Кућа Добрих Вести

Login

КАКО ДО БОЉЕГ ИНСПЕКЦИЈСКОГ НАДЗОРА: Српска асоцијација за рушење, деконтаминацију и рециклажу потписала са Мрежом инспектора Србије споразум о сарадњи

Оцените овај чланак
(10 гласова)

dejannaslovnaСтруковно удружење Мрежа инспектора Србије и Српска асоцијација за рушење, деконтаминцију и рециклажу (Serbian Demolition Association - SDA), потписали су Споразум о пословно-техничкој сарадњи.

 

Споразум предвиђа сарадњу у области организовања стручних обука инспекторима, размена искуства и давање предлога за измене прописа, везаних за прописе из области заштите животне средине, урбанизма, грађевине и комуналне инфраструктуре , како би боље обављали инспекцијски надзор и спровођење наложених мера посебно оних из комуналне и грађевинске области.

 

Очекивања су да ће овакав вид сарадње допринети унапређењу инспекциског надзора и унапређење услова живота са аспекта очувања животног простора и заштите животне средине.

 

Циљ је да се инспектори оспособе за рад на терену а од тога ће користи имати и грађани јер ће решења државних органа и судске пресуде, моћи да се брже спроводе у пракси.

 

Како је и држава загушена огромним бројем неизвршених решења од оваквог једног споразума корист ће имати и државни органи јер ће систем бити уређенији и правно сигурнији.

 

Весна Полумирац, координатор за управљање пројектом у Мрежи инспектора Србије изјавила је да је овај споразум од значаја јер јача инспекцијски надзор.

                      

Према њеним речима, идеја је да се искористе знање и искуство које SDA има и да се то све претвори у плодоносне резултате у пракси.

 

„Идеја је да се искористе искуства ове Асоцијације да ојачамо наше инспекцијске службе. Препознато је да је нама, као инспекторима, потребна стручна сарадња и нека врста упутства и помоћи да ојачамо наш инспекцијски надзор. Нарочито је то важно грађевинским инспекторима и инспекторима за заштиту животне средине, инспекторима за заштиту на раду и комуналним инспекторима“, објаснила је Полумирац.

 

dejan2                                               

 

Она је додала да сваки инспекцијски надзор губи свој смисао, ако се адекватно не спроведе до краја.

 

„Немамо проблема са спровођењем извршења или наплате новчане казне, јер то иде кроз Закон о прекршају али проблем имамо код спровођења решења комуналних инспектора и грађевинских инспетора“, навела је она.

 

Истакла је да је ово веома значајно за грађане Србије.

 

„За њих ће бити важно да се, на пример, депоније збрињавају на адекватан начин. У случају да постоји нека депонија која се води на Н.Н. лице, или ми процесуирамо власника или корисника парцеле. То конкретно значи да ћемо ми имати обучену особу која ће спровести то извршење и где ће нам Асоцијација помоћи како да спроведемо то решење, да нас обучи како ћемо управљати тим отпадом. Грађани, логично нису ни свесни, а чак ни ми инспектори, која ту све врста отпада постоји“, појашњава Полумирац.

 

Додала је да ће бити спроведене обуке како уклонити дивљу депонију, без штете по само земљиште где је депонија била, а и за становништво које живи у близини.

 

„Извршење не може да се спроведе само тако што ћете ви тај отпад да натоварите и одвезете негде. Морате знати врсту тог отпада а углавном из искуства могу да вам кажем да се то неконтролисано депонује, да вам не кажем колико дивљих депонија имамо у Србији. Ту се депонује намештај, шут, смеће, остаци од амбалаже, све то заврши у земљишту, а затим у животној средини. Ми немамо податак шта је све завршило у земљишту, навела је она.

 

Циљ је, додаје и да се ојачају капацитети локалних самуправа.

 

„Да се локална самоуправа ојача кроз имплементацију и примену закона, конкретно везаних за заштиту животне средине и управљање отпадом и правилно збрињавање отпада и његов даљи третман кроз добијање нових производа. Конректно, што се тиче грађевинског отпада 90 одсто тог отпада може да се рециклира (законска обавеза је 70 процената) и тако оствари огромна добит и уштеда у материјалу. А не да нам тај отпад завршава у животној средини и да девастирамо животни простор“, рекао је он.

                                                                 dejan1        

 

Она је навела да организација Мрежа инспектора Србије броји око 2000 инспектора. Чланови удружења су републички, покрајински и инспектори локалних самоуправа. Подсетила је и да је ово веома одговоран посао. Да би неко био инспектор, треба да добро познаје закон и има посебна стручна знања из своје изворне надлежности.

 

Удружење чине инспектори рада, зажтите животне средине, тржишни, ветеринарски, санитарни, просветни, пољопривредни, туристички инспектори, саобраћајни и грађевински инспектори.

 

Очекује и да SDA и Мрежа инспектора Србије имају своје заједничке пројекте на јачању свести грађана, како би увидели како је све ово о чему говори, опасно и за њихов живот.

 

„Ми смо дошли до анализа да имамо мали број инспектора из области заштите животне средине. Конкретно Србија броји 4000 инспектора, где је само у области заштите животне средине потребно 2.000 до 3000 инспектора да би покрили све што је потребно. Укупно имамо можда само шест републичких инспектора који се баве отпадним водама. Сличан је број и у Граду Београду“, каже Полумирац.

 

Боља комуникација инспектора са грађанством

 

Председник Српске асоцијације за рушење, деконтаминцију и рециклажу Дејан Бојовић оценио је да је реч о споразуму који је веома значајан корак ка бољој комуникација инспектора са грађанством и што боље упознавање са областима и материјалима у грађевинарству и у другим областима.

 

„Споразум који смо потписали са Мрежом је важан у циљу даљег развијања Српске асоцијације за рушење, деконтаминцију, јер је један од наших циљева едукација кадрова и стварање нових занимања на тржишту рада, односно прављење кратких курсева за ужу специјализацију из одређених области којима се ми бавимо. Мрежа инспектора је препознала наш рад, труд и знање у наше место у земљи и Европи и нашли смо наш заједнички интерес и циљ да ову сарадњу подигнемо на ниво Споразума који ће се у догледно време проширити и на друге области“, рекао је Бојовић.

 

Бојовић је рекао да ће стручно усавршавање инспектора на курсевима бити садржајно, јер је важно да инспектор зна како да на брз и ефикасан начин испита материјал на који је наишао.

 

„Важно је да инспектор зна ко може брзо да испита материјал да бисмо добили праву лабараторијску слику где се шта налази и са друге стране имамо искуствени начин јер ћемо кроз праксу да их уведемо у скривена места где се налазе опасни материјали и што је најважније, да обучимо и инспекторе и извођаче радова како да се уклони тај материјал, штитећи јавно здравље и да видимо у сарадњи са државом места за трајно збрињавање такве врсте материјала.

 

Он је поручио да је за државу важно јавно здравље становништва.

 

„То би требало да буде циљ сваке државне управе, па и ове. Ово јесте први корак, у циљу подизања свести и едукације, како органа који контролишу радове тако и да грађанство да зна колико је лош утицај садашњих лоших навика бацања отпада на средину у којој живе, а те навике су у Србији постале готово правило“, објаснио је Бојовић.

 

Ојашњава да је Србија пуна депонија и шута који се бацају свуда а да ми нисмо ни свесни колико то утиче на на инвестицоно позиционирање у свету.

 

„Земља на којој је била депонија, је заувек загађено земљиште. Вама ниједан инвеститор неће да дође на место где је била депонија. То испитују сви. Где год је насут терен не желе да дођу. Ово за шта се ми залажемо је да тога нема. Оно што је још важно напоменути је да ми немамо занимање, односно да се неко кроз систем школства образује да се бави овим проблемима“, објаснио је Бојовић на крају у чему је још значај овог споразума.

 

 

Извор:Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 24 јул 2022 17:52

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија