Кућа Добрих Вести

Login

Шта знамо о Казахстану?

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kazahstanbudala1

Наставак трећег дела:

Казахстан је у средини мега континента Евроазије. Отуда није случајност што је председник Назарбајев увео 1992. године у употребу назив Централна Азија за регион у коме су Казахстан, Узбекистан, Киргизија, Таџикистан и Туркменистан, све бивше републике Совјетског савеза.

 

Казахстан је смештен између две глобалне силе, Русије и Народне Републике Кине, које су међусобно различите у погледу култура и историје. Но, Казахстан је успешно избегао судбину многих других земаља које су смештене на границама цивилизација. Руско-кинеска граница је сада зона сарадње, као што и Централном Азијом владају кооперативни међудржавни односи.

 

Увелико је то захваљујући вештој дипломатији Казахстана и огромном угледу његовог првог председника Назарбајева, због чега је та земља стекла већи политички утицај него што би га имала само на основу материјалних могућности, оцењују посматрачи. По њима, односи Казахстана, како са Русијом тако и НР Кином показују да земље смештене између главних центара моћи могу да играју истински конструктивну улогу у међународним односима.

 

Аналитичари указују да је Казахстан био један од првих следбеника евроазијске интеграције и веома доследан у томе, увек коректно налазећи фину линију између обостране економске користи и политичког зближавања, а истовремено чувајући властити државни суверенитет. Тако је председник Назарбајев, између осталог, био један од иницијатора оснивања Евроазијске економске уније (EAEU).

                                                     kazahstanbudala2

 

Плодна сарадња Казахстана са Русијом и НР Кином

 

EAEU, понекад звана Евоазијска унија, је створена 2014. између Русије, Белорусије и Казахстана, док су се Јерменија и Киргизија придружили годину дана касније. Сада је то интегрисано тржиште са више од 180 милиона људи и збирним БДП од преко пет билиона долара. EAEU охрабрује слободан проток роба, услуга и нуди неке заједничке политике у сфери макроекономије, транспорта, индустрије и пољопривреде, енергије, спољне трговине и инвестиција, царина, техничких прописа, конкуренције и регулативе против спречавања конкуренције. Србија је у 2019. постала једна од преко 20 земаља у свету које су са EAEU закључиле споразум о слободној трговини (FTA).

 

Стварање и развој EAEU су начин за Казахстан да безбедније повеже своје тржиште са осталим државама-чланицама кроз трговину, да подстакне приступ казахстанских производа другим тржиштима у EAEU, створи услове за привредни раст и погодно окружење за послове и мала и средња предузећа. Упркос свим глобалним и финансијским олујама протеклих година, евроазијска интеграција се одвија, при чему Казахстан и Русија чине осовину.

 

Истовремено је Казахстан веома важан део Иницијативе појаса и пута (BRI), новог Пута свиле који је 2013. иницирао председник НР Кине Си Ђинпинг. Председник Си је покренуо BRI управо у Казахстану – на Назарбајев Универзитету у Нур-Султану (ондашњој Астани) 2013. године. Кинеск главни приступ тржиштима Централне Азије И Западне Азије иде преко Казахстана. Казахстану је, пак, НР Кина, други највећи трговински партнер.

 

Први председник Казахстана Назарбајев је прошле године поновио да та држава подржава (BRI јер је корисна за развој. Указао је да се број контејнера који се транспортују са Пацифичког океана ка Европи преко Казахстана и Русије повећава сваке године. То значи да је "Казахстан постао транзитна земља која успешно повезује Азију и Европу, северни и јужни део Евроазије", навео је Назарбајев.

                                                   kazahstanbudala3

 

Назарбајев је указао и да је за кратко време у Казахстану изграђено или обновљено око 15.000 км путева и железничких пруга, што је земљу без природног изласка на море повезало са Пацифичким и Атлантским океаном и регионом Залива. Из владе су, пак, изнели да раде на успостављању железничке мреже којом ће моћи да буде превежено два милиона контејнера годишње између НР Кине и Европе. Истовремено, намера је да Астана међународни финансијски цантар (AIFC), казахстанско регионално финансијско чвориште у Нур-Султану, постане кључна финансијска платформа BRI.

                                                kazahstanbudala4

 

Продубљивање веза Казахстана са ЕУ и САД

 

Са друге стране, Казахстан даље продубљује везе са Европском унијом (EU), која је највећи трговински партнер те државе. EU, као целина је, такође, највећи инвеститор у Казахстану. Улагања из EU чине више од половине свих инвестиција у тој држави.

 

Казахстан је 2015. постао прва земља у региону која је потписала Унапређени споразум о сарадњи и партнерству (ECPA) са EU. ECPA регулише трговинске и економске односе између EU и Казахстана. Тако је Казахстан сада у јединственој позицији јер има споразуме са EU (у форми ECPA) и са EAEU.

 

Казахстан је, такође, део Стратегије за ново партнерство EU и Централне Азије која је у Бриселу усвојена средином 2019. У Бриселу истичу како EU уважава значај Централне Азије која је "увек била кључан регион: због своје историје, властите културе и улоге коју је имала у повезивању Истока и Запада”. EU је, сходно тој Стратегији, наменила 1,1 милијарду евра за развојну сарадњу са земљама региона.

 

Казахстан одржава са САД стратешке економске и политичке односе. Америчка петролејска компанија Шеврон је постала 1993. први велики инвеститор у Казахстану када је успостављено заједничко предузеће TengizChevroil. Кроз Болашак програм за студенте из Казахстана који студирају у иностранству међу садашњих 3.000 стипендиста из те земље широм света, око 800 се школује на 42 универзитета широм САД. Нур-Султан и Вашингтон имају, такође, од 2010. споразум о пролазу карго терета за Авганистан који је 2018. продужен, а омогућава САД да користе две луке у Казахстану као транзитне путеве.

                                             

Развој евроазијске “континенталне економије”

 

Поједини аналитичари указују како је једна од мање видљивих промена у последње време у развоју Евроазије – не као географске апстракције, већ као стварни економски и политички феномен – било настајање “континенталне економије”, која полако, али сигурно потискује “поморску економију” преовлађујућу последња више од три века. Нови тренд, Иако још увек није глобална животна чињеница, је већ очигледан наводе ти аналитичари. По њима, идеја о БРИ мање или више је повезана са трендом “континенталне економије”.

                                               

После векова доминације према Европи оријентисане “поморске цивилизације и економије”, природно је да је она почела да буде прихватана као нормалан и једино могући модел. Следствено, континенталне силе схватане су као суштински крхке, по дефиницији хендикепиране. Отида формирање “континенталне економије” и евроазијског економског и политичког простора (не само БРИ…) представља драматичну промену.

 

Но, хљадама година су континенталном економском грађевином управљали не производни центри (“светске радионице”), већ огроман степски појас од Мађарске до подручја реке Амур и Манџурије. Сви економски појасеви укрштали су се у том појасу и каравански путеви који су повезивали Кину са Малом Азијом, Ираном и Бајкалским регионом, Индијом и Сиријом, пролазили су туда.

 

По поменутим аналитичарима, сада економско срце новог света куца у најмногољудијим земљама Кини и Индији, које су, такође, водеће велике привреде у развоју које су у брзом успону. Но, вене кроз које крв протиче налазе се у степском појасу континентале Евроазије. У том оквиру, Русија и Велика степа Казахстана се појављују као место “састајања“ новог света.

 

Уколико буду улагани одређени политички културни и организациони напори, ти аналитичари сматрају да би у региону Велике степе могао да се развија мождани центар који би, такође, уједињавао Азију са Европом. Астана Клуб је већ један од најзначајнијих годишњих састанака у Евроазији, уз Боао Форум у Кини и разговоре које Валдајски Клуб организује у Русији. Уопште, Кина. Русија и Казахстан су заједно на челу евроазијских интеграција.

                                                          kazahstanbudala5

 

Евроазијска будућност Казахстана

 

Казахстан је највећа земља без излаза на море у свету. Но, руководство државе настоји да искористи евроазијску будућност, служећи као “копном повезано” чвориште за међународне трговинске руте, на корист свих заинтересованих страна.

 

Позиционирана као транзитни и трговински мост између Европе и Азије, на раскршћу исламске, конфучијанске и источнохришћанске цивилизације, Казахстан планира да оптимизује могућности које се отварају са добом Азије, изјавио је нови казахстански председник Касим-Јомарт Токајев. „Велики Пут свиле, Златна хорда и Евроазијанизам су важне везе у културном коду Казахстанаца“, изјавио је Токајев који је у јуну 2019. победио на председничким изборима пошто је три месеца раније на њега Назарбајев пренео дужности шефа државе.

 

Према председнику Токајеву, стопе раста становништва, БДП, трговине, индустријске и производње високих технологија у Азији потврђују прогнозе о “Зори истока”. Токајев је указао да са 60 посто светског становништва, 21 од 30 највећих светских градова, 210 до 500 водећих светских компанија према примањима и 36 посто светске производње, Азија предњачи у дигиталним технологијама и сходно броју пријављених патената. За више од 50 посто раста глобалног БДП заслужне су земље Азије, што стимулише међународну трговину и инвестиције, истакао је Токајев, својевремени министар спољних послова Казахстана, један од заменика Генералног секретара Уједињених нација, дипломата у Пекингу…

 

„Наш простор је отворен за нова одржива транспортна и логистичка решења“, указао је председник Токајев. Уз приходе од сировина, Казахстан гледа на транспортне и логистичке услуге као на приоритетну област и планира да заради преко пет милијарди долара у наредне две године.

 

При томе је Централна Азија, према оцени Азијске банке за развој (ADB) на крају 2019. једини подрегион на континенту у коме су изгледи светлији сада него у септембру, у великој мери захваљујући повећаној јавној потрошњи у Казахстану, највећој економији у региону. Према прогнозама, раст Централне Азије ће изнети 4,6 посто у 2019, повећање у односу на претходну прогнозу од 4,4 посто. Прогноза раста за 2020. износи 4,5 посто.

kazahstanbudala6                                         

Нурли Зол и BRI, руку под руку

 

Влада Казахстан је издвојила значајне ресурсе за повећање ефикасности и унапређење путне, железничке, аеродромске и гасоводне инфраструктуре. Тако је обезбеђена и ефикаснија сарадња између домаћег програма Нурли Зол и кинеске BRI, која пролази кроз Централну Азију и у којој Казахстан игра кључну улогу.

 

Нурли Зол - или “Светли пут” – је обиман регионални пројекат чији је циљ да учини Казахстан кључним транспортним и логистичким чвориштем у Централној Азији, а и шире. Пројекат је први председник Назарбајев објавио у новембру 2014. Нурли Зол привлачи домаће државне и стране инвестиције у кључне инфраструктурне и приоритетне секторе и промовише привредни раст.

 

Нурли Зол има за циљ развој међународног транзита тако што ће бити изграђени главни путеви који повезују Кину са Западном Европом. Развој инфраструктуре за индустрије обухвата комплетирање мрежа у постојећим специјалним економским зонама и изградњу у новим индустријским областима.

 

Логистичка сарадња је, на пример, повезала Казахстан са Пацификом и подстакла билатералну сарадњу. Дигитализација је повећала брзину доношења одлука и приходе од пружања услуга.

 

У Нур-Султану сматрају да оба велика пројекта, Нурли Зол и BRI, имају за циљ оснаживање способности Казахстана и НР Кине да преусмере деловање домаћих пословних људи и извозника према трговини и логистици, индустријској производњи, туризму, информационој технологији и финансијама. Од заједничког спровођења пројеката обе земље су имале значајну корист. Како се древни Пут свиле поново изграђује и модернизује, са побуђеним потенцијалном за раст под окриљем владе НР Кине и њеног главног партнера у Централној Азији Казахстана, оба пројекта уливају поверење и привлаче пажњу међународних инвеститора и доносилаца одлука, закључај је аналитичара у Нур-Султану.

 

(Наставља се)

 

Извор: Кућа добрих вести



Последњи пут измењено недеља, 12 јануар 2020 23:12
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија