Кућа Добрих Вести

Login

Какво знање ти је потребно ако желиш да твој стартап успе?

Оцените овај чланак
(3 гласова)

znanjerasssssttttДеценијама постоји много приче о томе шта је заједничко стартап оснивачима који су успели да направе глобални успех и на основу тога се извлачила нека правилност и формула о томе шта је потребно од особина и знања да би неко поновио нешто слично.

 

Оно до чега би се кроз такву причу неминовно дошло је и то да у неким деловима света постоји много више успешних стартап оснивача по квадратном километру него у неким другим па је један од закључака који се намећу и то да сам екосистем у ком оперишу стартап оснивачи игра веома важну улогу у њиховом успеху.

 

Знање ког нема у књигама

 

Али хајде да за почетак оставимо по страни ниво екосистема и видимо шта је то што саме осниваче издваја и пресуђује да ли ће бити успешни или не. Свесни смо да у сваком екосистему извесно има доста паметних и вредних људи, сви имају приступ мање-више истој литератури и методологијама за успешно грађење стартапа, и сви ту литературу и методологије редовно прате и читају о томе. То му некако дође као неопходан, али недовољан услов за успех, тако да можемо рећи да се оснивачи на том нивоу не разликују довољно у смислу знања које им је доступно и које бирају да аквизирају. Шта је онда оно што их издваја?

 

Као и за већину стартап тема, Пол Грејем је то савршено артикулисао у једном од својих есеја. Из Грејемовог есеја “Before the Startup“.

 

Начин да успете са стартапом није да будете експерт за стартапе, већ да будете експерт за своје кориснике и проблеме које за њих решавате. Марк Закерберг није успео јер је био експерт за стартапе. Успео је упркос томе што је био комплетни почетник у бизнису, али је разумео своје кориснике веома добро.

 

Ако не знате ништа о, рецимо, подизању ангел рунде, немојте се осећати лоше због тога. Такву ствар можете научити кад вам затреба, и заборавити када је одрадите.

 

Заправо, мислим да је не само непотребно да до детаља научите све о механици стартапа, већ је можда и помало опасно. Да сам упознао студента који зна све о радним уговорима и (не дај Боже) акцијама ФФ класе, не бих помислио ,,ево неког ко је увелико испред својих вршњака”. Активирали би се аларми.

 

Јер је још једна од типичних грешака младих оснивача да прођу кроз све што подразумева покретање стартапа. Смисле неку идеју која звучи изводљиво, скупе новац на доброј валуацији, изнајме кул канцеларију, запосле брдо људи. Споља то изгледа као нешто што стартапи раде. Али следећи корак након кул канцеларије и брда запослених је постепено схватање колико сте се за*ебали, јер док имитирате све спољашње форме стартапа, запустили сте једну ствар која је заправо есенцијална: направити нешто што људи желе.

 

Извесно је да знање о својим корисницима нећете наћи у књигама већ га морате открити кроз директан контакт са њима и много пешачког посла. Наравно, и за учење о корисницима постоји много методологија и корисне литературе које ће вам скратити време учења и помоћи да се не изгубите у разговорима који вас наводе на погрешан пут. Али та лудачка посвећеност корисницима и проблемима које им решавате је апсолутно есенцијална за успех и то је простор где се прави велика разлика између успешних и неуспешних стартап оснивача. Само погледајмо Амазон који је око те малтене фанатичне посвећености корисницима буквално изградио тецх империју.

 

Екосистем и локална повезаност

 

Поред нивоа индивидуалних оснивача поменули смо да постоји и ниво екосистема, будући да Силицијумска долина има много већи број успешних стартапа по глави становника од на пример Бостона који је на први поглед имао врло сличну полазну позицију да постане лудачки успешан екосистем (није неуспешан, али није Silicion Valley).

 

Оно што се углавном издваја као елемент који је био “secret sauce“ Силицијумске долине је култура давања и дељења знања без очекивања било чега заузврат (енг. Paying it forward). Оно што бих рекла да је важан додатак тој култури (или темељ на ком је процветала) је веома јака локална умреженост између оснивача, експерата, инвеститора, акцелератора и других актера у екосистему. Назад на Пола Грејема који је то лепо описао у свом есеју “Why startup hubs work“.

 

Случајни сусрети стварају чуда која компензују катастрофе које се карактеристично дешавају стартапима.

 

У Долини, грозне ствари се стално дешавају стартапима, као и на свим другим местима. Разлог зашто стартапи имају већу вероватноћу да успеју овде [у Силицијумској долини] је то што им се овде истовремено дешавају и фантастичне ствари.

 

На пример, покренете сајт за студенте и одлучите да се преселите у Долину током лета да радите на њему. И на рандом улици у Пало Алту налетите на Шона Паркера, који разуме тај домен веома добро јер је и сам покретао сличан стартап, а притом познаје и све инвеститоре.

 

Сложићемо се да је у екосистему који није Силицијумска долина вероватноћа оваквих сусрета далеко мања, великим делом због тога што напросто имају мању густину насељености стартап оснивачима, инвеститорима и експертима. Али и поред тога што се у Силицијумској долини такви сусрети спонтаније дешавају, то није разлог да се помиримо са околностима и да дигнемо руке од чињенице која и даље стоји – а то је да је стартапи “боље успевају” у екосистемима где постоји већи ниво локалне повезаности. То је био један од закључака и Стартуп Геноме извештаја о нашем екосистему, где се као један од највећих простора за напредак види управо локална повезаност која је тренутно на нивоу доста испод просека за екосистем у овој фази.

Повезаност између различитих актера у екосистему није важна само због тога што се на тај начин стварају нове прилике за све, већ и зато што се на тај начин страшно убрзава размена знања и циклуси учења, пре свега код стартап оснивача који се и сусрећу са највећим изазовима и којима је време најоскуднији ресурс.

 

Иако стартап оснивачи то ретко мисле, у њиховом екосистему сигурно постоји барем неколико тимова/особа који су превазишли исте или сличне изазове са којима се они сада суочавају и који би могли да им помогну да брже дођу до решења. Екосистем је богат и незанемарљивим бројем експерата у различитим областима бизниса и технологије који су на самом извору светских трендова и иновације и који знају за решења којих још увек нема у књигама. Сама сам присуствовала неколицини таквих сусрета између стартапа и ментора који су били трансформативни.

 

Имамо невероватно много простора да радимо на упознавању и спајању стартапа, инвеститора, ментора и саветника, а управо је улога организација које раде на подршци екосистему да таква повезивања потпомогну и убрзају.

 

Наравно, доста је и на самим оснивачима, стога морају да изађу из својих соба и канцеларија и с једне стране се фанатично посвете упознавању својих корисника и муштерија, а са друге стране и својих колега оснивача, потенцијалних саветника и ментора и инвеститора. Од тога само могу брже да напредују.

 

Извор: Стартит/Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 19 фебруар 2020 09:29

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија