Кућа Добрих Вести

Login

Недеља иновација: До хуманијег друштва уз улагање у науку и нове технологије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

maticka2Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић је отварајући конференцијски дан у оквиру Треће АФА недеље иновација - Састанак са будућношћу   истакла да је образовање значајан предуслов за стварање иновативних младих генерација.

 

„Верујемо да ће млади пронаћи решења за многобројна питања која сада стоје пред нама а на које ми као друштво и као генерација немамо одговор“, истакла је Матић.

                             

Она је напоменула да је осим образовања, веома важно улагати у инфраструктуру, као и да држава то чини кроз развој технолошких паркова, е-образовања а да је министарство поносно и на пројекат „повезане школе“ који се успешно реализује.

                           

Матић је подсетила да је за ресорно министарство важно и питање родне равноправности у ИТ-у. Подсетила је на бројне активности које тим поводом министарство преузима, попут обележавања „Дана девојака у ИКТ-у“ истакавши да се подизањем дигиталних вештина и професионалне оријентације код младих жена ствара окружење које може да одговори на бројне изазове, попут тренутне пандемије, због које је много жена остало без посла.

                                             MATICKA33

„Статистика говори да у Србији има више жена него у неким другим земљама у Европској Унији (ЕУ) на ИКТ студијама, при чему се сваке године за око седам одсто више девојака упише на студије, а међу високо образованим кадровима жене чине око 20 одсто, што је изнад ЕУ просека, али свакако још није довољно“, подвукла је Матић.

 

inovacijeopsta

                                                                     

 

Регионална сарадња - кључ економског развоја

 

Учесници данашњег конференцијског дана Треће АФА недеље иновација, која ове године траје од 21-25. Септембра, са посебним фокусом на подизање свести о томе како брзорастуће технологије утичу на промену економије, друштва и начина на који радимо и живимо, су посебно нагласили потребу регионалне сарадње која представља кључ економског развоја земаља Западног Балкана.

 

Управо на ово је указао у свом обраћању Исидро Ласо Балестерос шеф кабинета Марије Габријел, комесарке Европске Уније за иновације, истраживање, културу, образовање и младе који се путем он лине укључења обратио у име комесарке Габријел. Господин Балестерос је рекао да у ЕУ изражавају задовољство што се све Балканске земље придружују глобалним догађајима у ово време дигиталне транзиције. „Препознаје се потреба за дугорочним опоравком региона и за то су предвиђени одговарајући буџети, који су за 20 одсто већи у односу на претходни, предочио је Балестерос, додајући да је Савет за иновације у пилот фази. Он је нагласио да је ово најамбициознија иницијатива везана за иновације која ће се одразити и на пословне и финансијске токове. „Морамо подржати еко системе, иницијативе и потребно је да се ради на томе да делимо ове приче о успеху. Добро је да пословна заједница и влада заједнички имају политике које подржавају иновације и које стварају повољно окружење за то. ЕУ комисија говори о новом фонду вредном 50 милиона евра, од кога ће одговарајући проценат бити усмерен ка стартаповима и за раст компанија, како би могле да равноправније учествују у глобалном тржишту. „Западни Балкан пуно напора улаже у спровођење ових политика, у складу са иницијативама ЕУ“, нагласио је Балестерос и изразио подршку свим тим акцијама.

 

„Потребна је сарадња у оквиру Западног Балкана - и у области иновација у пољопривреди, образовању, информационим технологијама и другим гранама, што омогућава нове везе и што се тиче Западног Балкана и региона Југоисточне Европе, указао је он, истичући да овај регион виде као део ЕУ. Поздравио је и потребу за економским растом и вољу лидера региона да подржавају раст и развој и дигиталну агенду за Западни Балкан.

                                                               ekipa

 

Неопходно стварати услове за инклузивне екосистеме

 

У оквиру првог округлог стола, посвећеног развоју иновативног и инклузивног екосистема, чији је модератор била Дубравка Негре, шефица Регионалног представништва Европске инвестиционе банке (ЕИБ) за Западни Балкан, наглашено је да су иновације замајац развоја економије и друштва, али и решења за бољи и хуманији живот.

 

Негре је предочила да је групација ЕИБ у протекле две деценије уложила 210 милијарди евра у Европи и широм света, као подршку најнапреднијим истраживањима. Она покривају велики број области – од развоја вакцина и терапија за лечење најтежих инфекција и болести, проналажења чистијих извора енергије - до дигитализације и софтверских решења будућности. ЕИБ је у Србију уложила 200 милиона евра у пројекат Истраживања и развоја, чијом је реализацијом велики број научника и студената добио боље услове за рад. Обновљена је и модернизована истраживачка станица Петница, изграђена су три научно-технолошка парка у Београду, Новом Саду и Нишу, а финансирају и изградњу и опремање института Биосенсе у Новом Саду, пионира у примени технолошких и ИТ решења у пољопривреди.

 

                           makedonka

 

Нина Ангеловска, некадашња министарка финансија Републике Северне Македоније и једна је од млађих министара у македонском владином тиму је на свом примеру објаснила како се суочавала са сумњама јавности у њене способности због година које има, посебно указујући на потребу међугенерацијске сарадње.

 

„Постојало је неповерење у мене, мислило се да сам много млада, да немам искуства и вештина“, навела је она и додала да без развоја технологије и новог начина размишљања нема промена. „Без размене искустава старијих људи и нових вештина младих генрација ми не можемо да достигнемо раст у региону“, навела је она. Ангеловска је истакла да је период пандемије ковида приморао многе да боље искористе своје потенцијале. Објаснила је то и на примеру е-трговине где су ограничења кретања натерала људе да се уче коришћењу нових технологија, јер једноставно нису имали избора. По њеним речима, постоји потенцијал за развијање е-трговине, али за то морају постојати регионалне иницијативе и да владе створе заједничка правила и правни оквир који ће важити за све.

 

                        segamegaovo

 

Срушити зид између јавног, приватног и економског сектора

 

Небојша Бјелотомић, генерални директор компаније Сага говорио је о неопходности сарадње између јавног, приватног и академског сектора. „Постоји велики зид између ова три сектора“, рекао је он и поручио да га треба срушити. По његовим речима, једино кроз стварање кластера ми можемо пронаћи своје место на светској мапи. Бјелотомић је указао да се виде позитивне промене на тржишту, али да оне морају свакако бити координисане између приватног и јавног сектора. „Видимо да је привреди тешко предвидети кретања у оваквим периодима, те би таква врста колаборације свакако помогла.“ И Бјелотомић је нагласио да имамо проблем са одласком младих људи и да треба да се покрену активности како би могли да се задрже овде, те да је људски капитал управо тај који може да подигне вредност економским променама у будућности. Бјелотомић, када је реч о инклузији, проблем види у томе, што се мало тога дешава ван престонице, те да треба диверзификовати стварање екосистема у другим деловима земље и одржати економију виталном и у тим крајевима. По њему потребна је и колективна, али и индивидуална акција за стварање новог квалитета у екосистему једног друштва.

                                                         segamega

Драгољуб Дамњановић директор сектора енергетике и сервиса у компанији Шнајдер Електрик из Новог Сада, сматра да је та глобална мултинационална компанија пример да нека фирма, која послује десет и више година, може да се трансформише и прилагоди тржишту, данашњим околностима и оствари велики извоз својих производа широм света, а омогућава останак младих у Србији.

                                                    inovacijeopsta1 

 

По његовим речима, та компанија свој успех и извоз софтвера, дугује младим талентима и паметним људима у чије образовање улаже кроз многе своје програме. „Ми смо креирали Фондацију за младе таленте, којој није важно одакле сте, можете бити у селу поред Врања или у граду, важно да имате рачунар или интернет“, рекао је он и додао да ова Фондација у свом портфолиу има бесплатно школовање за децу и да сваке године обезбеди 100 до 150 стипендија. Тренутно 500 до 600 студената на Универзитету у Новом Саду, има те стипендије. Он је предочио да у овој компанији имају 34 одсто ИТ инжењера жена, што додатно доноси стабилност у тим.

 

Сара Дел Фабро, директорка ИКЕА Југоисточна Евопра навела је да је та компанија пример како их је неочекивана ситуација, као што је актуелна пандемија, навела да се развијају и задовоље још веће и захтевније потребе својих купаца.

 

По њеним речима, дигитална трансформација је ишла у правцу још веће интеракације са купцима и натерала их да створе такве платформе где ће потрошачи осетити чак физичко присуство ИКЕА производа, иако је оно испрограмирано у виртуелном свету. „Научили смо много током овог периода, иновације су нас учиниле флексибилнијим и спремнијим да одговоримо на изазове“, нагласила је она.

 

Видео укључење из Сарајева: „Мислим да одговор на то ко може да донесе промене, је заправо одговор ко то сада на овом панелу седи поред нас. Добар пример је македонска министарка финансија која је овде данас. „Потребне су нам, дакле јаке индивидуе које могу да дају допринос брзом замаху економија региона. Требају нам озбиљна средства и снаге да формирамо регионални екосистем за иновације, треба промовисати успешне приче, узоре добре праксе и охрабрити младе људе региона да размишљају о томе, ,,како ја могу да допринесем нечим свом друштву и свету”. „Имамо много регионалних иницијатива, али у многим случајевима резултати не задовољавају. Имамо пуно паметних људи и то треба да искористимо. „Пуни смо“ ресурса и треба уложити у њих како би били компетативни на глобалном терену“, истиче он. „Тачно је оно што каже европски комесар да постоје четири области у којима регион може бити компетативан у светским оквирима. То су пољопривреда, машинска производња, аутомобилска индустрија и туризам.“

                                                  madamam

 

Преиспитати пословне моделе

 

Једна од главних порука са почетка конференцијског дана Треће АФА недеље иновација је да треба преиспитати своје пословне моделе како би држали корак са конкурентима, а онима који желе да се упусте у ово „путовање“ је са данашње бине поручено да у осмишљавању идеје људи не треба да буду фокусирани само на локално тржиште. „Ако имате добру идеју, нема лимита за вас, само треба пронаћи свој пут“, поручили су учесници првог округлог стола у оквиру Треће АФА недеље иновација.

 

Кира Радински, коју је часопис Форбс прогласио једном од 30 младих звезда у успону, обратила се учесницима данашњег конференцијског дана Треће АФА недеље иновација путем видео линка на тему ,, Како предвидети будућност медицине“. Она је предочила да је радила као истраживач у Мајкрософту и да је задатак њеног тима био да предвиде епидемије еболе, колере и других болести у различитим деловима света и тиме спрече многобројне смрти. Све су епидемије, по њеним речима имале исти образац, а наш је посао био да откријемо њихове узрочнике и предвидимо где ће се појавити. Када је дошло до нестанка шума, животиње су мигрирале, а нарочито једна врста животиња, а то је слепи миш. На располагању су имали 120 различитих база података, из којих су дошли до два основна параметра за појаву епидемија, а то је БДП и вода. Кира Радински је говорила и о роботизацији у медицини.

 

Тара Ширвани из ЕБРД-ја, је говорила о томе како ова банка, која је у власништву 69 држава, мора да створи одговарајући еко систем за промене. Од 1991. ЕБРД је инвестирао у људске животе, инвестирајући више од 150 милијарди евра у разне пројекте, ради подстицања иновација, модерне, зелене и инклузивне економије. Узимајући у обзир важност дигитализације ЕБРД је лидер међу банкама у свету. „Ангажовани смо у финансирању иновација, стварању одговарајућих еко система, акцелератора, краудфандинг платформи. Имамо активан дијалог о дигииталном финансирању. Ширвани је навела пример Пољске, где у ЕБРД-у сарађују са министарством финансија у изради студије изводљивости о могућностима коришћења нових технологија у финансијском систему те земље.

 

                       atmosfera

 

Највећа вредност - људи и идеје

 

Тања Татомировић, директор за комуникације компаније Мајкрософт за 24 земље Европе и Евроазије, говорила је на тему ,, Како мотивисана заједница може да доведе до бољег коришћења технологије“, о чему је писала и за Форбс магазин и како је потребно школовати се за то. Татомировић је нагласила да је Мајкрософт омогућио људима да потпуно бесплатно користе нека њихова техничка знања и платформе, да се едукују и за то добију сертификате, чиме желе да допринесу развоју, јер се све више ствари пребацује на дигитално. „У ово доба, школе муку муче како да образују децу, која ће после доприносити и дигиталном развоју и због тога желимо да помогнемо и њима и свима који желе да пронађу посао и који планирају да додатно уче.“ Она је говорила и о потпуно новим занимањима која се траже на тржишту рада, а за њих посредством Мајкрософта могу добити бесплатно знање и потврду за то и да су отворени за сваки вид сарадње са приватним и непрофитним сектором, али да та компанија не може овај велики посао урадити сама.

 

Примена нових технологија за регионални развој била је тема једне од данашњих панел дискусија на којој су говорници указали да управо нове технологије доводе до нових друштвених промена које ће значајно променити животе људи. Приметна је демократизација иновација и то ће бити значајна секвенца будућег одрживог развоја и препознавања компанија које доносе нову друштвену вредност. Њихова валоризација већ је приметна у периоду пандемије, а биће присутнија још више како се друштво буде суочавало са другим великим променама, попут климатских. Оно што недостаје Србији, па и целом региону је постојање споне између научне заједнице, научних истраживања и индустрије, технолошких компанија, са друге стране. Држава треба да има улогу јачања тих веза, а не да их својим бирократским препрекама оограничава. Треба повећати материјална улагања у истраживања, јер без иновативних производа нема напретка и повећања БДП, а у те процесе локалног и регионалног развоја више треба укључити и нашу дијаспору, боље је организовати и створити претпоставке за њихов долазак и боравак на научним институтутима. У компанијама треба да постоји иновативни дух, жеља за променом пословног модела, а нови се ствара кроз рад у тиму кога чине људи различитих схватања који долазе из разних структура и ту влада култура дијалога. Та пословна пракса фирми пресликава се на друштвени миље, јер се ствара производ који обухвата све те различитости. Закључак другог панела Треће АФА недеље иновација је и да су за развој иновација кључни људи и њихове идеје, а не само капитал, као и да ће бити изазовно позиционирати се на технолошкој мапи света, имајући у виду сложене светске односе које се огледају у борби великих сила за примат на светској трговинској сцени.

                                                inovacijeopsta3

 

Потребне друштвене иновације

 

О томе су говорили Др Иванка Вишњић, ванредни професор и директор Института за иновације и управљање знањем ESADE ’s, Стефан Лазаревић, генерални директор компаније NCR Србија, који је на примеру те компаније објаснио како се долази до дигиталне трансформације у условима убрзаних друштвених промена, док је др Весна Бенгин, суоснивач и извршни директор БиоСенсе института из Новог Сада, говорила о тој компанији и њеном напору у развоју нових технологија у пољопривреди. Како је истакла пољопривреда је битна за Србију а технолошке иновације које прави та фирма иду ка томе како да се оптимизују комплексни биосистеми. По њеним речима, реч је о увођењу дигитализације у пољопривреду са намером да се минимализују улагања у ђубрива, наводњавање, умање еколошке последице, да се смањи ризик, а да се максимизује принос са парцела илил засада. Број становника на земљи расте и потребно их је све нахранити, те је развој овог сектора битан сегмент друштвеног развоја у будућности. Бенгин сматра да је у развоју технолошких иновација у пољопривреди битно поверење, пре свега због великих импликација грешке технологије на производни процес, који има свој годишњи циклус. Дајте „Погрешан рецепт наводњавања и нећете имати приходе за целу годину“, навела је она и додала да се све сведе на причу о технолошким иновацијама и како да се оне монетизују, али треба рећи да су иновације много више од тога. Она истиче да су нам потребне друштвене иновације, нов начин на који друштва функционишу, интеракције међу људима и да не треба да се лимитирамо на технолошке аспекте. „Промене у пољопривреди могу довести до друштвених промена. У истраживањима која радимо, зарада је споредна последица. Примарни разлог је да некоме буде боље, да људима буде лакше, пољопривредницима и да природа буде очуванија“, објаснила је она. Све то пак није могуће постићи без људи, те су људи и људски капитал најбитнија карика у том ланцу стварања нове друштвене вредности и нових парадигми које ће важити у једном друштву.

                                                    trecipanele

 

Иван Остојић, менаџер у консултантској кући McKinsey указао је на шири друштвени контекст истакавши да ће се позиционирање на светској технолошкој и информатичкој мапи одвијати у отежаним условима трговинске борбе водећих глобалних сила. По његовим речима, на делу је борба за лидерство у технологији и ко ће донети технолошке промене у свету. То је суштина трговинског рата између САД и Кине. На делу је, каже он, борба за светску трговинску платформу. Европа је, за сада ван те борбе, није компетативна у том смислу. Има развијене истраживачке центре, али не и јаке технолоше компаније, те код Европе у једном делу, „касни капитализам.“

 

 Хероји су сви који имају предузетничке иницијативе

 

Александар Чабрило, креатор будућности компаније CEO Htec, са седиштем у Сан Франциску и представништвима у Европи и у Србији је у свом инспиративном излагању на конференцијском дану Треће АФА недеље иновација навео да су они почели са једним столом и две столице, а да данас ова консалтинг и инжењеринг компанија, помаже клијентима да остваре дигиталну трансформацију. Он је нагласио да је за њега херој свако ко данас започне неки посао и запосли двоје људи, без обзира о којој врсти делатности је реч, да ли је то фризерски салон, или продаја пљескавица на ћошку. Он каже да се из сваког неуспеха може нешто научити и да је то позитивно, да је тржиште огромно и да не треба да нам је опсесија конкуренција, већ оно што ми радимо и како то радимо. Иза "успеха преко ноћи", по његовим речима, нико не види колико је ноћи и дана и година пре тога тај предузетник радио да би то остварио. Обично 5 до 7 година треба да се постигне неки успех.

                                                  cubrilo

 

Улагањем у медицину до очувања продуктивности и креативности човека

 

Током панела научног хаба Српске дијаспоре - “Како наука мења свет” илустративним примерима показано је како нове технологије мењају медицинску науку и како се уз њихову помоћ долази до фантастичних резултата. Оцењено је да је укључивање нових технологија и иновација у овај важан сектор битно не само за очување и продужетак људских живота, већ да је напредак битан и за очување опште продуктивности и креативности човека. Тим напретком учинићемо да људи не буду ограничени болестима или негом својих ближњих, већ да дају допринос свету кроз своју сопствену акцију и ангажман. Оцењено је, такође, да је потребно да сви раде заједно како бисмо постигли успехе у лечењу. То је и препознато те је све чешћа сарадња стартапова и великих компанија, где стартапови дају почетнички импулс и енергију који недостају великим компанијама, док велике фирме почетницима у пословању дају средства и непходну инфраструктуру. Развојем медицине добићемо и бољи квалитет живота и растерећеност медицинског сектора, јер ће се све више радити на превентиви, медицини која се заснива на испитивању генома, саме сржи људског живота и персоналном и селективном лечењу пацијената у будућности. Продужетак живота мора да буде императив, јер да би човек постао продуктиван он мора да има доста знања и искуства. Вредно је инвесирати у науку и у научне пројекте у области медицине. Ковид је показао да нешто што је била локална, може постати глобална болест и тако морамо да размишљамо у будућности. Улога човека се развојем вештачке интелигенције неће изгубити, она ће само постати другачија. Креативност са наше стране никада неће нестати.

 

                         naucnica2

Говорнице на овом панелу, који је водио др Иван Павловић из компаније Рош, биле су две научнице - Јелена Божовић и Санда Љубичић од којих је свака пружила значајан допринос науци у областима у којима се баве. Њихов истраживачки рад имао је и импликације на напредак у истраживањима која се тичу и ковида 19.

 

Јелена Божиловић, научник, запослена у Немачком центру за истраживање канцера, добила је Прву награду за развој ПЦР тестова за вирусе, који су омогућени развојем генетичке технологије. Јелена је успела да осмисли начин за оптимизирање метода које су водиле ка смањењу трошкова, аутоматизацијом процеса, као и могућност за симултано одређивање висе патогена. То је резултирало сманењем трошкова за ПЦР тестирања, што је важан фактор како би постојала могућност да се одради већи број тих тестова.

 

Санда Љубичић научник истраживач метаболизма, са Универзитета у Женеви је своја истраживања усмерила на проналажење адекватне терапије у борби против дијабетеса. На метаболичком нивоу, истраживања су усмерена на проналажење могућности трансплатанције тзв. „острваца“ панкреаса, како би се пацијенту омогућило да се ослободи индикација од тзв „лабилног дијабетеса“, те да прималац те трансплатације буде независтан од лучења инсулина неколико година након обављене трансплатације. Да истраживања у једној области могу да буду корисна у другој показује и пример да се она доласком у Женеву и запошљавањем у једном стартапу, бавила рецепторима који постоје у ћелијама које луче инсулин. Сада је то искоришћено у борби против ковида, јер је већ научно потврђено да оболели од дијабетеса имају већи ризик да оболе од коронавируса, што је својеврсна револуција у науци и схватању лечења ове савремене болести од које болује више од 450 милиона људи у свету.

                                                 naucnica

Задржати таленте

 

Никола Спасојевић софтверски инжењер са Кембриџа, радио је за Амазон, а сада ради за Јоб талент и неке друге компаније одговарао је на питања Адриен Едгар, директорке у компанији Нутаникс у сектору за развој талената, закључујући своје излагање поруком да су највећи ресурс Србије људи. Он је нагласио да је тешко задржати таленте и да је јако важно изабрати праве људе у тим, јер поједини кандидати могу да смање учинак целе групе. „Таленат је дар, али одржавање талената је врло тежак процес. Процес запошљавања је тај који чини велику разлику међу компанијама. То су индивидуе, особе које ће наставити да уче једне од других да би дошле до иновативних идеја и обезбедиле напредак фирми. Проблем је глобални, треба размишљати глобално, или напредујте великим корацима, или останите код куће, знате ту изреку.“ Ту су промене у парадигми, сваких неколико година су потребна нова знања и вештине. Потребан је мали број јако талентованих људи да почну. То је случај са многим данас великим компанијама, попут Нетфлиџа и других. Он сматра да се морају заштитити људи, а не послови и да запослени треба да прођу преквалификације сваке две-три године. Не треба тржиште да одлучује о потреби кадрова, јер бисмо онда ушли у техно капитализам. Треба створити могућности за многе, а не само за неколицину.

 

Маријана Василеску, председница извршног одбора Сбер банке каже да је наступио историјски моменат ове банке која постоји 180 година, која данас нуди читаву палету услуга, а између осталог и банкарске услуге. Сада се наша организација зове СБЕР (проверити на снимку) , тако да ћете чути сада више о Сберу , а не само о Сбербанци. Она је говорила о значају многобројних нових старапова који својим идејама могу да допринесу иновативним понудама банака својим клијентима, указујући да је у време пандемије јако порасло коришћење дигиталног плаћања, без физичког одласка у банке, како би људи заштитили своје здравље. У Србији је, на жалост, према њеним речима и даље низак ниво прихватања дигиталних услуга.

                                             neznamkoje

Зоран Васиљев, генерални директор Центили, организације која послује на целом светском тржишту, после 20 година проведених у Азији вратио се у Србију, истиче да су тамо на време препознали вредност еко система. Он сматра битним то што данас људи који то до сада нису били у прилици могу да добију приступ одговарајућим финансијским средствима, напомињући да њихова компанија пуно ради и са мобилним оператерима, јер су људи данас највише ,,на телефону“.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 28 септембар 2020 21:34

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија