Кућа Добрих Вести

Login

СДА: Иницијатива за укидање еко таксе

Оцените овај чланак
(2 гласова)

europeandemolitionmenСрпска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу (СДА), са Академијом инжењерских наука Србије поднела је иницијативу за измену или потпуно укидање Уредбе о критеријумима за одређивање активности које утичу на животну средину и износима накнада којом је прописано плаћање износа на име еко таксе свих привредних субјеката у Србији.

 

Такса се плаћа по систему велики, средњи и мали загађивач, сразмерно величини привредног чиниоца.

 

СДА у иницијативи напомиње да је ова Уредба требала да обезбеди да се такса плаћа на основу загађења које предузеће проузрокује, те уколико га прави - плаћа таксу, ако не - неће бити издатака. Дакле, према загађењу које пуштају у воду, ваздух или тло требала је бити одређена висина накнаде.

 

Међутим, Уредба нема никакве критеријуме и неодређена је по питању ко је и колики загађивач, па као таква она је још један намет на привредна друштва – наиме уредбом су обавезана сва правна лица да плаћају таксу, без обзира да ли јесу или нису загађивачи.

 

Дакле, Уредбом су се де факто изједначили загађивачи и они који то нису. Великим загађивачима је на тај начин смањена обавеза плаћања таксе у односу на раније обавезе, а терет плаћања је пребачен на правна лица која не загађују, односно минимално загађују животну средину, па се стиче утисак да је то управо и циљ Уредбе. Као таква у сваком свом аспекту је неповољна и неправична јер означава само узимање новца путем прописа не доносећи никакав напредак, иновативност и заштиту животне средине. Заправо Уредба обезбеђује да се највећи загађивачи плаћањем одређеног износа ослобађају бриге да смање загађења, јер их то уоште не кошта више.

 

Уредба је јако упрошћена и погодна само за прикупљање пореза, а заправо се ради о врло сложеној проблематици.То ћемо показати на примеру грађевинске делатности.

 

Код грађевинске делатност у средње загађиваче су стављене фирме које се баве рушењем објеката, за која предузећа постоји шифра у АПР-У, док тог занимања нема у законским решењима. Са рушењем је уско повезан и третман са опасним и неопасним отпадом. У исту категорију су постављене и фирме које се баве пројектовањем, што је такође указује на апсурдност критеријума Уредбе.

 

Пре доношења оваквих прописа потребно је било подробно испитати стање на терену, видети законска решења више министарстава, јер је у питању мултидисциплинарна тема и област, искоординирати све познате норме и правилнике, и онда донети правилна решења.

 

Само Министарство заштите животне средине нема квалитетна законска решења када је у питању горе наведена област, јер се, рецимо, и даље земља и шут користе за прекривање комуналног отпада. Министарство издаје дозволе за складиштење грађевинског отпада без икаквих провера места (локације), токсичности отпада, и количине материјала, затим издаје дозволе за управљање овом врстом отпада привредним друштвима, иако, поново понављамо ова врста занимања код нас не егзистира кроз законске прописе тако да без икакве компетентости извођачи праве проблеме, које сада кроз Уредбу колективно сви плаћамо.

 

Нарочито напомињу да по питању опасних материјала тек предстоји едукација и квалитетни начини уклањања и трајног збрињавања, јер ни у том делу немамо сертификоване, односно обучене извођаче. У Европи предузећа која се баве уклањањем и трајним збрињавањем опасних материјала не плаћају никакве таксе, већ се њихов рад субвенционише те им у раду помаже највише локална самоуправа, односно тај посао од заједничког интереса заједно и обављају. Грађевинске фирме и пројектанти нису оптерећени овом таксом.

 

Министарство заштите животне средине мора да захтева да се за обављање одређених грађевинских радова ради студија процене утицаја на животну средину. Изради такве студије треба да претходи стручна анализа објекта или терена који је предвиђен за даље активности, односно стручна анализа тла или грађевине да ли у себи садржи опасне материјалне или не, као и да предвиди начин уклањања таквих материјала како не би загадили околину. Овакав вид рада указује на то да фирме које се баве оваквом врсте посла нису загађивачи животне средине већ су стручно оспособљене за уклањање опасних материјала и њихово трајно збрињавање.

 

Из свих горе наведених разлога, предлажу да Влада Србије прихвати иницијативу и покрене поступак за укидање Уредбе или бар да исту измени у горе описаним активностима како бисмо као друштво били одговорнији и захтевнији у испуњавању свих обавеза.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 26 новембар 2020 22:44

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија