Logo
Одштампајте ову страницу

Кина и САД: Ко је на врху?

Оцените овај чланак
(1 Глас)

fiffnfnnfnfnfnfНаставак другог дела:

Кинески медији указују да се подаци које о узајамној трговини поседују НР Кина и САД веома разликују. САД наводе да је њихов дефицит у трговини робама са НР Кином достигао у 2018. рекордних 420 милијарди долара, а да су оствариле вишак у размени услуга од око 40 милијарди.

 

Опет, статистике НР Кине показују да се њихов суфицит у трговини робама са САД процењује на 323.33 милијарде долара, а дефицит код услуга на близу 48.5 милијарди.

 

Разлика делимично потиче од другачијих система обрачунавања. У Пекингу стручњаци указују да су 53 одсто роба које су из НР Кине извезене у САД, прерађени производи. Репроматеријал не потиче директно из НР Кине.

 

Кинеско министарство трговине (MOFCOM) указује да у САД сврставају робе рађене у НР Кини, а увезене из треће земље, у исту категорију као увоз директно из НР Кине. Рачунање таквих производа као дела кинеског извоз је нетачно, тврде у Министарству.

                                                 kineyvrbn

 

 

Кинеска рачуница

 

У MOFCOM изводе следећу рачуницу у погледу дефицита САД у трговини робама са Кином.

 

Пре свега, трговински дефицит САД у овој области је још у 2015. био прецењен за 21 посто. Узимајући овај однос у обзир, трговински дефицит САД у робама са Кином прецењен је три године касније за 88 милијарди долара. Тако је према статистичким подацима из НР Кине, трговински суфицит у робама те земље са САД у 2018. достигао 323,33 милијарде долара.

 

Када се од наведене суме одбије и вредност кинески увоз репроматеријала за робе које се тргују са САД, а то је у 2018. износило 90,3 милијарде долара, коначна рачуница јесте суфицит НР Кине од 240,9 милијарди долара током прошле године.

 

Из MOFCOM даље наводе како је НР Кина треће по величини извозно тржиште за робе из САД. Велико је тржиште за извоз летилица, соје, аутомобила, интегрисаних кола и вуне. У ствари је у САД од 2009. до 2018. преко 1,1 милиона радних места подржано извозом у НР Кину. Уз то, потрошачке цене у САД су пале за један до 1,5 посто само у 2015. захваљујући јефтинијим м производима увезеним из НР Кине.

 

САД су оствареле велике профите од трговине са Кином, тврде у MOFCOM. Само у 2017. су САД зарадиле 940 милијарди долара од трговине са Кином и са њом повезаних активности. Та рачуница по кинеском министаству гласи:

 

Извоз роба из САД у НР Кину је 2017. вредео 153,9 милијарди долара. На то иде 87,1 милијарди долара колика је те године била вредност извоза услуга из САД у НР Кину. Томе треба додати и око 700 милијарди долара стварног прихода од продаја које су америчке компаније оствариле у Кини.

 

MOFCOM, такође, указује да је прилив кинеског капитала у САД крајем 2017. достигао 1,37 билиона долара. Те године су, наиме, укупне кинеске инвестиције у САД изнеле 155,8 милијарди долара. Када се припише дуг САД који поседује Кина од 1,18 билиона долара, те 32,6 милијарди долара инвестиционих прихода америчких финансијских ентитета који су инвестирали у партнерске фирме у НР Кини.

                                                   amriekancvrrhrhr

 

САД су профитирале од глобализације

 

Ли Јанг, бивши заменик директора Кинеске академије друштвених наука (CASS) је указао да су САД, такође, „користиле своју улогу највеће светске економије како би створиле глобалан економски и финансијски систем којим ће доминирати и остваривати огромне профите из тога“. По Лију, „или је незнање или злонамерност то што САД игноришу своју монетарну хегемонију и жале се на то како губе у трговини“. Такође, Хуанг Ћунхуи, истраживач наCASS указује да је садашњи глобални индустријски ланац створен под доминацијом мултинационалних компанија, углавном из САД, од чега је та земља имала корист.

 

Ву Баиђи, директор CASS, такође примећује да уместо да се суочи са проблемом унутар властите индустријске структуре, влада САД је погрешно одлучила да окриви своје трговинске партнере.

 

„САД су профитирале од глобализације, а као резултат, изазвале су промену у домаћој индустријској и економској структури“, рекао је Ву. „Радна места у ниско развијеној, али чак и у средње и високо развијеној индустријској производњи, пребачена су у Источну Азију. Тако су индустрије и инвеститори, као и потрошачи у САД, много профитирали од релативно нижих трошкова радне снаге у тим регионима“.

                                                      amreikancavrh

Но, по кинеском стручњаку, „нискоквалификована радна снага САД морала је да поднесе последице“. „Амерички сектор производње није успео да иде укорак са економском експанзијом те државе. То је проузроковало губитак радних места и социјално раслојавање“, закључио је директор Ву.

 

НР Кина је за САД и фабрика и тржиште.

 

Кинески економисти указују да, уопште, економски односи између њихове земље и САД нису само они између купца и продавца. По њима, НР Кина је, у ствари, за САД и фабрика и тржиште.

 

Кина је једина земља способна да производи широк спектар индустријских производа. Заправо, Кина је земља највећи произвођач у свету за преко 220 од 500 врста великих индустријских производа“, навео је Хуанг саCASS.

 

Према кинеским изворима, већина “кинеских роба”, од електронике до играчака, су “амерички производи из Кине”. Добар пример је Еплов Ајфон, паметни телефон мултинационалне компаније из САД . Дизајниран је у тој земљи, делови израђени у Азији и другде у свету, довезени су у НР Кину ради склапања и потом“извезени”из те земље у САД.

 

По доласку на обалу САД, методологија израчунавања је таква да се исказују укупни трошкови производње. То значи и они направљени у САД и другде.

                                                                kineyvrh23                                             

Тако је аустралијски часопис Конверзејш (The Conversation) израчунао да је Епл Ајфон коштао приближно 240 америчких долара (производња од почетка до краја). Од тога је кинески удео био само 8,40 долара. Остатак суме је отишао у САД, Јапан, Јужну Кореју и у друге земље. Опет, заведено је да је само Ајфон допринео са 1,9 милијарди долара трговинском дефициту САД.

 

Са друге стране, већина роба “Произведених у НР Кини од (компанија) САД” се све више продају на све имућнијем тржишту 1,4 милијарде потрошача у НР Кини. Највероватније је Кина најпрофитабилније тржиште за компаније из САД, попут Епл или Џенерал Моторс (GM) ван њихове домовине. И то говори о критичној важности тржишта НР Кине за америчку привреду.

 

(Наставља се)



Последњи пут измењено субота, 22 јун 2019 15:49
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015