Кућа Добрих Вести

Login

Џенгџоу - од града духова до велике метрополе

Оцените овај чланак
(3 гласова)

sranjeeeeeeУ Џенгџоу, главном граду треће по многољудости кинеске провинције Хенан, 50-так новинара из Централне и источне Европе је било смештено у удобном хотелу “Џонгју Гарден”, у новоизграђеном, источном делу велеграда Џенгдонгу.

 

За западне медије је Нови округ Џенгдонг дуго био највећи кинески “град духова”, велико, тек саграђено подручје, ненастањено после неумерених инвестиција локалних власти.

 

Тродневно боравак у Џенгдонгу је посведочио да нови округ буја. Замишљен као нови градски пословни центар Џенгџонг је други најнастањенији део десетомилионског велеграда. Добро обучени људи су на улицама, мада не колико их је у старом густо настањеном делу Џенгџоуа.

 

Источни део Џенгџоуа је море потпуно нових високих грађевина, огромних солитера, издигнутих аутопутева, музеја, изложбених центара и шопинг молова. Нова градска област данас покрива површину од 115 квадратних километара (км2), што је приближно површини Сан Франциска, а постоје планови да буде учетворостручена.

 

Широким булеварима струје нова и луксузна возила, у пословним зградама је мноштво канцеларија које заузимају велике корпорације, веш се суши на балконима стамбених вишеспратница које делују у потпуности насељене. Аутомобили су паркирани на сваком могућем слободном месту.

 

Увече романтични парови, родитељи са малом децом, пензионери, уживају у безбедним парковима. Бљештаво обележени тржни центри, мале продавнице и киосци кинеске брзе хране, раде до касних сати. Крајем седмице су сва места у већини ресторана заузета. Знаци живота су свуда присутни.

 

Житељи и даље пристижу у нови део града

 

Изградња Џенгдонга је почела 2003. и после једне деценије је постала модел успешне урбанизације. Брзо повећање јавних услуга, транспортне инфраструктуре, комерцијалних објеката, образовних институција и могућности запошљавања преобразили су нови део Џенгџоуа у место способно да омогући живот многобројном становништву. Више од 1,4 милиона људи се уселило у бескрајне низове нових грађевина, а велики број придошлица и даље пристиже па се очекује да у новој области буде два милиона становника.

                                                    noclepo

Читав Џенгџоу је национално чвориште транспортне инфраструктуре у НР Кини, будући да је настао на раскрсници главних железничких и друмских артерија између севера и југа, истока и запада земље. Отуда је у новој градској области Џенгџонг 2012. прорадила Источна Џенгџоу станица брзих железница (HSR) са 16 перона кроз коју сваког часа може да прође 7.400 путника. Прва линија градског метроа је такође прошла кроз Џенгдонг, повезујући га са старим Џенгџоуом, што је велика предност за нове стамбене и комерцијалне четврти.  

 

Када је требало, локалне власти су пуниле Џенгдонг декретом. У нову област су пресељени факултети заједно са студентима, као и неколико десетина провинцијских и градских агенција. У Џенгдонгу је сада седиште једног од три национална центра трговине сировинама, као и већина финансијских институција града града Џенгџоу.

 

Нова колосална област je подељена на централну пословну област (CBD), научни и технолошки парк, универзитетски град, комерцијалну и логистичку зону, економску и технолошку развојну област... Све ово је местo где пре деценију и по није било ничега осим пусте грађевинске површине. "Ни једна друга земља не може да одједном очисти више десетина квадратних километара земљишта, све исели и сагради нови град,” коментарисао је један страни новинар.

                                                 kinaludila

 

Првокласно финансијско средиште централне Кине

 

CBD, у којој је и хотел “Џонгју Гарден”, простире се на 3,45 км2. Чине га два концентрична кружна булевара, који гледано са велике висине делују као велика мета за стреличарство. Стамбене зграде су у унутрашњости кругова, комерцијалним простори на спољним. Та два круга су нанизана облакодерима корпорација, луксузним вишеспратницама и тржним центрима док су у у средишту вештачко језеро и парк. Укупно је 60 густо поређаних облакодера, међу њима првокласан конференцијски и изложбени центар са небодером налик усправној шаргарепи, једно је од последњих великих дела чувеног јапанског архитекте Кишо Курокаве (1934-2007) који је, према неким колегама, у Џенгдонгу саградио у стварности оно што је сањао у тренуцима највећих надахнућа.

 

Срце Џенгдонга CBD је смишљен као првокласно финансијско средиште централне Кине. Ту је дом 320 финансијских институција, међу њима неке од највећих домаћих банака. То треба да поспеши улогу Џенгдонга као суштинског логистичког центра Иницијативе Појаса и пута, једног од најамбициознијих глобалних пројеката 21. века, који је председник НР Кине Си Ђинпинг покренуо 2013. године.

                                           

Нова област Џенгдонг има низ услужних индустрија које опслужује преко 5.000 комерцијалних ентитета, укључујући Метро, Мериот, Ферари, Ролс-Ројс, Шератон и Денис робне куће. Јарке рекламе „Средишњих седам“, од којих је једна бљештала у близини хотела „Џонгђу Гарден“, означавају седам великих тржних центара који се пружају дуж унутрашњих седам блокова ЦДБ.

 

Ту је и најмање шест великих луксузних хотела, из ланца Хилтон, Јуда…. Још шест је у изградњи. Пажњу привлаче кула хотела Новотел и њен непосредни „близанац“ чији су кровови у облику разбокорених латица цветова.

 

У источнијем, Лонгзиу колеџ парку, универзитетском граду, на површини од 11,21 км2, на десетимама факултета је преко 240.000 студената, поврх запослених. На ободе Џенгдонга је привучено преко 30.000 фирми, укључујући 49 са Форчунове листе Топ 500 компанија и 68 међу водећих 500 предузећа у НР Кини. Најпознатија фабрику у технолошком парку нове градске области је светски познатог произвођача “паментних телефона” Фокскон.

                                                   nocludost                                     

Џенгдонг, пример стопе урбанизације у НР Кини

 

Џенгдонг је речит пример убрзане стопе урбанизације у НР Кини, незабележене у свету, а последице брзог и драматичног демографског преокрета последњих деценија у најмногољудијој земљји (1,4 милијарде становника). У кинеским градовима је 1950. живело само 13 одсто становника. Очекује се да 2030, тај постотак премаши 60 одсто. Кинески преображај умногоме одсликава управо животни круг Џенгдонга: централизовано планирање и усклађивање, брза изградња, пресељење индустрија у државном власништву у нове крајеве, неколико година притајености (“град духова”) и онда бум.

 

Отуда је Џенгџоу пре годину дана постао место амбициозног и маштовитог међународног пројекта: Програм латораторије живота града Џенгџоу (CFC Lab) који организује Масачусетски институт за Технологију (MIT). MIT у првој истраживачкој и предузетничкој лабораторији окупља владине, индустријске, академске и пословне стручњаке да разматрају изазове урбаног развоја у НР Кини.

 

“Кинески градови су у транзиционој фази,” објаснила је Џенгџен Тан, извршна директорка MIT-CFC.

 

“Током поретходних 30 година, усредсређеност је био на ефикасност, изградњу градова и објеката, пресељење људи у њих. Сада, и током наредних 30 година, фокус ће бити на квалитет живота, омогућавање да ти урбани центри буду одрживи у друштвеном, еколошком и економском смислу,” казала је директорка Тан. Она сматра да је овај програм , такође, “изванредна прилика да стручњаци на Западу стекну нешто од кинеске мудрости, те практично знање и стратегије које могу да користе осталим привредама у успону .”

 

У НР Кини остварују веома велике пројекте за кратко време

 

Друга економија на свету је показала да има способност да оствари веома велике пројекте у кратком временском периоду. За то је умногоме заслужан систем планирања у држави, познат по својој одлучности и зато што уме да предвиди потребе много година унапред.

 

У сектору станоградње, сматрају неки стручњаци, образложење је веома једноставно: лакше је и ефикасније изградити нови град него постојећи сравнити са земљом и поново изградити. То је стратегија урбаног планирања која се активно спроводи у различитим степенима у многим великим кинеским градовима.

 

Планови за многе старије градове у НР Кини не могу се лако прилагодити захтевима модерног доба. Уместо дугих, губитничких борби са транспортом, градским миграцијама и снабдевањем пијаћом водом и канализацијом, Кинези једноставно почињу испочетка и граде потпуно нове градове.

 

Како ми је казао колега, многи од тих нових насеобина служе и као својеврсне „међустанице“ дотадашњем, често сеоском становништву, на путу ка великим традиционалним градским центрима. Такве насеобине лакше пружају школовање, здравствену заштиту, транспорт, снабдевање робама, електричном енергијом, водом... Потомци прве генерације становника тих насеобина се после адаптирања и одрастања у новом и мањем граду, селе на школовање и евентуални будући живот у већем.

                                                      danlepo

Стари град Џенгџоу данас је претрпан аутомобилима – његове кривудаве, уске улице изграђене у неком другом добу, често су у саобраћајном хаосу. Гужве су у граду пошто број становника превазилази његове међе и троши ресурсе више него икад. Вентил овог притиска пронађен је у стварању Нове области Џенгдонг.

 

Нове градске области за богатији и здравији живот

 

Многе од нових градских области нису изграђене само за нове досељенике који пристижу у градове, већ и за људе који желе да побегну од закрчености старих градова. Тиме се угађа и све већем броју богатих и средњој класи у НР Кини – који желе да возе сопствене аутомобиле, широк спектар роба на које ће трошити свој новац, једноставно желе више простора и ствари. Тако и Џенгдонг треба да буде епицентар више и средње класе – нови град за богате, сматрају неке архитекте.

 

Нови кинески градови се често праве на начин да би били препознати, да би се о њима причало. Тако се није штедело ни на монументалности у изградњи Џенгдонга.

                                                    

По новој градској области су расута пост модернистичка обележја, необично обликоване грађевине, а калеидоскопска понуда различитих и контрастних архитектонских стилова је неизбежан резултат чињенице да је кинеским инжењерима и архитектама дато потпуно празно урбано платно да на њему нацртају нови град. Џенгдонг има музеј који изгледа као скуп златних ускршњих јаја. изложбени простор обликован као лепеза уз који је већ поменути буцмасти солитер обликован да подсећа на шаргарепу, те још десетак китњастих препознатљивих кула, међу њима и наведени хотел Новотел.

 

Даље, оно што на западу зову “кинески градови духова”, у ствари су само нови градови на различитим ступњевима развијености. Пудонг пословна област у најмноголјудијем граду у држави, Шангају (преко 22 милиона житеља) је годинама по утемељењу био недовољно коришћен, а данас је симбол кинеске економске срчаности. Показало се да је коначан успех Пудонга опојан за локалне функционере по кинеским градовима.

                                                               zgradeludilo                                                

Један пословни човек из Пакистана је казао кинеским медијима како Џенгдонг, “са својим зеленим површинама, језерима, центрима уметности, болницама и школама, представља одлично место за рад”. Живећи већ више година у Џенгџонгу, он инсистира да је нова градска област, са својим булеварима и погодностима, направљена по људској мери.

 

“Ја гајим воће и поврће у мојој башти. Овај град није претрпан, осећате да можете да дишете. Све велике зграде имају доста паркинг места. Уколико мојој кућној помоћници понестане парадајз док припрема храну, она може да изађе напоље и купи га.” Уопште, Џенгдонг је живахна и еколошки одржива нова градска област.

                                         cvecezgrade

(Наставља се)

 

Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 23 новембар 2019 00:42
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија