Кућа Добрих Вести

Login

Председник Си: "17 плус 1 би могли да учине више од 18"

Оцените овај чланак
(1 Глас)

jedankinaНаставак трећег дела:

Једна од области наглашених у односима НР Кине и ЗЦИЕ јесте Кинеско-европски железнички експрес. У 2021. се очекује наставак повећања његових услуга, То је резултат онога што је један западни стручњак назвао "зрелим просуђивањем да трговински коридори имају кључну улогу и да је потребно дугорочно планирање инфраструктуре како би били обезбеђени одрживи економски односи са суседима".

 

Систем Евроазијског копненог моста важан је као копнена железничка веза између Кине и Европе, са транзитом који иде преко Централне Азије и Русије. Јужна траса је Нови евроазијски копнени мост (NELB), који се, такође, назива Други или Нови евроазијски континентални мост и повезује Пацифик и Атлантик.

 

Тај међународни пролаз се протеже од кинеских приморских градова Лиањунгангдонг и Риђао до Ротердама у Холандији и белгијског Антверпена, пролазећи кроз Казахстан, Русију, Белорусију, Пољску и Немачку. Опслужује више од 30 земаља и региона, а постоје планови за његово проширење на јужну и западну Азију.

 

Протеклих 28 година копнени мост је претрпео разне промене, укључујући типове возова који саобраћају преко трасе и робу коју железничке комкпозиције превозе. Пруга је електрификована, са просечном брзином од 80 до 120 километара на сат. Сада је са пруга и возова могуће путем интернета у било ком тренутку добити логистичке информације. То чини процес транспорта погоднијим и ефикаснијим.

 

Кинеско -европски теретни возови су економичнији и ефективнији у поређењу са ваздушним или морским транспортом. Кинески стручњаци процењују да превоз морем траје 40-так дана, више него двоструко дуже него железницом.

 

                             kip2

 

Значај евроазијског континенталног моста усред пандемијe Ковид-19

 

NELB није само обичан транспортни коридор, већ је помогао унапређењу економске и трговинске сарадње НР Кине и Европе. Повезује кинеске провинције са Европом и све земље у између њих, наводе стручњаци. Теретни возови су одиграли велику улогу у економском развоју дуж NELB и у расту билатералне трговине између Кине и Европе у 2020.

 

Значај евроазијског континенталног моста је дошао до изражаја када је пандемија Ковид-19 погодила постојећу глобалну поморску логистику. Медицинске залихе произведене у НР Кини доследно су слате копненим транспортним коридором у Европу. Прошле године су теретни возови само из града Вухана у централној Кини превезли 5.580 тона анти-епидемијских залиха у европске земље, укључујући Немачку, Србију, Пољску и Аустрију, саопштиле су власти у децембру.

 

Према званичним подацима, у 2020. је остварено за 50 посто више путовања теретним возовима из Кине и Европе, него претходне године. Такође, први пут су путовања теретним возом између Кине и Европе премашила 10.000 годишње.

 

                                                   kipp3

 

Добар пример железничке линије Београд-Будимпешта

 

Уверење у Пекингу јесте да ће недавни онлајн самит, не само продубити економску, здравствену и контакте људи на двема странама, него ће, такође, додатно појачати везе између Кине и Европе на пољима као што су вакцине против Ковид-19, развој ланца снабдевања, као и услуге које теретни железнички саобраћај пружа НР Кини и ЕУ.

 

Кроз платформу за транс-регионалну сарадњу, Кина ставља акценат на своју повезаност са Европом и сматра железницу, луке и инвестиције као темељ за постизање уравнотеженог развоја и социјалне кохезије у Европи. Као пример се наводи железница Мађарска-Србија, на чијој модернизацији раде кинеске компаније и који већински финансирају кинеске државне банке. Железничка линија Београд-Будимпешта дужине 350 километара, са максималном пројектованом брзином од 200 километара на час, преполовиће време путовања између два главна града, са осам на само четири сата.

 

Но, поменута пруга има већи значај од краткорочне економске користи за две европске земље. Када буде модернизована, биће корак ближе плану Пекинга за изградњу копнено-морског система експресног транспорта који повезује Кину преко Балканског полуострва до основног коридора у Европи, наводе кинески стручњаци.

 

                                                      keep4

Предности копнено-морског система експресног транспорта

 

Коридор копнено-морског система експресног транспорта би могао да се прошири на већи број земаља. Међутим, како примећују кинески стручњаци, да би овај пројекат био комплетиран, железничка веза између луке Пиреј у Грчкој и Македоније ће и даље морати да буде унапређивана.

 

Коско (COSCO), највећа кинеска бродска компанија по величини флоте, преузела је 51-процентни удео у луци Пиреј 2016. Кинески медији преносе мишљење инсајдера из индустрије da ће нови, исплативији морско-копнено-транспортни пут у оквиру Иницијативе Појаса и пута помоћи НР Кини да испоручи робу у Европу из Пиреја.

 

Кинески стручњаци наводе да ће, у поређењу са кинеско-европским теретним возовима који углавном пребацују товар преко Пољске на путу ка западној Европи, копнено-морски систем експресног транспорта из Пиреја бити јефтинији и моћи да стигне до више одредишта у Источној и централној Европи. "То ће учинити трговину између Кине и Европе погоднијом, поготово што ће трговински токови бити увећани пошто су Кина и ЕУ потписали билатерални инвестициони споразум (CIA)", навео је један од кинеских експерата.

 

                                     keep5

 

Србија и НР Кина брзо развијају привредне односе

 

Између Србије и НР Кине, поред блиске сарадње у мехнизму „17+1“ постоји, последњих година, и брз развој билатералне економске и трговинске размене. Председник Србије Александар Вучић је оценио да је кооперација две државе забележила „запањујући“ развој последњих година и кулминирала ефикасном заједничком борбом против пандемије Ковид-19. Извоз из Србије у НР Кину је порастао последњих пет година 15 пута, и та држава је постала њен трећи спољнотрговински партнер, навео је Вучић.

 

Према кинеским статистикама, вредност укупне трговинске размене између две државе је у 2020. изнела 2,12 милијарди долара, пораст од 52,3 посто на годишњем нивоу. Извоз из НР Кине у Србију скочио је за 57,3 процента и изнео 1,62 милијарде долара. Увоз из Србије повећан за 38 процената и достигао 500 милиона долара.

 

Србија има дугогодишње везе са Кином, које су се само продубиле кроз пандемију, истакли су медији у Пекингу у време одржавања онлајн самита НР Кине и ЗЦИЕ. Наводи се да Србија представља кључног трговинског партнера за Кину и регион Централне и источне Европе.

 

(6. - )

Србија и НР Кина се удружују против Ковид-19

 

Пандемија Ковид-19 је изазвала економски хаос у свету, али је, према оценама у пекиншким медијима, подстакла односе НР Кине са ЗЦИЕ, као регионом и појединачно са њима. За то се као пример наводи управо продубљивање односа између НР Кине и Србије. После подршке Кине, која је у првим месецима пандемије послала експерте и заштитну опрему Србији, земља је постала први европски прималац кинеске вакцине Синофарм.

 

Србија је у петак, 5. марта примила из НР Кине трећу пошиљку вакцина Ковид-19 од 500.000 доза. Прва и друга група кинеских вакцина стигле су у Србију 16. јануара и 10. фебруара. Укупно је у Србију стигло два милиона вакцина Синофарм.

 

На онлајн самиту је председник Вучић констатовао како је сарадња у оквиру механизма „17+1“ олакшана Иницијативом Појас и пут, те да се нада јачању економских веза са НР Кином и удруживању у борби против Ковид-19. Председник Србије је похвалио Кину што је испунила обећања да ће учинити вакцине глобалним јавним добром које је доступније у земљама у развоју.

 

Вучић је, такође, узвеличао „драгоцене“ предстојеће инвестиције кинеских компанија у Србији које отварају нове фабрике и покрећу заједничке инфраструктурне пројекте. Амбасадорка НР Кине у Србији Чен Бо је, пак, рекла да се "упркос утицају пандемије коронавируса, сарадња две земље интензивно развија" и похвалила напредак у великим пројектима попут брзе пруге Београд-Будимпешта и аутопут Е-763, Београд-Јужни Јадран.

 

                                                      keep7

Премијерка Брнабић о огромној личној подршци председника Сија Србији

 

Влади и народу Кине је на улагањима у Србију, као и примљеним вакцинама против Ковид-19 признање одала и премијерка Ана Брнабић. Истакла је, такође, значај инвестиција кинеских компанија у челичану у Смедереву и рудник бакра у Бору.

 

"Огромна подршка лично од председника Си Ђинпинга помогла је да сачувамо 10.000 радних места", казала је премијера Србије за кинеске медије. Додала је како су "10.000 радних места изузетно важна" за земљу од седам милиона становника.

 

Потврђујући текуће пројекте за 2021. у области енергетике, заштите животне средине и инфраструктуре, Брнабић је рекла да се радује и отварању кинеског културног центра у Београду, нагнавши га "огромним знаком пријатељства".

 

Према пекиншким медијима, Србија је добар пример како једна балканска држава, уз кинеску помоћ, брзо вакцинише своје становништво, по стопи већој од оне у било којој земљи Европске уније. Више од тога, а будући како у Србији већ виде да се кинеске инвестиције сливају у земљу ради изградње мостова, путева, железничке линије, оживљавања рада челичане и топионице бакра те других намена – пошто други то нису желели или могли да испоруче – не опстајава тврдња да званични Пекинг користи "дипломатију вакцине", наводе кинески медији.

 

                                                    keep8

 

Споразум Србије и НР Кине у области царина

 

Кина и Србија недавно су потписале споразум о статусу међусобног овлашћеног економског оператера (AEO), саопштила је Генерална управа царина (GAC). Према споразуму, компаније које добију статус АЕО у две државе уживаће поједностављене царинске процедуре, као што су скраћено разматрање и приоритетно одобрење, када извозе производе у другу земљу.

 

Систем АЕО, који је иницирала Светска царинска организација, има за циљ да олакша царинска овлашћења за предузећа за која се процени да имају висок ниво усклађености закона, кредитног статуса и безбедности. Према споразуму, то значи да ће компаније у Кини и Србији са АЕО статусом имати ниже стопе прегледа докумената и инспекцијске стопе увезене робе и приоритетну царинску проверу производа који захтевају физичку инспекцију.

 

Поред тога, царински службеници за везу биће одређени за комуникацију и решавање проблема са којима се учесници пројекта сусрећу током царињења. Приоритет ће, такође, бити дат царинском одобрењу после опоравка међународне трговине од последица Ковид-19.

 

Међу 17 ЗЦИЕ, 12 земаља чланица ЕУ је приступило сарадњи у оквиру АЕО, сходно Одлуци о узајамном признавању АЕО између Кине и Уније донетој 2014. Споразум о узајамном признавању АЕО између НР Кине и Србије је први документ те врсте постигнут између званичног Пекинга и партнера у пет ЗЦИЕ које нису чланице ЕУ.

                                 kkep9

 

(НАСТАВЉА СЕ)

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено среда, 10 март 2021 19:07
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија