенционизам са отварањем тржишта и постепено успостављала социјалистичку тржишну економију на два колосека.

 

Увелико је подстицала приватно предузетништво, а државним утицајем спречавала економска превирања. У Кини 1978. готово да није било приватних предузећа. Сада она доприносе 60 посто БДП и преко 80 посто запослености у граду и на селу.

 

Друго, у политичком развоју, у НР Кини одлучујући су руководећа улога КПК и оријентација на људе. За земљу са мноштвом становника, 56 етничких група и многобројним религијама, стабилност је одувек била од највишег значаја.

 

Истовремено, власт је “ослободила свој ум”, да буде у складу са временом. Под надзором КПК стално се унапређује процес доношења одлука и исправљају грешке уколико их је било. У информатичкој ери се свеобухватније и лакше одговара на потребе и захтеве становништва.

 

У Кини постоји јединствен процес доношења одлука. Неки теоретичари то називају консултативна, а не конкурентна демократија.

 

КПК има посебан систем одабира функционера, заснован на меритократији, главни критеријуми су теоријско знање и практично искуство. Партијски секретар, први човек Јивуа, за кинеске прилике осредњег града од 1,2 милиона житеља, је у јуну 2015. импресионирао економским знањем новинаре из Централне и Источне Европе.  

 

Политичка стабилност у Кини је гарантовала континуитет државне политике. Сви „петогодишњи планови“ су испуњавани, као и 13-ти (од 2016. до 2020.), до танчина. Истраживања показују да више до 80 посто Кинеза подржава власт, јер она испоручује резултате. “Јасно нам је да можемо управљати само док будемо имали економске резултате,” рекао је у Јивуу градски секретар партије Ли Јифеи.

                                                    larisiasa

 

Треће, Кина, као једна од најстаријих цивилизација, придаје велики значај науци, технологији и иновацијама. Држава промовише индустријска побољшања и замену извоза развојном стратегијом заснованом на новинама. Наука и технологија чине 57 посто националног БДП. Пословни прваци Џек Ма, челник Алибабе, мултинационалног конгломерата водећег у свету електронске трговине, или Пони Ма (Хуатенг), оснивач и директор Тесцента, једне од глобално највећих компанија информатичких технологија, су идоли младих у НР Кини.

 

Кинески издаци за истраживање и развој и број научних радова објављених или необјављених у тој земљи, а представљених у својеврсном међународном библиографском издању, Индекс научних навода (SCI), други су у свету. НР Кина је прва у свету по броју домаћих пријава патентата.

 

Сваке године са кинеских универзитета изађе преко три милиона дипломаца из области науке, технологије, инжењерства и математике, пет пута више него у Сједињеним Америчким Државама. УКини је више од четири милиона младих талената укључено у истраживање и развој (R&D).

 

Четврто, Кина се отвара према спољњом свету и учи из сваког напредног искуства човечанства. Кинеско отварање је сведимензионално, од посебних економских зона и приобалних области до њеног западног региона, од развоја трговине некретнина до инвестиција и услуга, и од „довођења“ (страног капитала и знања) до „учешћа на глобалном тржишту“. Више од 600.000 кинеских студената учи у иностранству и више од 100 милиона туриста годишње путује из Кине у иностранство.

 

 

                     autokrina

 

Према подацима Бироа САД за економске анализе, у НР Кини делује 68.000 америчких фирми и компанија. Њихова годишња продаја у Кини премашила је 400 милијарди долара, што за више од три пута премашује обим извоза САД у Кину.

 

(Наставља се)


Последњи пут измењено недеља, 09 децембар 2018 14:11
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија