У Србији има више од 4.000 дивљих депонија, а у 99 одсто њих основ је грађевински отпад, који спада у опасан уколико се претходно не изврши одвајање опасних материјала, што се код нас не ради.
Србија има добру прилику да развије рециклажу грађевинског отпада и буде прва у овом делу Европе, каже за Глас јавности Дејан Бојовић, председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу
Србија годишње губи између 500 милиона и милијарду евра због тога што не разврстава грађевински отпад, а 70-99 одсто тог отпада може поново да се користи. Основни проблем је законска регулатива. Потребне су измене закона, правилника, едукација на разним нивоима, стратегија и акциони планови како би се уредила област која се односи на рушење, деконтаминацију, рециклажу и управљање грађевинским отпадом, који мора да буде ресурс од националног значаја, указује Бојовић. Српска асоцијација је чланица Европске асоцијације за рушење, једина у нашој земљи и региону, а окупља еминентне стручњаке у тој области.
- Желимо да приближимо светске стандарде нама. Неопходно је радити синхронизовано. Да би се закони применили треба почети од локалне самоуправе, па надаље, све фирме које се баве овом делатношћу ојачати, да се крене у експлоатацију старих депонија, јер друге земље то већ раде. Овде имамо пепелишта, остатке из железара, пуно јаловишта, постали смо земља депонија онога што је ресурс – објашњава наш саговорник и додаје да је важно регулативом раздвојити комунални и грађевински отпад, и да посебно тело врши управљање у тој области.
У Београду се, наводи Бојовић, годишње скупи око десет милиона тона грађевинског отпада, а проблеми који су настали на локацији Рева у Крњачи, где је месецима довожен грађевински и други отпад, само потврђују озбиљност ситуације.
-Запањен сам количином материјала који је тамо допремљен. То не може бити подлога за нови објекат. Начин на који је градско комунално предузеће рекло да ће га третирати је, по мени, неадекватан, нестручан, али је у складу са тим да ми немамо законску регулативу за то. Без обзира на то, нико не би смео да насипа у тој количини и на такав начин – каже Бојовић.
Које опасне материјале садржи грађевински отпад? Како се у свету врши рушење објеката и разврставање грађевинског отпада? Због чега у Србији претходних деценија није ништа учињено како би се од грађевинског отпада направио профит, уместо да милијарде бацамо на депоније? На које начине су угрожени и како се могу заштитити здравље становништва и животна средина? Да ли су и какви помаци направљени у последње време? Колико је времена потребно да бисмо ствари довели у ред? То су неке од тема разговора који можете погледати у приложеном видеу.
Извор: Глас јавности
