Ако крећете предузетничким стазама, мањак властитог новца је нешто што вам се може наћи на путу. Било да је потребно уложити у нову опрему, пословни простор или пројекат на ком радите, врло често ћете средства морати да потражите од других – партнери, банке, држава…

По речима Срећка Ћосовића, менаџера за финансијско саветовање из WTS  Порези и финансије, у домаћој пракси, оснивачи се најчешће финансирају самостално или путем позајмица од пријатеља и родбине.

Уколико нису у могућности да тако затворе финансијску конструкцију, остатак средстава обично траже од комерцијалних банака, државних развојних институција и међународних организација.

Кредити банака

Како Ћосовић објашњава велики број банака нуди кредите за сектор малих и средњих предузећа у аранжману са међународним организацијама, као што су Европска инвестициона банка и Европски инвестициони фонд.

Има банака које одобравају стартапима, односно компанијама које послују краће од две године, кредите за улагања у основна средства (опрему и некретнине) и за улагања у трајна обртна средства (материјали за производњу, роба за даљу препродају итд.). Приликом подношења захтева за кредит, потребно је доставити бизнис план, радну биографију, рачуноводствене евиденције и другу документацију.

Услови кредитирања се обично разликују од банке до банке (достављање бизнис плана, радне биографије, рачуноводствених евиденција…), али не превише.

Пример за кредит у износу до 25.000 евра (динарски кредити или кредити индексирани у ЕУР),

каматна стопа се креће од 5,2 до 6,85 одсто увећана за шестомесечни Белибор (динарски кредити) или шестомесечни Еурибор (кредити индексирани у еврима),

најдужи период отплате кредита је пет година, уз грејс период од годину дана, менице као инструмент обезбеђења, а постоји могућност да банка захтева додатно обезбеђење попут залоге, хипотеке, итд.

обавезно учешће од најмање 10 одсто одобреног кредита.

Ако се одлучите за кредите пословних банака, на вама је да процените две ствари: који услови вам највише одговарају (добро размотрите све понуде), као и да ли планирана инвестиција и бизнис план могу да доведу до профита који ће бити већи од камате коју ћете плаћати. Само у том случају требало би се одлучити на овај корак.

Када сте предузетник, узимање кредита са собом носи и огромну личну одговорност, с обзиром на то да предузетник сопственом имовином гарантује за обавезе које је преузео на себе. То је додатни разлог за опрез при узимању кредита.

У том смислу, Народна банка Србије је објавила неке савете за предузетнике који би да се одлуче за кредитирање свог бизниса:

Невезано за врсту делатности коју обављате, потребно је да пре свега тестирате пословну идеју, а затим је и детаљно проверите кроз израду бизнис плана, уз помоћ кога ћете лакше прибавити инвестиције и сагледати све аспекте и ризике пословања.

Пре него што се одлучите да ли ћете узети кредит, пажљиво размотрите инвестицију коју финансирате на овај начин и одаберите банку са условима који највише одговарају вашим потребама и могућностима.

Редовним плаћањем обавеза по кредиту градите уредну кредитну историју, што касније може олакшати узимање новог бизнис кредита, уз повољније услове.

Утврдите каква су средства обезбеђења (хипотека, залог, меница или сл.) потребна за добијање кредита и колики су трошкови по основу добијања неопходне документације коју банка тражи, као што су трошкови: процене вредности непокретности и покретних ствари, премије осигурања или друге накнаде у вези са средствима обезбеђења кредита, уписа у регистар код надлежног органа, прибављања извода из земљишних књига, прибављања уверења, потврда, дозвола и решења надлежних органа, Кредитног бироа и др.

Фонд за развој

Алтернатива узимању кредита код пословних банака је окретање државном фонду. Почетком сваке године, државни Фонд за развој објави услове под којима одобрава кредите за предузетнике. Ова средства намењена су и онима који би да покрену свој посао, али и постојећим предузетницима, који су регистровани у АПР-у у години која претходи оној у којој се подноси захтев.

Улагања која се могу финансирати у оквиру овог Програма обухватају: доградњу, реконструкцију, адаптацију, санацију, пословног или производног простора, куповину опреме (нове или половне, не старије од пет година), као и трајна обртна средства, која могу да учествују највише до 20 одсто у структури укупног инвестиционог улагања.

И овде, као и код банака, морате да испуните одређене услове, а основни је да у претходне две године лице није пословало у губитку.

Остали услови финансирања су следећи:

подстицајна средства у минималном износу од 400.000 динара, односно максималном износу од 6.000.000 динара. До 40 одсто додељених средстава је бесповратно, док се остатак финансира из кредита,

кредит се одобрава са валутном клаузулом,

каматна стопа од један одсто уз гаранцију банке, односно од два одсто уз остале инструменте обезбеђења (хипотека, уговорно јемство, залога на постојећој/будућој опреми, менице и менична овлашћења),

рок отплате од пет година, грејс период до годину дана,

није неопходно сопствено учешће.

За средства могу да конкуришу и клијенти који су претходно били оснивачи и власници највише једног привредног субјекта, који је брисан из регистра, пре објављивања јавног позива.

Фонд нуди и бесповратна средства, што може бити врло занимљиво за предузетнике, али и ово је условљено:

Бесповратна средства не враћају уколико у периоду до исплате кредита, а најкраће три године од дана потписивања уговора са Фондом за развој и то, ако није покренута ликвидација привредног друштва, односно није обрисана предузетничка агенција из регистра, ако предмет инвестиционог улагања није отуђен и ако оснивач није раскинуо радни однос са својом компанијом. Уколико неки од поменутих услова више није испуњен, стартап је дужан да истовремено врати и бесповратна средства и остатак неисплаћеног кредита.

Заинтересовани стартапи подносе документацију, између осталог и бизнис план са процењеним ефектима инвестиција, до истека јавног позива. Јавни позив је отворен док се сва расположива средства не потроше, а најкасније до дана 31.12.2019. године.

Захтев за одобрење кредита подноси се у централи Фонда или у територијалним испоставама Развојне агенције Србије.

Треба ли се препустити кредитирању и које су алтернативе?

С обзиром на то да су стартапи ризични пословни подухвати и да највећи број не преживи првих неколико година пословања, оснивачи би требало да размотре да ли су им кредити заиста неопходни и које су евентуалне алтернативе, саветује Ћосовић.

Алтернатива финансирању путем дуга је налажење инвеститора који би уложили у компанију за део власништва у њој. Ваља поменути могућност учествовања на стартап конференцијама где оснивачи имају могућност представљања своје пословне идеје међународним инвеститорима: у Београду се сваке године одржава Белграде Вентуре Форум, док Фонд за иновациону делатност и Амбасада Републике Финске одржавају такмичење чији победник стиче право одласка на Слусх конференцију у Хелсинкију.

Такође, како наводи, стартапи би могли да размотре финансирање путем све популарнијих crowdfunding платформи: уместо што би 100.000 евра прикупили од четворо људи/институција који би дали по 25.000 евра када би користили традиционалне изворе финансирања покретања бизниса, појединац може да прикупи 100.000 евра, тако што ће му хиљаду људи дати по 100.

За који год облик финансирања свог бизниса да се одлучите, важно је да испланирате како би инвестиција могла да се исплати, да врати позајмљено и да вам донесе профит, и да никако у кредитирање не улазите непромишљено.

Извор: Стартит