Logo
Одштампајте ову страницу

Блумен група "треће око" за мала и средња предузећа

Оцените овај чланак
(9 гласова)

blumen-IPRA-svitanjiri-uvodnaБЕОГРАД - Ретко када ћете чути од представника неке компаније да каже да му је изазов да ради са малим и средњим предузећима у Србији. Нарочито данас, када се већина предузећа из тог сектора бори за опстанак, одржавање ликвидности и “голу” егзистенцију на тржишту. Управо то за "Кућу добрих вести" тврди директор агенције "Блумен гроуп" Наташа Павловић-Бујас.

 

 

 

Блумен група

 

blumen2Њена компанија са партнерима ради за своје клијенте пројекте који обухватају преглед и анализу тржишне позиције компаније и производа, испитивање задовољства корисника производа или услуга, предлог могуће комуникационе стратегије, као и могућности информисања, едукације и сарадње са експертима различитих профила на тржишном позиционирању у Србији, Балканској регији и шире. Спремна је да своје знање пружи онима којима је помоћ у тржишном позиционирању  данас неопходна.

“Мала и средња предузећа су изазов. Радити са великима је комодитет. Нарочито са страним компанијама, јер оне имају  знања, велике буџете, имају изграђен бренд, јасан идентитет и методологију комуницирања, јасне стратегије. Ту ретко има великих изазова, пошто се стратегије наступа великих фирми углавном имплементирају на мала тржишта, као што је наше. Оно што је нама велики изазов су мала и средња предузећа са којима успешно сарадјујемо у Србији и која покушавају да опстану у најнетржишнијим условима. Ми смо пролазили тешке пословне и животне фазе, држава је доживљавала метаморфозе, али последње две, три године, због светске кризе и наше транзиције, су најтеже у последњих неколико година", тврди Наташа за наш интернет портал.

blumen-logo

 

Треће око - реална слика о пословању клијента

 

"Ми смо неко са стране, треће око, неко ко другачије види ствари. У стању смо да проценимо пословање на један други начин, да посматрамо тржиште споља, а не из унутра, из угла запослених у фирми. Компанија размишља слично као појединац. Размишља помало себично - само о својим потребама, а ми смо ту као "посредник" између потрошача и компаније. Помажемо да компаније стекну реалну слику о томе шта се дешава на тржишту, да ослободе своју комуникацију клишеа и предрасуда, да буду отворени према потрошачима, да чују шта потрошачи замерају, када их хвале, да чују препоруке, које ће им омогућити да иду даље", наводи Наташа део пословних активности по којима је ова фирма препознатљива.

Према њеним речима, основна грешка приликом покретања бизниса је што људи почињу да се баве искључиво оним што воле, не марећи шта је потребно тржишту и у крајњем случају за њих профитабилно. "Обичај је када почнемо са неким да радимо, прво заједнички погледамо њихове билансе стања и успеха. Постоје већ пракса и "законитости"  колико фирма одређеног капацитета може и треба да уложи новца у промотивне активности, без обзира да ли се оне односе на ПР, маркетинг, или на интегрисане кампање. То треба да буде логично и сразмерно", објашњава Наташа.

 

Неразвијено српско тржиште - проблем женског предузетништва

 

"Велики је проблем започети бизнис у Србији. Пре свега, тржиште је јако сиромашно и није у развојној фази. Када је привреда девастирана и када се тек стварају нове привредне гране, није лако бити предузетник и одлучити се на тај корак. Велики број жена предузетница постао је то стицајем, углавном несрећних, околности. Ретко је која својом вољом и из радости започела свој посао. Углавном је то бивало из нужде. Верујем да ће тај тренд да се настави још дуги низ година. Пословна клима је таква и то је велики проблем. Успостављање успешних пословних модела код нас је отежано и зато што тржиште није довољно едуковано. Нисмо навикнути на појам предузетништва, нити смо прилагођени ризицима и променама. То се тешко уводи у Србији, то видите на свим нивоима, а то је реално оно што ограничава и жене да буду боље у свом послу", тврди Наташа.
Она истиче да објективно жене код нас немају никакву конкретну подршку.

"То што сте жена ништа вам не може помоћи у предузетништву. Законодавство не препознаје вас као жену предузетника да бисте имали неке посебне бенефиције. Ви немате чак ни неку техничку помоћ. Као запослена жена немате могућност, као што је то случај у скандинавским земљама, да радите четири сата, ако вам је то боља опција, да бисте лакше обављали и своју мајчинску улогу. Постоји много начина којима се може помоћи женама, али то овде једноставно није случај. И, шта вам остаје? Самоорганизовање. Због тога имате различите врсте удруживања жена. Оне покушавају једне другима да помогну. Тако је и настало Удружење пословних жена чији сам члан. Сигурно је да то Удружење има своје недостатке, може још да се развија, али, ипак, "скидам капу" дамама које су на челу тог Удружења, јер оне волшебно успевају да креирају пројекте, спроведу их до краја, прибаве средства. То је веома тешко,  јер нигде не могу да рачунају на неку већу помоћ. Углавном се боре да добију стране донације, јер нема новца из домаћих фондова. Ми, чланице покушавамо да помогнемо на разне начине другим женама које су кренуле нашим стопама: финансијски, чланарином, учешћем у раду, дељењем искуства са мање искусним чланицама, предавањима, семинарима...Међутим, то није исто што и системска подршка државе која је опредељена да унапреди женско предузетништво. То је волонтерско удружење и подразумева да свако помогне онолико колико може".

Код нас се  још увек лута и када је реч о стратегији привредног развоја. Шта можемо да прозведемо, а да не постоји на свету или да има  конкурентну цену? Ништа. Мислим да је погрешна стратегија окретати се потпуно и само производњи. Услуге у будућности могу бити много значајнија привредна делатност – од креативних индустрија, дизајна софтверских решења, до развоја туристичке привреде у Србији. Чини ми се некако да је окренутост производњи и производима више "мушки принцип“, а како нам је и политичко и привредно и државно руководство скоро потпуно "мушко“ не чуди да овај доминира у настојањима да се унапреди пословање у Србији. С друге стране -  управо у услугама жене би имале више могућности, бољу перспективу, чак верујем и апсолутни примат. Али мушкарци то не виде као потенцијал, а капитал и моћ су још увек у њиховим рукама, они имају реалан утицај, више се држе заједно, чине једни за друге и због тога су њихови резултати видљивији. Женски утицај је још увек мали на свим пољима”, наглашава Наташа.

 

Развој женског предузетништва

 

Агенција "Блумен гроуп" традиционално подржава и учествује у развоју женског предузетништва. Тако је у сарадњи са истраживачком агенцијом "Масми", предузетницама добитницама награде "Цвет успеха за жену змаја 2012"  недавно поклонила иницијални пројекат који обухвата преглед и анализу тржишне позиције компаније и производа, ""mystery shopping"  – испитивање задовољства корисника производа или услуга, предлог могуће комуникационе стратегије и активности везаних за јачање тржишне позиције и репутације компаније.

"Блумен гроуп", сада већ познато српско предузеће, до сада је имало преко 140 клијената, међу којима су БИТЕФ, БЕМУС, Звездара театар, Скупштина града Београда, Републички завод за статистику, модна кућа "Луна" и многи други.

 

"Blumen grupa" - добитник награде ИПРА Golden Word Award 2012 i IPRA GRAND PRIZE 2012 (The best of the best 2012!)

Агенција Блумен гроуп добитник је награде IPRA Golden Word Award 2012 у категорији "Јавни сектор" за прошлогодишњу кампању пописа становништва у Србији. Реч је о кампањи Републичког завода за статистику: "ПОПИС ЈЕ БЕЛЕШКА ЗА БУДУЋНОСТ! Учествуј у попису 2011!" Кампања, као и сам попис реализовани су уз помоћ и подршку делегације Европске уније у Србији и Радио телевизије Србија.

Осим ове, агенцији је додељена и награда IPRA GRAND PRIZE 2012 за укупно најуспешнију кампању у конкуренцији свих добитника из свих категорија.

"Награда IPRA GRAND PRIZE 2012, за све нас, па и мене лично, била је велико изненађење тим пре што смо га доживели управо на самој вечери доделе награда. Не зато што мислим да ово највеће признање нисмо заслужили, већ зато што је конкуренција била изузетно оштра и чиниле су је worldwide агенције као Edelman, MSL Group, Weber Shandwick... Осим што је велико признање раду који смо уложили и резултатима које смо постигли, ова награда за нас је значајна, јер смо ми прва и за сада једина агенција у Србији и земљама бивше Југославије, која је понела ово признање!"

IPRA – International Public Relations Association, међународна асоцијација професионалаца у односима с јавношћу, основана је 1. маја 1955. године у Лондону, данас окупља чланове из целог света – из више од 80 земаља. Сваке године, почев од 1990. од када је конституисана манифестација GWA – Golden World Awards, IPRA додељује награде у више од 25 категорија најуспешнијим пројектима у међународним оквирима. Жири ове престижне награде ове године чинило је 42 искусних професионалаца из више од 20 земаља.

Људи су највећи потенцијал

“Волим да радим у тиму. Сматрам да је веома важно константно учење и усавршавање запослених и то је нешто на чему инсистирам када је реч о људима у мојој фирми. Улажемо у људе, то је инвестиција која за нас има највећи значај. Нажалост, ни ту нам законодавство не иде на руку! Некада када сте отварали нова радна места имали сте пореске олакшице. Данас то није случај, држава не препознаје да је инвестирање компаније у људе најзначајнија инвестиција управо за државу и друштво. У стварности, када запослите нове људе, макар и са искуством, првих шест месеци вам се од те инвестиције сигурно не врати ништа - то је период прилагодјавања. Када је реч о младима потребно је да протекне најмање годину до три године да се адаптирају, стекну искуство и почну да доносе добит фирми. И ту, код отварања нових радних места,  немамо значајних системских ресења.

 

Пут до успеха = разумљива комуникација

„Данас су комуникације јако важне. Време је да и институције и компаније  у нашем друштву „проговоре“ језиком онога ко их слуша, ко треба да их разуме и да им помогне да се ствари покрену на боље. Пре свега улога комуникатора јесте да у оквиру управљачког тима, управног одбора, менаџмента, активно учествује у проценама у доношењу пословних планова, праћењу реализације, односу према партнерима, клијентима, купцима - потрошачима њихових услуга. То је оно чиме се ми бавимо. Ја то зовем ПР са резултатима. Ми смо на наше „позиционирање“ потрошили 20 година. То је веома важно да се каже, јер у Србији сви рачунају на брз успех и зараду, а то није реално очекивање.

Без обзира чиме одлучите да се бавите, потребно је да то знате да радите, да сте спремни да стално учите, да то волите да радите, да будете истрајни, да дозволите да прође време и да резултати дођу сами по себи. Ја сам иначе хемичар по струци, а почела сам као предузетник пре више од 20 година. Радила сам као асистент на факултету, имала чак и успешну каријеру као хемичар у свету. Међутим, од тога сам одустала, јер то није био посао за Србију, Србија није имала новца за велика научна истраживања. Одлуком да останем у Србији, решила сам да пређем у предузетничке воде. Прво као менаџер, кроз заједничку производњу материјала за хидроизолације и термо-фасаде коју сам имала са једном сомборском фабриком, а затим и као консултант кроз маркетинг и ПР. Ово је моја истинска и велика љубав и томе сам хтела да се посветим“, закључује ова предузетница.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 30 новембар 2012 23:09
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015