Кућа Добрих Вести

Login

Стране инвестиције су значајно помогле реформе у НР Кини

Оцените овај чланак
(3 гласова)

zvezdeeeekinaНаставак другог дела:

 

Како је у новој књизи указала др. Драгана Митровић, неодвојив део успеха у реформи и отварања јесу обим и ефекти директних страних инвестиција (ДСИ) по привреду НР Кине. Том фактору је професорка посветила обиман чланак са многим корисним подацима под називом: “Значај и ограничења СДИ у кинеској политици реформи и отварања у Антевски Мирослав (уредник) у Развојне могућности СДИ: Међународна Искуства, ИМПП, Бгд 2011. “Изузетно висока домаћа штедња, ефикасна контрола цена, обимне девизне резерве (чак и у тренуцима светске рецесије), највећа стопа раста у свету, довољна али ниска стопа запослености, и релативно ниске плате, до скора су представљали компаративне предности кинеске економије,” указала је тада др. Митровић.

 

Према кинеским медијима, подаци на крају 2018. су показали да је НР Кина била дом за 960.725 предузећа са страним директним инвестицијама и да је закључно са том годином располагала са укупно 2,15 билиона долара СДИ. Уопште, стварно коришћење СДИ у НР Кини је порасло са 920 милиона долара у 1983. на 138,30 милијарди током 2018. Поврх тога су СДИ током 2019. у Кини порасле за 5,8 процената 941.5 милијарди јуана (136.71 билион долара), према интернет платформи Трејдингекономикс.

                                                      vodjakina

 

Између 1979. и 2018. НР Кина је бележила прилив нефинансијских СДИ по просечној годишњој стопи од 44,4 одсто. НР Кина је 1979. била на 122. место по приливу нефинансијских ФДИ, а 2018. друга, одмах иза Сједињених Америчких Држава. Нефинансијске СДИ у НР Кини су у 2018 достигле 135 милијарди долара, повећање су 120 пута у поређењу са онима из 1979.

 

Паралелно, али нарочито у каснијем периоду су текле и инвестиције из НР Кине у друге земље. Према кинеским медијима, у периоду између 1982. и 2001, просечне годишње инвестиције из НР Кине су износиле 1,73 милијарду долара. У периоду 2002-2018. су увећане 43,3 пута и вределе по 75 милијарди долара у просеку. Или, НР Кина је 1982. са уложених 40 милиона долара заузимала 29. место у свету. Уз просечне годишње стопе улагања од 25,2 одсто та земља је напредовала за 27 места и са 129,83 милијарде долара у 2018. Је била друга у свету. Током 2019. су инвестиције из НР Кине опале за шест одсто на 807.95 милијарди јуана или у доларима за 8,2 процента на 110.6 милијарди, наведно је на Трејдингекономикс.

                                                srpkina

 

Улагања у технолошки развој

 

Даља премиса коју је у својим ранијим радовима изнела др. Митровић јесте да ће Кина заостајати уколико се не буде ускоро придружила глобалној технолошкој револуцији. И стварно, наука и технологија су у Кини остварили брз развој од 1990-тих. Кинеска влада је ставила нагласак на финансирање, реформе и статус науке и технологије као темељног дела друштвено-економског развоја земље и националног престижа.

 

Нарочито од почетка новог миленијума, улагања кинеске државе у развој и истраживање су брзо увећана. Таква улагања су од 12,5 милијарди јуана у 1990. до 1,97 билиона у 2018, прокрчила пут за серије значајних научних и технолошких достигнућа.

                                    balonivoces                               

Један од показатеља таквог напретка се одледа и у структури извоза роба и услуга из НР Кине. Удео производа високих технологија је од 1999. године порастао за 17,3 процентна поена и они су 2018. чинили 30 одстро. Извоз знањем интензивних услуга је 1982. вредео 1.01 милијарду долара, а 2018. винуо на 256,2 милијарде.

 

Таква остварења су била могућа, пре свега, јер је НР Кина имала велики скок у образовању. Средње школе је 1970. похађало 28 одсто ученика, а 2015. чак 94,3 одсто. Док је 1970. терцијалним образовањем било обухваћено 0,1 одсто школске полулације, 2018. је то изнело 48,1 одсто.

У 2018. је на факултете и високе школе у НР Кини било уписано 38.33 милиона студената. Међу њима су 2.73 милиона били на постдипломских студијама, укључујући 389.500 на докторским, а 2.34 милиона на мастер студијама.

 

Брз је напредак и у областима научне инфраструктуре, производње високих технологија, у академском издаваштву, патентима и комерцијалним апликацијама, па је сада у неким областима и по неким критеријумима НР Кина лидер у свету. Земља се све више усредсређује на домаће иновације и настоји да реформише преостале слабости.

                                               grlvoces

У средњорочном и дугорочном плану за развој науке и технологије (за период од 2006. до 2020.) Кина је поставила циљ одвајања 2,5 посто БДП за истраживање и развој до 2020. Између 2003. и 2012, укупна домаћа потрошња на истраживање и развој (ГЕРД) порасла је са 1,13 посто на 1,98 посто БДП, што указује да је земља на путу испуњења зацртаног циља.

 

Снажан утицај привреде НР Кине на глобалну економију

 

Сваки корак напред за друштво у НР Кини је по др. Митровић, такође велики допринос читавом човечанству. Потврда такве професоркине оцене је видљива из кинеског просечног годишњег доприноса расту међународне привреде.

 

НР Кина је без реформи и отварања према свету, у периоду 1961-1978. доприносила са 1,1 одсто у просеку глобалном привредном расту. Од 1979. до 2012. тај проценат је увећан на 15,9 и Кина је постала други по значају покретач раста светске привреде. У најновијем периоду, од 2013. до 2018, учешће НР Кине у глобалном економском расту је износило у просеку 28,1 одсто. Током 2018. је Кина допринела са 27,5 одсто расту светске привреде те године, што је било повећање од 24,4 процентна поена у односу на учешће те земље 1978. Кинеки државни планери су пројектовали да у 2020. привреда те земље допринети глобалном расту са 30 процената.

 

Отуда је др. Митровић још 1995. констатовала како упркос многобројним препрекама Кина остаје чинилац на који ће сваки стратег глобалне политике морати све више да рачуна са сваком даљом реформском годином у тој земљи. Јер, “евентуалан неуспех реформи и следствене негативне последице неће се осетити само у Кини већ и у читавој међународној заједници.”

                                                   novcickina

Храброст реформи и ефикасност суверених акција

 

“Реформе у Кини су веома комплексне и захтевне, постепене, али такође храбре,” указала је др. Митровић. “Оне су показале да је Кинеско руководство претходних генерација као и садашње имало и има изузетне способности и визију да управљају овим процесима, у унутрашњем и међународном окружењу, без обзира на промену тог окружења: од екстремно повољних до веома неповољних.

  

Добар пример представљао је почетак глобалне финансијске кризе око 2008. Тај феномен је др. Митровић разматрала у чланку “Кинески одговор на светску економску кризу и њен раст”, Списи са 7. Годишње Конференције Азијске Асоцијације (уредник Селина Чинг Чан), Шуе Јан Универзитет у Хонг Конгу, 2012.

                                                 mackakina

 

 

По професорки, успоравање глобалне економије и постојећег финансијског тржишта уз унутрашње проблеме Кинеских реформи, створили су оптерећујуће околности за остварење усвојених водећих мера. “Кина се нашла у нелагодној позицији пошто је морала брзо да прилагоди свој производни модел како би остала конкурентна. Веома интегрисана на глобалном тржишту, морала је глатко да преокрене са машине раста–извоза–на додатне две – инвестиције и унутрашњу тражњу.” Поврх тога је Министарство саобраћаја објавило усвајање плана за инвестирање првих 730 милијарди долара у пројекте изградње путева и лука у период од три до пет година.

 

Такве мере су, по др. Митровић “показале увереност у ефикасност независних акција, чији је циљ био готово тренутни процват домаће потражње, запошљавања и потрошње кинеских домаћинстава“. Поврх тога и између осталих фактора, додала је да “оно што чини инвестиције здравим чак и ових дана јесте величина неравномерности кинеског регионалног развоја која нуди могућности за наставак економског раста у дугом периоду у будућности, путем индустријализације неразвијених области и даље урбанизације”.

                                            menvocess

Професорка указује и да могућности раста потрошње све бројније средње класе такође пружају велики потенцијал здравом расту економије. Истакнуту посебну позицију у том процесу имају генерације рођене после 1978, са навиком потрошње и улагања у многобројне аспекте квалитетног живота.“  

 

Посебност кинеског снажног руководства

 

Уопште, др. Митровић истиче да је у процесу који је уследио после предузетих мера власти НР Кине “остварено ребалансирање снаге ових механизама раста економије и њихово подешавање са ширим друштвеним трендовима. То је остварено пажљивим одмеравањем цене њихове реализације и инсистирањем на постојаним трагањем за друштвеним консензусом. У језгру тог консензуса било је то да је већина грађана Кине видела себе правим добитником овог процеса, а владу, КПК, као гаранта дотичног друштвеног уговора,” закључила је професорка.

 

“У земљи са 5.000 година старом цивилизацијом и са становништвом од 1.3 билиона, не постоје уџбеници са златним правилима за спровођење реформе и отварања или учитељи надмени према Кинезима”, истакао је председник Си. Чињенице одређују праксу, додао би Денг Сијаопинг.

                                                            kutijakinaaaa

 

Др. Митровић оцењује да је управо “снажно руководство оно по чему се Кина разликовала од већине других земаља током последњих деценија. Пажљиво одабрани, високо образовани, прекаљени обављањем управљачких функција на нижим нивоима, кинески лидери од друге до пете генерације наставили су и продубили визионарске идеје очева-оснивача реформског концепта и следствене каријере у том процесу.”

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 19 фебруар 2020 14:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија