Кућа Добрих Вести

Login

Председник Си: "17 плус 1 би могли да учине више од 18"

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kinaslika1Наставак петог дела:

Док Свеобухватни инвестициони споразум (CAI) чека да ступи на снагу, званичници у Пекингу оцењују да би завршетак преговора између Кине и ЕУ о том важном документу могао би да допринесе ширењу простора за билатералну и вишестрану сарадњу НР Кине и ЗЦИЕ.

 

Такође, компаније и инвеститори у Европи и у Кини делују спремно да пригрле погодности које им нови оквир нуди у обећавајућим привредним секторима.

 

Документ који треба да одобре ЕП и парламенти земаља чланица ЕУ, шире отвара врата за приступ пословних људи из Европе тржишту у НР Кини и обрнуто. Процене су да ће истински свеобухватни споразум свакако донети корист многим областима привреда обеју страна.

 

Нарочито, отварају се нове могућности у индустријском сектору, који ионако представља највећи део европских инвестиција у Кину, Но, CAI подразумева, такође, пуно концесија унутар сектора услуга, попут телекомуникација, банкарства, осигурања и више других кључних привредних сегмената.

 

Уопште, споразумом ће обе стране имати користи од предности које поседује једни и други. Биће могуће формирати комплетније глобалне ланце вредности и снабдевања - на пример, кроз напредне европске високотехнолошке секторе и изванредне производне капацитете Кине.

 

Експерти су такође предвидели да ће бити више удружених подухвата (joint-venture) за заједничко искоришћавање тржишта, јер Кина показује већу решеност да се на вишем нивоу отвори за остатак света. Уопште, многи европски пословни људи очекују, према извештајима у кинеским медијима, да ће више инвестиција и билатералних догађаја вероватно зближити економије двеју страна, што ће у будућности повећати сарадњу и у другим областима.

                                             kinaslika2

                                                

Са CAI ће пословни подухвати ЕУ са НР Кином имати веће изгледе у будућности

 

Европски пословни људи, такође, сматрају да је закључивање седмогодишњих преговора за CAI у децембру 2020. пружило додатни -- и велики -- економски подстицај. Описујући споразум као "велики корак напред", они сматрају да је компромис постигнут између две стране добар знак и да треба искористити постојећи замах, а са CAI ће пословни подухвати ЕУ имати веће изгледе у будућности.

 

Уверење је тих пословних људи како је неопходно да два највећа светска тржишта -- Кина са 1,4 милијарде становника и 27-члана ЕУ са 450 милиона -- теже побољшању и снажењу узајамних економских и трговинских веза. "Кина је глобална економија у процвату па је у интересу ЕУ и њених да имају блиске трговинске односе са том земљом," изјавио је један од тих бизнисмена за медије у НР Кини.

 

Кина је у 2019, регистровала годишњи БДП у просеку 10.276 долара по становнику, међу највишим у привредама са средњим дохотком. Према различитим проценама које у припаднике средње класе сврставају особе са дневним примањима од 10 до 50 долара, њих је у НР Кини у 2018. било између 400 и 707 милиона или нешто преко 50 одсто свих становника.

 

Сходно кинеском најновијем, 14. петогодишњем пану развоја (2021-2025), али и предвиђањима страних стратешких института, НР Кина ће до 2023. постати земља са високим приходима. У тој категорији су, према рачуници Светске банке из 2019, земље које у просеку имају БДП по појединцу од 12.536 долара или више. У 2020. је кинески номинални (или по текућим ценама и не укључујући инфлацију) БДП премашио 100 билиона јуана (15,37 билиона долара), а по глави становника другу годину за редом био већи од 10.000 долара.

                                                kinaslika3

Могућности за раст кинеског тржишта "још увек огромне"

 

Европски пословни људи који делују у НР Кини верују да је потенцијал раста кинеског тржишта "још увек огроман". Европске компаније, посебно из аутомобилске индустрије и индустрије луксузних роба, имају користи од опоравка кинеског тржишта после пандемије Ковид-19. Нарочито се усредсређују на технолошки и дигитални преображај који се одвијају у НР Кини.

 

Визија Пекинга за 2035. јесте земља „темељне социјалистичке модернизације“ и удвострученог БДП чиме би НР Кина надмашила САД као водећа светска економија. У ствари је НР Кина, према ММФ, највећа светска економија још од 2017. када се БДП мери паритетом куповне моћи (ПКМ , поређење валута различитих земаља кроз корпу добара).

 

Више међународних финансијских институција, пак, очекује смену на врху већ 2028. Према једној од таквих процена, реални БДП (прилагођен за инфлацију и изражен у ценама за основну годину) НР Кине ће у 2035. изнети 49,1 билиона долара, 35 процената више од САД (36,2 билиона долара).

Вашингтонски Брукингс институт предвиђа да ће 2027. у Кини 1,2 милијарде људи бити у средњој класи који, мерено ПКМ, у просеку троше дневно између 11 и 110 долара по вредности из 2011. Чиниће то преко 80 одсто становника НР Кине и четвртину свих припадника следње класе у свету.

 

                                                kinaslika4

 

Подаци , који долазе пре примене CAI, показују да ће Кина и ЕУ бити незаменљиви партнери у вођењу глобалног економског опоравка у светлу пандемије КОВИД-19. Када буде одобрена, CAI ће, између осталог, додатно појачати кооперативне пројекте Појаса и пута у тим земљама.

 

НР Кина је пету годину за редом водећа трговинска сила у свету. Током 2020. је увоз и извоз из те земље имао рекордно висок удео на глобалном тржишту, 12,8 посто од укупног броја у свету у првих 10 месеци прошле године.

 

Не само да је Кина спремна да постане највећа светска економија до краја ове деценије, већ су аналитичари из америчке мултинационалне инвестицијске банке и компаније финансијских услуга Морган Стенли предвидели да ће потрошња у азијској земљи бити удвостручена до 2030. на приближно 12,7 билиона долара. То је отприлике оно што амерички потрошачи тренутно троше.

 

На том фронту, Кина већ предњачи и у новинама. На пример, обим кинеске е-трговине, сектора који је процветао широм света током КОВИД-19, већ је већи од оне у САД и ЕУ узетих заједно.

 

                                                kinaslika5

Кина је осам година заредом рангирама као највеће онлајн малопродајно тржиште на свету. Велике западне компаније укључујући Фејсбук и Волмарт већ су почеле да преузимају неке садржаје кинеске е-трговине од када је пандемија почела да подстиче њихово пословање.

 

Упоредо са тим, кинеску индустрију е-трговине одликују неки од најлибералнијих прописа о конкуренцији. Производи из целог света лако могу да нађу дом у кинеском потрошачком екосистему јер су монополи држани под контролом. Подаци кинеског министарства трговине показују да је током 2020. увоз роба широке потрошње повећан за 8,2 процента на годишњем нивоу и вредео је 1,57 билиона јуана (око 240 милијарди долара).

 

                                              kinaslika6

 

Последњих 20 година су инвестиције између две глобалне силе значајно порасле

 

Кинески званичници оцењују да је CAI добра вест за сарадњу Кине и ЕУ, глобални економски опоравак и реформу те даље отварање њихове земље. Такође. сматрају како су стабилност праћена иновацијама, политичка воља за регулисање и растућа кинеска потрошачка база, разлози да природно економско партнерство НР Кине и ЕУ процвета.

 

Инвестиције између две глобалне силе значајно су порасле током последњих 20 година. Компаније из ЕУ су уложиле 175 милијарди долара у Кину. Кинеске компаније су инвестирале 139 милијарди долара у европске компаније.

 

Уопште, током 2020. је прилив директних страних инвестиција (ДСИ) у НР Кину порастао за четири одсто на 163 милијарде долара, што је ту земљу учини највећим примаоцем на свету прошле године. Следе је САД где је забележен значајан пад ДСИ од 49 посто на 134 милијарде долара.

 

Овај тренд је настављен и током прва два месеца 2021. Прилив ДСИ у Кину је у јануару и фебруару порастао за 34,2 процента на годишњем нивоу, на 26,07 милијарди долара. При томе се не рачунају улагања у банкарство, хартије од вредности и сектор осигурања, подаци су кинеског Министарства трговине.

 

                                               kinaslika7

Иначе су глобалне ДСИ пале за 42 посто у 2020. Поврх тога је УНКТАД, агенција за трговину и развој при УН, упозорила на даљу слабост у овој години, доводећи у опасност одрживи опоравак од пандемије КОВИД-19.

 

Токови инвестиција ка Европи су током 2020. песушили за две трећине на минус четири милијарде долара. У Великој Британији су ДСИ спале на нулу. Уопште, пад је забележен код великих прималаца инвестиција у ЕУ.

 

У међувремену, Кина шири приступ страним улагачима на њеном тржишту. Власти су прошлог децембра додатно смањиле број сектора и индустрија који раније нису били доступни кинеским и прекоморским инвеститорима. Број ставки на листи смањен је на 123.

 

                                                  kinaslika8

Самит Кина-ЗЦиЕ представља посебан образац сарадње …

 

Самит Кина-ЗЦиЕ представља веома специфичан образац сарадње што је, можда, такође, повод за понеке помешане реакције у Европи. НР Кина подржава процес европских интеграција као ствар принципа, али истовремено запошљава вишестрану политику у свом приступу Европи.

 

У том контексту, Иницијатива 17 + 1 је амбициозна шема која употпуњује Самит Кине и ЕУ и билатералне односе са појединачним европским државама. Дубљи дијалог може само да помогне да се ублаже неки неспоразуми.

 

Поред тога, како указују поједини аналитичари, од самог почетка, група европских држава које су се придружиле Самиту Кине и ЗЦИЕ није била увек хомогена. Различити приоритети, историја, величине и културе међу њима се не могу пренебрегнути.

 

Неке од тих земаља делују скептично у погледу онога што доживљавају као ограничене кинеске инвестиције. Наравно, да би кинеске компаније инвестирале, потребно је предложити могућности и услови морају бити повољни. Као поучан пример се наводи ангажовање поморске компаније Коско у грчкој луци Пиреј.

 

Од кинеског инвеститора се никада није могло очекивати да делују као "deus ex machina" и реше економске проблеме друге земље. Симетрична побољшања су неопходна, али земље чланице ЕУ, које учествују на самиту Кина-ЗЦИЕ, такође, треба да ускладе своју политику са смерницама Европске комисије. Стога пословно окружење за кинеска предузећа не изгледа увек нарочито пријатељско, сматрају и неки европски аналитичари.

 

Но, разлике не доводе аутоматски до неслоге. Оне неће, априори, спречити синтезу – поготово уколико односи између европских земљама и Кине могу да се уксте са општим интересима.

 

                                               

Практична сарадња на обострану корист је веома обећавајућа

 

Аналитичари су истакли да су заједнички интереси Кине и Европе довољни да се одупру утицају треће стране, било да се ради о САД или некој другој земљи. Таква настојања мало утичу и на сарадњу између Кине и зЦИЕ Европе.

 

"Сарадња са Кином доноси више материјалне користи тим земљама“, мишљење је кинеских експерата. Тако и најновији онлајн самит „17+1“ утврђује обострани привредни опоравак грађен на снагама које сваки од партнера поседује.

 

Како свет пролази кроз трансформације које се ретко виђају у једном веку, изазови са којима се суочавају и Кина и зЦИЕ у будућности биће велики. Све док могу да наставе са практичном сарадњом на обострану корист, награде ће бити незамисливе за Кину, зЦИЕ, читаву Европу и ширу међународну заједницу.

 

kinaslika10

 

(Крај)

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 12 април 2021 21:31
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија