Кућа Добрих Вести

Login

Како реагујемо на неизвесност

Оцените овај чланак
(2 гласова)

pixabeyneivesnotiiiiiiУ ситуацијама када се сусрећемо са том неизвесношћу или губитком, већина људи реагује тако што почиње да се плаши и/или да брине. У том тренутку не виде ситуацију онаквом каква јесте, већ њихов несвесни ум пројектује ту ситуацију у будућност и замишља све могуће негативне последице и застрашујуће сценарије који би могли да се догоде.

 

На пример, ако останемо без посла већ замишљамо извршитеље који нам лупају на врата и носе ствари јер не можемо да платимо рачуне, видимо себе како губимо пријатеље, како продајемо кола да бисмо могли да се прехранимо и слично.

 

Тако препаднути мислимо да је то наша реалност. Међутим, то је само творевина нашег ума коме дозвољавамо да реагује из прошлости уместо да пружи респонс на садашњу ситуацију, у садашњем тренутку и из садашњег тренутка.

 

И ми и наше мисли углавном несвесно реагујемо на оно што се догађа у нашем окружењу и у нашем животу. То зависи од нашег кондиционирања из прошлости или од наших искустава.

 

Начин на који је наш ум условљен одређује како ћемо да реагујемо на догађаје и какву причу ћемо (несвесно) почети да причамо себи.

 

Како можемо да се ослободимо од реакције

 

Због тога је битно да постанемо свесни тих мисли и те приче, а једини начин да се то постигне је да се вратимо у садашњи тренутак.

 

Када се сместимо у садашњи тренутак можемо:

 

1.   да постанемо свесни мисли које наш ум креира,

2.   да направимо избор да их сагледамо као продукт нашег ума и

3.   да неутрално сагледамо ситуацију каква јесте.

А потом да урадимо шта је потребно.

Без свесности, (п)остајемо жртве нашег несвесног ума.

 

Пре него уопште почнемо да правимо планове добро је да саслушамо шта нам прича наш несвесни ум и које нам поруке шаље, како бисмо могли да их коригујемо.

 

Иначе ће сваки наш план дочекати реченицама типа „то је немогуће“ „буди реалан/реална“ и „ћууути, какви црни планови, само да смо живи и здрави“. На тај нам се одузима свака моћ и шанса да идемо даље.

 

Понекад те твој ум толико окупира мислима да ти не дозвољава да осећаш било шта. Понекад ти говори и да се не замлаћујеш ничим другим осим размишљања јер „имаш велике проблеме“.

 

И тако те уводи у зачарани круг као што је увео оног човека који је цепао дрва тупом секиром. Када му је пролазник реко да стане и наоштри секиру рекао је да не може јер мора да цепа дрва.

 

Неки од нас спонтано почињу и да замишљају најгора сценарија из будућности, или их доживљавају сасвим јасно, што је још горе. На тај начин креирамо управо оно чега се бојимо, јер наше несвесно разуме само слике и осећаје и управо то и креира. И тако упадамо у врзино коло.

 

Ево како можемо да изађемо из круга и шта можемо да урадимо да бисмо направили простора да свесно креирамо своје мисли и резултате.

 

1.   Битно је „изаћи из своје главе“ и усмерити се на оно што осећамо. Остави мисли нека скакућу, теку или шта већ раде у твојој глави. Ово може да ти буде мало необично јер смо навикли да пратимо ток својих мисли. Ево покушај сада: Затвори очи и постани свестан/свесна тога шта осећаш. Да ли су ти рамена опуштена? Да ли дишеш дубоко или само со груди? Да ли су ти вилице стиснуте или опуштене? Шта још осећаш?

 

2.   Опусти се и обрати пажњу на тај моменат присуства и свесности. Препознај га и уживај у њему. Сада постани свестан/свесна токова размишљања и тога колико је твој ум усмерен на будућност, бригу и страхове.

 

3.   Ослушни шта ти то ум говори, али не веруј свакој од тих реченица. А поготову немој да се идентификујеш са својим умом. Постави му критичка питања: Да ли је то истина? Да ли то важи за мене? Да ли ме то што ми сада мој ум сервира помаже да решим ову ситуацију? Већ ово довођење у питање тачности тог несвесног тока мисли ти даје могућност да почнеш да управљаш својим мислима а тиме и корацима које предузимаш.

 

4.   Настави тако све док се и последње „да али“ није изгубило.

 

5.   А потом седни и крени да правиш свој план, дефинишеш резултате или шта год.

 

Још једна препрека на коју често наилазимо

 

Веома је битно да одолимо искушењу које настаје при сусрету са (још) једним културолошким феноменом, а то је брига или секирација. Како смо научени?

Шта радимо када имамо проблем? Секирамо се!

Шта радимо кад нам је стало до некога? Бринемо се!

Тако смо васпитани. Јер ако се не секирамо, значи да нам је свеједно.

Али емпиријски је доказано да брига не помаже. То је размишљање у круг које нас паралише да предузмемо адекватну акцију и увлачи нас у вир.

Поводом тога имам да вам испричам један леп догађај.

 

Шетам јуче Амстердамом и куцкам се са једним клијентом. Не, не држим консултације преко порука, него сам прошла поред радње његовог омиљеног бренда па сам му послала слику излога. Намерио је био да мења посао и договорио се са једном компанијом да пређе код њих да ради. Они су се из неког разлога предомислили и остао је без тог новог посла. У међувремену му је и фирма у којој је већ радио дала отказ. Остао је без посла у сред Короне и неизвесности.

 

Могао је да почне да паничи и да припрема апокалиптичне сценарије у својој глави али није. Сагледао је реално ситуацију каква јесте, предузео потребне кораке и у року од месец дана је већ имао посао који бољи и од оба претходна посла.

 

Ето! Надам се да ће и вама успети.

 

П.С.

 

Сутра (среда, 3. јун) у 18 часова Нева ће одржати Инстаграм live на коме ћу одговарати на питања. Moжете је запратити на профилу: www.instagram.com/kreiranjeuspeha

 

Извор: Кућа добрих вести/Креирање успеха


Последњи пут измењено среда, 03 јун 2020 11:33

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија