Кућа Добрих Вести

Login

Савети за предузетнике: Радно-правни и порески аспекти пословања у време пандемије

Оцените овај чланак
(1 Глас)

ZAPOSLENEINEIКњиговодствена агенција Дошен објавила је иницијалне информације у вези са пословним, радно-правним и пореским импликацијама ситуације настале услед пандемије коронавируса.

 

Потенцијална решења у допису заснована су на тренутно актуелној регулативи и постојећим законима и могу пружити оквир за планирање и разматрање опција, у ишчекивању даљих мера Владе, које је, како наводе представници свих привредних сектора, потребно ускоро донети, пре свега када је реч о плаћању пореза и доприноса на зараде.

 

У наставку преносимо препоруке агенције Дошен.

 

Привремене одјаве

 

Могуће је извршити привремену ођаву делатности на начин да за осниваче-предузетнике буде обустављено плаћање пореза и доприноса. Привремена ођава не може значити и престанак обавеза за плаћање пореза и доприноса за запослене. Запослени остају запослени.

 

Проблем са привременом ођавом без плаћања пореза и доприноса за осниваче јесте то што у том сценарију престаје здравствено осигурање за оснивача и чланове породице који су преко њега/ње осигурани. У доба пандемије, ово вероватно није најбоље решење. У случају овакве одјаве престаје и пензионо осигурање, али верујемо да је то мањи проблем од здравственог.

 

За осниваче који су у режиму пословних књига, постоји опција да се прекине са исплатом личне зараде и да се плаћају минимални доприноси за оснивача, чиме се чува статус осигураника здравственог осигурања. За ове процедуре се обратите свом књиговођи.

 

Привремена одјава је мера коју свакако можемо да посаветујемо ако осећате да промет и интересовање пацијената може нагло да отпадне, али уз разумевање да се остаје без здравственог осигурања и да запослени остају запослени.

 

Порези и доприноси за запослене

 

У овом тренутку не постоји нити једна ситуација у којој послодавац бива ослобођен плаћања пореза и доприноса за своје запослене.

 

Према одредбама чланова 114. до 117. Закона о раду дефинишу се сви (и једини) случајеви исплаћивања накнада запосленима.

 

Послодавац може донети одлуку о прекиду рада услед необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица (чл. 117). Члан поручује да одлуку о прекиду рада може донети надлежни орган или послодавац. Дакле, послодавац може донети одлуку о прекиду рада. Овај члан такође наводи да се одлука доноси на основу тзв. општег акта.

 

Чланом 8 Закона о раду, као општи акт се дефинише колективни уговор или правилник о раду. Оба ова документа нису у обавези да имају мале организације (мање од 10 запослених). Тако, дакле за мале организације, уместо тзв. општег акта треба за основ узети уговор о раду, тј. анекс уговора о раду.

 

Постојећи уговори о раду могу се сматрати основом из кога проистиче могућност да послодавац донесе одлуку о престанку рада, јер за сва права и могућности, која експлицитно нису дефинисана у Уговору, примењује се директно Закон о раду.

 

За време оваквог прекида рада, који је изазван смањењем обима посла и без кривице запосленог (случај више силе – пандемије), запослени има право на 60% просечне зараде у последњих 12 месеци у трајању до 45 радних дана. Изузетно, овај рок се може продужити (члан 116).

 

Сходно би се плаћало и 60% пореза и доприноса. Дакле, за прекид рада је довољна само Одлука послодавца. Ово је једина опција која подразумева смањење трошкова у вези са радном снагом, а да се не говори о отпуштању радника.

 

НАПОМЕНА у вези са овим сценаријом је да се он може односити само на зараде које су веће од минималне прописане зараде (33.175,00 динара нето), и да исплаћене суме не могу бити мање од ове суме. Дакле, уколико су запослени пријављени на минималне зараде, онда овај сценарио не доноси уштеде, јер се по Закону не могу исплатити зараде које су мање од минималне.

 

Друге опције

 

Опција – Годишњи одмор

 

Постоји могућност проглашења колективног годишњег одмора. Запосленом се може понудити коришћење годишњег одмора за време док траје ванредно стање или се може донети решење о коришћењу колективног годишњег одмора за време трајања ванредног стања. Када је запослени на годишњем одмору, припада му право на накнаду зараде за време коришћења годишњег одмора у висини 100% од просечне зараде у претходних 12 месеци.

 

Опција – Неплаћено одсуство

 

Послодавац може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство), али само у веома специфичним ситуацијама – одслужење војног рока, упућивање на рад у иностранству избор на функцију, одслужење казне затвора. Додатно, неплаћено се даје на основу захтева запосленог.

 

Отпуштање радника

 

Снажно саветујемо да се не упуштате у отпуштање радника у овом тренутку.

Верујемо да ће Влада донети нове мере и разјаснити ситуацију у вези са радно-правним и пореским аспектима новонастале кризе. Отпуштање радника у раној фази развоја ситуације потенцијално може да се врати и као бумеранг – формално правно и репутационо. Мишљења смо да би отпуштање радника услед епидемије било супротно одредбама члана 179. Закона о раду.

 

Фискалне касе

 

Питање фискалних каса је директно у вези са радним временом и континуитетом рада у организацији. Уколико се буду доносиле одлуке о прекиду рада, или уколико Влада донесе сличну одлуку (нпр. смањење радог времена или прекид рада), сходно томе и на техничком нивоу ће се решавати и питање функционисања фискалних каса.

 

Општа и битна информација о плаћању пореза и доприноса на плате запослених

 

У овом тренутку, чекајући потенцијално нове мере Владе, морамо да усмеримо пажњу на то да у Србији никада до сада нису биле уведене олакшице у вези са плаћањем пореза и доприноса у сличним случајевима. Пун износ пореза и доприноса се плаћао и за време НАТО агресије и бомбардовања 1999. године. Олакшице нису постојале ни за време кризе хиперинфлације нити у било ком другом тренутку у поседњих 30 година.

 

Са друге стране, времена су се променила, и у тренуцима када се дешава ова – за целу планету – нова ситуација са пандемијом новог вируса, Владе широм света доносе бројне мере заштите малих средњих предузећа и предузетника.

 

Тако дакле, имамо тридесетогодишње искуство које говори да држава никад није попустила и садашњу глобалну ситуацију у којој Владе широм света копирају мере једна од других.

 

Могуће је да ће Влада Републике Србије одлучити да чује глас струковних удружења и привредника, и/или копира или прилагоди неке од мера које се примењују у ЕУ, суседским земљама или које се примењују у Кини.

 

Неке од мера које се примењују у иностранству

 

- Грејс период на плаћање пореза и доприноса за раднике и осниваче

- Одлагање плаћања других пореза за осниваче – разлика пореза на самосталну делатност и пореза на укупан приход грађана (за многе од вас оба пореза пристижу у роковима 15.4. и 15.5.)

- Могућност одлагања плаћања ануитета пристиглих кредита

- Олакшавање функционисања електронским путем (у нашем примеру - да привремена ођава да се врши потпуно електронски)

- Држава да плати одсуство једног од родитеља, како би омогућила чување деце у случају обустављене наставе

- Давање директне финансијске подршке малим бизнисима

- Порески кредити и порески ’распусти’ (tax holidays) и разне врсте пореских олакшица за време трајања кризе.

 

Извор: Е капија


Последњи пут измењено субота, 21 март 2020 22:11

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија