Кућа Добрих Вести

Login

Ако данас орочите 10.000 динара, колико добијате?

Оцените овај чланак
(2 гласова)

stednjagiciciciadfdfdfdfdПрошло је време када је трка за повољним каматама и добром зарадом на штедњи била на цени.

 

Истраживали смо колико данас износе камате не штедњу у еврима, а колико на штедњу у динарима - закључак је да се у појединим банкама готово и не исплати орочавати евре, док је најисплативија штедња у динарима и то на дуже од годину дана.

 

Kаматне стопе на штедњу у еврима тренутно су на минималном нивоу. У највећем броју банака камата је иста и износи 0,2 одсто за орочене евре на годину дана до максималних 0,6 процената за орочене девизе на три године.

 

Практично, на орочених 5.000 евра могуће је зарадити тек нешто више од 10 евра на годишњем нивоу, укључујући и порез на добијену камату од 15 одсто.Сличне камате банке истовремено нуде и за штедњу у канадским и аустралијским доларима ( од 0,26 до 0,43 одсто годишње за штедњу на 12 и 36 месеци).

 

С друге стране, камата на штедњу у динарима није опорезована и значајно је већа. У појединим банкама најчешће је могуће орочити минимално10.000 динара.

 

Камата је 1,5 одсто за орочење на три месеца, 2,5 одсто за пола године, 3,6 одсто за орочење на годину дана, четири одсто за орочење на две године и 5,5 одсто за орочење на пет година.

 

Практично, ко орочи 10.000 динара на годину дана добиће додатних 360 динара. Уколико овај новац орочи на 36 месеци од камате ће добити 1.412 динара, док за орочење на пет година може добити камату од 3.069 динара.

 

"Код орочења на овако дужи рок, треба, међутим, имати у виду ризик непредвидивости кретања домаће валуте јер свако слабљење динара смањује и камату. Истовремено треба знати и да је динар стабилан готово три године уназад", кажу у једној банци за "Блиц Бизнис".

 

Пре десет година у недељи штедње банке су давале камату и до осам одсто годишње. У појединим банкама тада се на 10.000 евра за само годину дана могло зарадити до 900 евра.

 

Каматне стопе на штедњу и у Европи су на минималном нивоу. Јесте да се повећала кредитна активност, посебно када говоримо о кеш и потрошачким кредитима, чак и стамбеним кредитима и у Србији, али банке и даље имају више средстава него што могу да упосле. У таквој ситуацији камата на штедњу само им је додатни трошак. Такође, банке тренутно имају могућност да набаве новац за редовно пословање на другој страни, и то много јефтиније.

 

"Банке које послују у Србији данас се на међународном банкарском тржишту могу задужити по камати мањој од 0,3 одсто годишње, па зашто би онда грађанима на штедњу плаћали више" рекли су нам у једној банци.На питање зашто грађани онда новац поверавају банкама, банкари тврде да је разлог сигурност и то што у тој банци имају текући рачун.

 

Укупна штедња 11 милијарди евра

 

Штедња грађана је у сталном порасту, па је према подацима Народне банке Србије, динарска већ на нивоу од око 70 милијарди динара. Истовремено, континуирано расте и девизна штедња која је премашила 10 милијарди евра.

 

Извор/Блиц Бизнис


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија