Кућа Добрих Вести

Login

ПОСАО ПОСЛЕ 45: Како превазићи родни јаз на тржишту рада

Оцените овај чланак
(3 гласова)

zeneradglavnadfdfdfdДа ли знате да су незапослене жене старије од 45 година теже запошљива категорија, а то је по први пут препознато у Закону и Стратегији за родну равноправност?

 

Какве могућности овај законски оквир отвара, коме и како жене могу да се обрате за подршку и средства, које су то форме (само)запошљавања, као и који су то примери добре праксе питања су на која се одговарало на округлом столу на тему „Могућности за активацију незапослених жена 45+ на тржишту рада” у уторак 14. јуна 2022. године, у Београду.

 

„Мањи број жена на тржишту рада не представља губитак само за њих лично, већ доводи до губитка за друштво у целини - изјавила је професорка Економског факултета, Јелена Жарковић и представила закључке студије „Економски ефекти услед мањег учешћа жена на тржишту рада”, доступној на ОВОМ линку.

 

Пропуштена зарада коју жена може да стекне у случају запослења утиче на смањену платежну моћ у друштву, смањење јавних прихода у порезима и доприносима, као и до повећања јавних расхода, јер незапослене жене имају право на разне социјалне накнаде. Затварање родног јаза на тржишту рада повећало би БДП за око 4,8 одсто. Другим речима, да је стопа запослености жена једнака стопи запослености мушкараца, тј. када би око 300.000 жена постало запослено, друштво би било на добитку и то у износу од 1,8 милијарди евра, показали су резултати ове студије из 2019. године.

 

Најновији подаци Националне службе за запошљавање за прошлу годину показују да се апсолутни број незапослених жена смањио, али да се проценат жена старијих од 45 година у укупном боју незапослених жена на евиденцији повећао за преко два процентна поена и сада износи 48 одсто. Статистика даље показује да је готово 90 одсто њих са средњом или нижом стручном спремом, као и да скоро половина жена 45+ чека на посао и преко 10 година.

 

Бројне су препреке и услови који доводе до овакве ситуације, стога нови правни оквир за смањење родног јаза у економији, који је представила Светлана Ђорђевић испред Министарства за људска и мањинска права и друштвени дијалог, препознаје жене 45+ као теже запошљиву групу и препоручује низ иновативних мера за запошљавање посебно вишеструко дискриминисаних група кроз обуке, укључујући области као што су ИТ, зелена и циркуларна економија, али и подстицај предузетништву и социјалном предузетништву.

 

Индивидуални план запошљавања као један од инструмената Националне службе за запошљавање за подршку активирању незапослених лица, представила је Вања Златковић и истакла да је у процесу запошљавања жена од изузетног значаја мотивисати жене да се и саме активирају у тражењу посла, те их позвала да користе и све остале инструменте које Национална служба нуди као што су Клуб за тражење посла и Сајам запошљавања.

 

Да је неопходно активирати и целокупан систем који утиче на тржиште рада, те успоставити међусекторску сарадњу између институција, послодаваца и организација цивилног друштва, сложиле су се учеснице скупа „Могућности за активацију незапослених жена 45+ на тржишту рада”. Да је овај вид сарадње између јавног, приватног и цивилног сектора неопходан, потврдила је и експерткиња из области управљања људским ресурсима, Радмила Марић испред Kuhne + Nagel Shared Service центра.

 

Послодавци имају изазов са недостатком квалификоване радне снаге са вештинама потребним за обављање (административних) послова - изјавила је Марић и додала да су неке од препрека које треба савладати, како би се повећао број запослених жена, недостатак адекватних вештина, недовољно радног искуства, те предрасуде и стереотипи против којих се морамо сви заједно борити, јер је искуство у свету показало да предузеће успешније послује уколико има већу родну и генерацијску разноликост.

 

У анкети коју је организатор округлог стола „Мрежа за подршку женама 45+” спровео током пролећа 2022. године, део жена исказале су жељу за самозапошљавањем, стога је на округлом столу представљена и финансијска подршка за жене Министарства привреде. Кроз „Програм подстицања развоја предузетништва кроз финансијску подршку за жене предузетнице и младе у 2022. години”, Министарство даје могућност незапосленим женама и младима, онима који су тек започели сопствено пословање, али и запосленим женама и младима који желе да покрену сопствени посао, да дођу до неопходних финансијских средстава кроз комбинацију повољних кредита и бесповратних средстава, појаснила је Марија Стошковић из Министарства, и додала да је услов да потражиоци средстава буду регистровани у Агенцији за привредне регистре, али да није битно колико дуго постоје у форми правног лица. Овим мерама се превазилази и препрека жена да дођу до финансијских средстава услед непоседовања имовине која је регистрована на њихово име.

 

- Уколико сте регистровани на Националној служби за запошљавање и узмете средства од Службе за самозапошљавање, сасвим је у реду да се након тога региструјете и у Агенцији за привредне регистре, а потом да тражите средства и од Министарства, те на тај начин добијете подршку државе на више начина - рекла је Стошковић и позвала жене да контактирају Министарство са питањима која имају, те се пријаве за програме које оно нуди.

 

Још један од одговора у анекти о формама запошљавања коју је „Мрежа за подршку женама 45+” спровела, јесте да су, осим за самозапошљавање, жене, заинтересоване и за удруживање са другим женама. Социјално предузетништво је у развојној пракси у Србији, али га прати Закон о социјалном предузетништву донет у фебруару 2022. године - изјавила је Зорана Миловановић, испред Коалиције за развој солидарне економије и појаснила шта су то женска социјална предузећа.

 

То су предузећа која су основале и воде жене, те предузећа у чијем су фокусу друштвеног деловања економско оснаживање жена - рекла је Миловановић и навела примере добре праксе као што су Багел Бејгл, Женски центар Ужице, Раданска ружа, Сомборске шнајдерке, итд.

 

На индивидуалном нивоу, већа запосленост жена није само важна за остваривање материјалне сигурности, већ пружа и квалитетнији живот услед психолошких предности као што је осећај припадања, идентитета, аутономије, самопоштовања и поседовања социјалног статуса, а запошљавање жена води ка економском напретку целог друштва.

 

Организатор скупа је „Мрежа за подршку женама 45+“, коју чине четири женске организације, „Ларис” из Чачка, „Путоказ” из Крагујевца, „Миона” из Александровца, и „Жене на прекретници“ из Београда. Основни циљ „Мреже“ јесте допринос повећању запошљивости жена старијих од 45 година на територији Републике Србије, руководећи се принципима равноправности и антидискриминације.

 

Округли сто је одржан у оквиру пројекта „Јавним заговарањем до економског оснаживања жена 45+“, који подржава влада Швајцарске, и ово је четврта дискусија овог типа, при чему су претходни организовани у Крагујевцу, Александровцу и Чачку.

 

 

Закључци:

 

Закључци са округлог стола „Могућности за активацију незапослених жена 45+ на тржишту рада”

 

 

Постоји врло јак економски аргумент зашто је битно да држава инвестира средстава у циљу смањења родног јаза на тржишту рада.

 

Постоје прецизни подаци о броју незапослених жена, о њиховој стручној спреми и годинама живота, који нам указују да треба да будемо фокусиранији и ефикаснији у подржавању њихове активације на тржишту рада.

 

Премда постоји амбициозни законски и стратешки оквир, неопходно је да цивилни сектор учествује у реализацији постављених циљева и мера како би од њих имале користи што већи број теже запошљивих група жена, укључујући и жене 45+.

 

Такође, важно је да се овај правни оквир за родну равноправност синхронизује са другим правним оквирима, поготово онима у области образовања и запошљавања.

 

Постоје истраживања која потврђују директну корелацију између успешног пословања компаније и разноликости запослених у погледу рода и година. То је јак аргумент који захтева даљу разраду.

 

Истраживања погледајте ОВДЕ и ОВДЕ.

 

 

Када је у питању самозапошљавање, постоји нови Закон о социјалном предузетништву, као потенцијални инструмент за (само)запошљавање рањивих група, а постоје и позитивни примери да држава нуди средства специфично за женско предузетништво.

 

Потребно је да цивилни сектор буде партнер у ширењу информација о тим могућностима како би ове важне информације стигле до што већег броја потенцијалних корисница.

 

 

За затварање јаза у економији неопходно је развијати партнерство између јавног и приватног сектора, образовних и истраживачких институција, локалне самоуправе, као и организација цивилног друштва.

 

Потребно је да се ради на томе да све информације о запошљавању и самозапошљавању, о доступном финансирању, мерама, правима и начину остваривања права као и све остале повезане информације, прикупе на једном месту и да буду доступне свим потенцијалним корисницама.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 20 јун 2022 18:54

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија