Кућа Добрих Вести

Login

Мјанмар - нови играч на регионалном и глобалном тржишту

Оцените овај чланак
(2 гласова)

majajaj

Наставак другог дела:

 

Мјанмар није сиромашан јер нема сировина. Напротив, сиромашан је јер нису искоришћене огромне потенцијалне резерве које поседује.

 

У Мјанмару само 30 одсто домаћинстава има електричну енергију, што је једна од најнижих у свету стопа снабдевености електричном енергијом. Но, земља поседује могућност производње 100.000 мегавата — 30 пута виђе него што је случај сада.

 

Мјанмар је пољопривредна земља, сектори повезани са агрикултуром учествују са 70 одсто у националној привреди. Пољопривредни плодови су доброг квалитета, али треба да нађу велика тржишта, усвоје атрактивна паковања и технологије које би омогућиле дуготрајна складиштења.

 

Стручњаци кажу да из техничких разлога, ретко која фабрика у Мјанмару може да оствари масовну производњу, па су предузећа углавном мала и средња. Овима су очајнички потребни стране инвестиције, технологије, обучена радна снага и техничка знања.

 

У важном сектору туризма и хотелијерства постоји снажна тражња, но за даљи развој треба још аеродрома и пратећих услуга за госте.

 

Потребне су и додатне ваздушне линије између Мјанмара и суседних земаља и околних региона. У извештају Светског савета за путовања и туризам (WTTC) о економском утицају у 2018, раст директног доприноса туризма БДП Мјанмара је процењен на 5.2 процента.

 

 

MIANAMMAA

 

Процене стопе раста

 

Међутим, инвеститори су забринути због недавних предвиђања Светске банке да ће раст привреде Мјанмара бити умањен на 6.2 процента у финансијској 2018-2019. години (1. април-31. март), у односу на 6.8 процента претходне 2017-2018. Према неким стручњацима, смањени извоз пољопривредних производа Мјанмара, уз стрмоглави пад цене пиринча у свету, повући ће економију ове земље надоле у блиском и средњорочном периоду.

 

АДБ очекује раст БДП од седам одсто у 2019, инфлацију од шест посто и раст БДП по глави становника од 6,3 посто. Једна од водећих међународних агенција за бонитет Фич Сољушнс (Fitch Solutions) је смањила своју пројекцију раста Мјанмара на 6.3 процента за фискалну 2019. годину са претходне процене од 6.6 процената.

 

Међутим, Фич верује да ће раст, иако смањен, подржати сектори фабричке производње и грађевинарства за које се предвиђа да ће се проширити ове године. “Остварује се постепено побољшање, а влада у целини усваја праву индустријску политику”, пише у јануарском извештају Фича.

 

Сектор грађевинарства је такође спреман за снажан раст током наредних квартала, потпомогнут кинеском Иницијативом Појаса и пута (BRI) и развојем неколико главних специјалних економских зона, укључујући поменуте Тилаву и Давеи, али И Кјаукпју (Kyaukphyu) у покрајини Ракина. Укупне инвестиције у ове специјалне економске зоне износе више од једне петине БДП Мјанмара, наводе у Фичу.

АДБ и Светска банка предвиђају у годинама после 2019. раст у региону Југоисточне Азије од седам процената, Зато Мјанмар остаје неодољива дестинација за улагања. Инвеститорима се сугерише да би било добро да се усредсреде на приоритетне секторе попут здравства, образовања, производње и инфраструктуре.

 

За то време Мјанмар развија националну економију у складу са MSDP који је у сагласју са Агендом Уједињених нација за одрживи развој до 2030. MSDP оцртава пут развојних циљева владе и предлаже решења за њихово остварење. Постоји и “пројектна банка” која омогућава влади да одреди приоритетне кључне подухвате. Уопште, Светска банка је оценила да MSDP представља значајан корак напред.

 

Будућност Мјанмара

 

Мјанмар је ухватио корак са новим добом које му пружа шансу да одигра улогу у премошћавању јаза између Источне и Јужне Азије. Положај Мјанмара сам по себи представља предност, пошто се ова земља налази у срцу региона у коме цвета економија. Земље којима је окружена, као што су Кина и Индија, бујају, економски плодови у Источној Азији су већ зрели.

 

“Географске предности Мјанмара леже у његовој локацији између две међу највећим светске економијама, Кине и Индије, тако да представља стратешку тачку за претовар као и приступ осталом делу Азије, без пролаза кроз Малајски мореуз,” сматра Фич. “То ће произвођачима који желе да извозе у Африку и Европу омогућити јефтинији превоз робе и логистичке трошкове, као и умањити излагање геополитичким ризицима”.

 

Мјанмар има велике могућности да напредује уколико сарађује са богатијим суседима. Земља исказује спремност да се прикључи BRI, кинеском амбициозном и веома потребном коридору за глобално економско обједињавање, од чега мање развијене земље могу имати велике користи.

 

Укратко, живот у окружењу Мјанмара се брзо мења. Пре свега на северу земље, где се суседна НР Кина посебно истиче као неко ко мења правила игре, и то не само у региону, већ се утицај најмногољудије земље на свету и друге највеће економске силе, шири светом.

 

Свет очекује да види како Мјанмар плови кроз Бенгалски залив и користи поморске везе, како профитира од своје разноврсности и како примењује нове могућности као што је BRI. За то треба остварити циљеве као што су усредсређивање на мир и национално помирење, макроекономско управљање, отварање нових радних места и раст приватног сектора и људских потенцијала, друштвени развој, управљање природним ресурсима и заштиту животне средине.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 29 март 2019 15:26
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија