Кућа Добрих Вести

Login

Шта знамо о Казахстану?

Оцените овај чланак
(3 гласова)

kazahstanlopta1Наставак другог дела:

 

Казахстан поседује друге највеће у свету резерве уранијума, хрома, олова и цинка, треће мангана и пете бакра. Десети је у погледу угља, гвожђа и злата. Извозник је дијаманата.

 

Казахстан има шестину доказаних резерви природног уранијума у свету и већ дуго је главни играч на светском тржишту те руде. Готово сав добијени уранијум се извози из земље превасходно у Јапан, НР Кину и нарочито Русију. Власти Казахстана имају циљ да прошире услуге са уранијумским горивом, укључујући његово обогаћивање, изградњу нуклеарних реактора и да земља буде домаћин прве међународне банке нуклеарног горива.

 

Уопште, рударство, те нафта и гас и даље чине половину владиних прихода и више од две трећине казахстанског извоза. Но, до сада су највише коришћени нафта и гас по чијим је резервама Казахстан 11. у свету.

 

Казахстанске доказане нафтне резерве представљају 3,3 одсто укупних у свету и највеће су у Централној Азији. Према казахстанским подацима, та држава поседује резерве од 4.8 милијарди тона нафте и између шест и осам билиона кубних метара природног гаса. Екстракција и прерада нафте су у 2017. чинили 30 одсто БДП земље и учествовали 2015. са готово 60 одсто у укупним извозним приходима Казахстана.

 

Даље, Казахстан са пространим (222 милиона хектара обрадивог земљишта, укључујући пашњаке) и плодним пољима има, такође, велики сектор пољопривреде који, пре свега са сточним фондом и житарицама, учествује са пет до шест одсто у БДП. Земља је 10. највећи извозник пшенице у свету (близу милијарду метричких тона), осми јечма и други брашна.

                                kazahstanlopta2

Привлачење инвестиција

 

Ипак, економски успеси Казахстана нису, према неким стручњацима, дошли превасходно због обиља природних богастава, већ ефикасних политика независне државе. Још почетком 1990-тих је усвојена дугорочна “Стратегија успостављања и развоја Казахстана као независне државе”. У стратегији су, међу приоритетима, наведени интегрисање Казахстана у светски економски простор и привлачење страних улагања. У то време ни једна постсовјетска земља није покушала да формулише властиту стратегију развоја.

                                   kazahstanlopta4

Први председник Назарбајев је 1997. објавио програм Казахстан-2030. Петнаест година касније индустријска производња је увећана 20 пута.

 

Казахстан је одавно настојао да привуче више иностраних предузећа и улагања тако што је унапређивао политике пословања у тој земљи ради повећања директних страних инвестиција (СДИ). Влада је 1997. сачинила закон „О државној подршци директним улагањима,“ којом су утврђене погодности иностраним улагачима у приоритетне секторе казахстанске привреде. У складу са законодавством, предузетници добијају државну помоћ, од датума потписивања уговора су поштеђени на период до пет година од плаћања пореза на земљиште и имовину, као што су и делимично или у потпуности изузети од царинских дажбина на увоз опреме, сировина и материјала неопходних за остварење њиховог пројекта.

 

Савремено транзитно чвориште

 

Закључно са 2018. је Казахстан примио 320 милијарди долара СДИ, што је највише страних улагања по становнику на бившем совјетском простору. Званичници су изнели да су СДИ током 2018, у Казахстану повећане за 15,8 процената и достигле 24.3 милијарде долара. Та земља је била водеће одредиште за неке од најактивнијих прекограничних инвеститора, превасходно из Холандије, САД, Швајцарске, Русије и НР Кине.

                               kazahstanlopta3

“Током протеклих неколико година, Казахстан је остварио значајан напредак у унапређивању режима улагања и пословног окружења,” навела је Организација за економску сарадњу и развој (ОЕЦД). Истовремено је амерички Стејт департмент у документу Инвестициона клима означио да Казахстан поседује “најбољу инвестициону климу у региону,” и истакао да је та земља остварила “значајан напредак” у стварању тржишне привреде.

 

Посетиоци наводе како нови казахстански главни град Нур-султан (ранија Астана) који су на ледини изградили међународно чувени архитекти попут Нормана Фостера и Захе Хадид, симболизује брз привредни развој земље. Град од милион становника за који први председник Казахстана Нурсултан Назарбајев уобичава да каже да је млађи од Гугла, пример је модерне архитектуре.

 

Такође, с обзиром на географски положај и место у срцу евроазијског континента, Казахстан је израстао у савремено транзитно чвориште. Логистика и транспортна инфраструктура у Казахстану омогућавају трговину између истока и запада, севера и југа.

 

Нове технологије и извоз нафте

 

У другој деценији самосталности Казахстана, главни извор изузетног деловања привреде био је извоз нафте. Раст је покретан, пре свега, приходима од нафте и гаса, нарочито из три главна пројекта, супервеликих поља. Није то била само последица петоструког пораста цене нафте на светским тржиштима између 1999. и 2008, већ и учетворостручења производње нафте од 1995. до 2015.

                                                    

 

kazahstanllopta6

 

 

Око 60 процената добијене нафте у Казахстану потиче са Тенгиза, Караћаганака и Кашагана. На тим пројектима који су у већинском страном власништву, требало је савладати моћне техничке и геолошке изазове – укључујући, у случају Кашагана изградњу вештачких острва у Каспијском мору, где су нафтне бушотине неупотребљиве зими због нагомиланог леда.

 

Нове технологије су, такође, развијене како би се одговорило на изазове специфичне за свако од нафтних поменутих поља. Од 2.000 до 2.018, је производња нафте у Казахстану увећавана у просеку за 2,7 процента годишње, убедљиво највиша стопа у постсовјетском региону и девета највиша у свету.

                                       

На Кашагану, највећем нафтном налазишту у протеклих 30-так година, одржива производња је почела 2016. Стручњаци сматрају да је то прекретнички догађај који ће значајно увећати производњу нафте у Казахстану у наредним деценијама. У јуну 2019. је производња на Кашагану достигла 400.000 барела дневно (б/д) и очекује се да ће достићи врхунац са 450.000 б/д. Ово поље је увелико допринело скоку од 10,8 одсто у казахстанској производњи нафте током 2017, највиша стопа повећања у било којој земљи произвођачу у свету.

 

Очекивани привредни раст у 2020 је 3,8 одсто

 

Поједини западни аналитичари сматрају да је раст производње нафте у Казахстану увелико последица одлука власти да позову међународне петролејске компаније да под повољним условима инвестирају у три највећа нафтна поља. У основи тог пословног односа су тзв. Споразуми о подели производње (PSAs). Према овим аналитичарима PSAs укључују одредбе којима су пројекти заштићени од значајних промена домаћих закона и прописа. PSAs су допринели да Казахстан буде најуспешнији међу бившим совјетским републикама у привлачењу СДИ пер капита, тумаче ти аналитичари. Даље, преко 75 процената тих ДСИ су отишли у сектор експлоатације сировина.

                                   kazahstanlopta

Глобалне последице финансијске кризе из 2008. и каснији пад цена нафте 2014. (које је довело до смањења јавних прихода Казахстана за 70 одсто), отежали су фискалну позицију те државе. Но, и у време привредног успоравања средином друге декаде 2000-тих, изазваног значајним падом цене нафте и индиректним последицама западних санкција против Русије, једног од главних економских партнера Казахстана, ова земља је остварила просечан привредни раст од око четири процента. Очекиван привредни раст Казахстана у 2019. је износио 4,1 посто, док за 2020. прогноза износи 3,8 посто.

 

Атрактивна дестинација

 

Упркос глобалној економској нестабилности, Казахстан је и даље атрактивна дестинација за СДИ у Централној Азији и учествује са више од 50 одсто у регионалном БДП. Казахстан је сада 28. на Индексу Дуинг бизнис Светске банке. Казахстанско младо становништво (више од 60 одсто је млађе од 30 година) је добро образовано, говори стране језике и амбициозно је.

 

Уопште, власти упорно раде како би прошириле и подигле квалитет образовног система у Казахстану. Током последњих 30 година, изграђено је више од 1.500 нових школа. У наредне три године, планира се изградња још 200 школа. Казахстан је девети по нивоу образовања младих људи према рангирању Ваучерклауда (Vouchercloud), мобилне апликације и интернат патформе која је власништво мултинационалног оператера мобилне телефоније Водафон, са седиштем у Великој Британији.

 

Међународни образовни стипендијски програм Болашак (Будућност) пружа младим грађанима Казахстана могућност међународног образовања на многим водећим светским универзитетима. Од успостављања програма пре 25 година, више од 13.000 студената је дипломирало уз помоћ ових, у потпуности финансираних владиних стипендија.

 

Дигитализација економије

 

Почетком 2000-тих, како је привредни раст убрзан, реформе су донекле успориле. Стручњаци сматрају да систем који је доносио успехе сада мора да буде преображен како би Казахстан одговорио изазовима демографије, технологије и трансформације глобалних тржишта енергената. Највиши руководиоци, изгледа, то разумеју и сарађују са међународним институцијама ради испуњења циља, сврставања међу најразвијеније земље света.

 

На таласу свеобухватних и одлучних реформи званичници у Нур-Султану наводе да привреда Казахстана наставља да се разгранава, приходи расту, а грађани имају бољу здравствену заштиту и образовање. Власти остају усредсређене на дигитализацију економије, развој е-владиних платформи, паметних градова, комуникација и потпуно нове свемирске индустрије. Као део програма развоја нових индустрија у Казахстану, који је покренут ради диверзификовања и смањивања зависности националне привреде од сировина, током четири године до 2019, покренуто је око 500 нових предузећа, навеле су власти.

 

                                         kazahstanlopta7

Казахстан је сада по развијености на 50. месту у свету, а тежња је да 2050. буде међу првих 30. “То је амбициозно, али ми то можемо остварити корак по корак,” својевремено је поручио Назарбајев.

 

(Наставља се)

 

ИЗВОР: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 10 јануар 2020 11:01
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија