Кућа Добрих Вести

Login

Пословање: Ко је спреман и шта ће бити "new normal“

Оцените овај чланак
(1 Глас)

koronabКо је спреман и шта ће бити „new normal“ (ново „нормално“)? Колико је цела ова ситуација променила пословање?

 

Припремамо се за повратак у канцеларије и о томе се свуда прича и пише. Ко је спреман и шта ће бити „new normal“ (ново „нормално“)? Колико је цела ова ситуација променила пословање? Шта су послодавци научили и променили током овог померања пословања у потпуности (или максимално могуће) онлајн?

 

Видела сам додуше и онлајн предавање на тему како мотивисати запослене да раде од куће. Можда би требало организовати и неко на тему како мотивисати запослене да се врате у канцеларије? Писала сам у једној од претходних колумни о многобројним бенефитима рада од куће.

 

Није само пандемија одговорна за промене у пословном свету. Она нас је само мало убрзала. Неки су у 21. веку тек учили да раде од куће. Па, било је време. Промене долазе стално и ако пратите запад, ми вечито каснимо. Ова ситуација била је одличан подсетник да морамо да се брже мењамо и прилагођавамо, јер ко не уме да се мења, нестаће. Овде не треба стати, треба се убрзати. Ако се питате шта треба мењати и у ком смеру, овај текст је о томе.

 

Какве су нове верзије компанија – компаније 2.0?

 

Многе од ствари које ћу навести овде, у развијенијим земљама су садашњост. Неке компаније код нас су нешто имплементирале, али углавном делимично. Код нас се често промене уведу само да би се направио ПР од тога и да делујемо модерно и кул, а не зато што желимо заиста да нешто суштински променимо у култури пословања и понашању према запосленима.

 

Ако гледамо како се ради на западу и прочитамо неко истраживање о новим генерацијама које већ увелико заузимају своја места у пословном свету и доносе своја правила не желећи да се превише прилагођавају постојећим, могли бисмо да видимо следеће:

 

Рад од куће не треба да буде бенефит већ стандард

 

Са свим доступним алатима, рад од куће не треба да буде бенефит којим се компаније хвале већ најнормалнија ствар. И то не са ограничењима и условима већ по потреби и договору, неограничено. Многе компаније праве велике уштеде јер у својим зградама немају радне столове, канцеларије и простор за све запослене. Број столова и места за рад одређен је на основу процене броја људи који долази да ради из канцеларије. Остали раде одакле год желе, а када дођу у канцеларију заузму сто који је слободан.

 

Мерило успеха су резултати а не време и место рада

 

Мерило успеха не треба да буде колико сте времена провели у канцеларији и да ли су вас видели да сте свратили и током викенда да покажете како вам је стало до посла. Јасно могу да се прате задаци које сте урадили, резултати, КПИ-еви, остварени циљеви. А то све можете да радите одакле год желите. Још пре 10-ак година у свету су причали о акрониму ROWE (Result Only Working Environment) – радно окружење у којем се само прате резултати. Можда ћете сада рећи - у сваком радном окружењу се прате резултати, али овде је реч о томе да је важно шта се постигне а не одакле се и када ради. Можете да погледате ТЕД говор оснивача софтвера Basecamp Џејсона Фрида , а постоји и цела компилација видеа на ову тему на Јутјубу са одличним примерима.

 

Осмочасовно радно време је заоставштина прошлости

 

Осам сати умног рада у континуитету сваког дневно је превише и непродуктивно. При том, да ли је могуће да су баш сви људи најефикаснији и најфокусиранији баш од 9 до 5 а не од 12 до 8 или у било ком другом осмочасовном периоду?

 

Чувена реченица што мање времена имам више ствари могу учинити је врло истинита. Током осам сати запослени неколико пута изађу испред зграде на кафу и цигарету, сврате да попричају са колегом из суседне просторије, оду на паузу за ручак, попричају мало телефоном и онда још остану прековремено да заврше све што треба јер има много посла. Колико је ту само изгубљеног времена!

 

Да нам се дан упола скрати а да нам се и даље јасно мере резултати много бисмо боље и ефикасније користили своје време и урадили више за мање времена. Зато је једна од тактика управљања временом – понашај се као да у 4 поподне крећеш на одмор – шта би све морао да завршиш до тад? Онда врло јасно одредиш приоритете и урадиш оно што је круцијално.

 

Радна недеља треба да буде краћа

 

Вероватно сте читали о томе како одређене земље и компаније размишљају о увођењу четвородневних радних недеља. Са повећањем слободе запослених, хуманијим условима рада, поштовањем слободног времена, долазе и иницијативе о скраћењу радне недеље. То није зато да би људи радили мање већ да би радили ефективније – скратите неком радно време и он ће врло брзо морати да се оптимизује и заврши више ствари за мање времена.

 

У земљама које јачају стартап екосистем, као што је на пример Португал, није необично да компаније запошљавају људе да раде код њих 4 дана недељно. На тај начин им омогућавају додатни дан да се посвете развоју сопственог бизниса.

 

Ово је врло паметан модел јер омогућава компанијама да искористе таленат и способност квалитетних људи а да им при том омогући и оно што је њима потребно – више времена за развијање сопствене компаније.

 

Технологија и компијутерска писменост су нова азбука

 

Ко не пригрли технологију и не почне да је активно користи врло брзо ће заосати и неће моћи да се снађе. У економији знања, технологија је оруђе за рад и постизање, мерење, праћење резултата. Узалуд сте стручњак у било којој области ако немате основну компијутерску писменост. Знање енглеског језика и компијутерска писменост су основно образовање. Сви морају да врло брзо уче и пригрле нове програме и алате. Можда треба времена научити нови програм, али ће активно коришћење појединих алата заправо повећати продуктивност.

 

Ефективност треба да се прецизно мери и усавршава

 

Са свим алатима можете да свакодневно активно радите на томе да будете ефективнији. Можете тачно да пратите колико времена проводите радећи који задатак и који пројекат. Затим, да измерите које активности вам доносе највише резултата а које најмање тако да ове прве повећате а ове друге елиминишете. Можете тачно да пратите колико времена проводите на Фејсбуку, Инстаграму, Јутјубу – и да лимитирате сами себи време за ове апликације. На основу тога можете правити промене, увести нова правила понашања да постигнете више за краће време.

 

Здравље, слободно време и поштовање индивидуалности одлике су хуманих компанија

 

Можда је у корпорацији 1.0 било кул да не спавате, будете ходајући зомби и напредујете тако што немате радно време већ сте доступни увек, али у компанији 2.0 је здравље веома важно.

 

У пословним зградама на западу увелико постоје просторије за спавање, јер је доказано да је поподневна дремка здравија и много кориснија од поподневне кафе. А људи су након одмора знатно фокусиранији и способнији за рад.

 

Размена мејлова ван радног времена није дозвољена. Подржава се да запослени имају времена за себе и да се баве другим, својим активностима. Ако запослени дужи временски период не стиже да заврши сав посао током радног времена, постоји неки проблем који треба да се реши. Та особа има превише посла па треба запослити још неког или не уме да се организује и не зна јасне приоритете или није довољно мотивисана. Слати мејлове и звати колеге у вези са послом ван радног времена сматра се притиском и не подржава се.

 

Многе компаније унајмљују кувара који дође одређеним данима и кува за запослене. При томе се поштују сви захтеви који индивидуални запослени имају што се тиче хране (без глутенска, веганска, вегетеријанска исхрана итд). На паузама се повремено служи здрава ужина и цеђени сокови.

 

Многе пословне зграде имају туш кабине и теретане да запослени могу да оду на тренинг пре или током радног времена и да се након тога истуширају и наставе са радом.

 

Компаније ће морати да буду много одговорније према заједници

 

Свака хуманитарна и хумана активност је вредна и значајна. Међутим, компаније треба да раде оно што појединци или организоване групе не могу и што има много већи утицај на глобалну екологију. Донације, пакетићи и помоћ појединим групама је нешто што могу да организују и „сложне комшије“.

 

Компаније морају да имају много веће, глобалне циљеве. На пример, на основу њиховог CSR извештаја, компанија Нестле има за циљ да до 2030. године има „zero waste" или нула отпада. Џенерал Моторс је у свом извештају навео да им је циљ да до 2050. године користе 100% обновљиву енергију. Ауто индустрија активно ствара и промовише електрична возила која су много здравија за животну средину. BMW своја електрична возила производи користећи максимално могуће обновљиве изворе енергије и еколошке материјале.

 

Тржиште је глобално иако послујете локално

 

Можда ви послујете локално, али данас је глобално тржиште свима доступно. Ако ваш производ или услугу неко може да купи у иностранству повољније, ваш локални посао ће патити. Тржиште талената је такође глобално. Зашто би неко радио за локалну компанију, ако може да има значајно боље услове и да ради у Србији за инострану компанију? Локалне компаније морају да се пореде са иностранством и да буду конкуретне глобално.

 

Оно што ће остати исто:

 

Потреба за целоживотним учењем и личним развојем

 

Знање је у корену свега – основа и темељ сваког успеха. Знање се сада стиче на другачијим местима и дргачијим начинима – онлајн курсеви, јутјуб како то урадити туторијали, коучинг преко видео чет апликација итд. Људи ће имати много више могућности и слободе да нешто науче самостално, без формалног система или неког да их навигира и води.

 

Социјална, емоционална интелигенција и повезаност са људима

 

Увек ћемо радити са људима, тако да ће развијање меких вештина увек бити потребно... или бар док нас вештачка интелигенција не надмаши :)

 

Компаније ће морати да постану много флексибилније и хуманије. Мораће да забораве ригидан и застарели систем рада који се није мењао деценијама и да приглрле повезаност са светом, нове технологије и све промене које су оне донеле.

 

Извор: anabrzakovic.com


Последњи пут измењено среда, 20 мај 2020 23:54

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија