Кућа Добрих Вести

Login

Фабрика изворске воде

Оцените овај чланак
(2 гласова)



srdjankosticБЕОГРАД - Зашто се у селима са богатим изворима воде, као што је село Јашуња код Лесковца, не изграде фабрике за флаширање воде, упитао се пишући есеј о развоју села у Србији, али и надлежнима поставио то питање, трећенаграђени студент на конкурсу Француско-српске привредне коморе Срђан Костић.


Натакнути извори


Село Јашуња, одакле води порекло његов отац, налази се на дванаест километара од Лесковца. У близини нема нити једне фабрике или другог потенцијалног извора загађења, тако да су многи делови Бабичке горе, у чијем се подножју ово село налази, скоро нетакнути.
У селу, а и у широј околини, постоји много извора пијаће воде, које мештани у току врелих летњих месеци користе, нарочито када обилазе и обрађују удаљене њиве.
Сматра се да поједини извори имају и лековита својства. Тако, на пример, у атару села постоји извор "Бања” за чију се воду сматра да лечи кожне болести. Други извор, чија вода, наводно, лечи слабовиде, у близини манастира је, такође, у близини Јашуње.
На потезу од манастира до врха Бабичке горе постоји стотинак извора. Вода са ових извора, уз претходна хемијска и балнеолошка испитивања, могла би да се користи за пиће.
"У том смислу, поједина предузећа, која се баве флаширањем воде, попут "Хебе’’ из  Бујановца или, "Власинске росе’’, могла би у овом селу да отворе постројења која би прерађивала воду и паковала је, као посебан бренд", детаљно је Костић објаснио своју идеју.
Верујући у напредак родног села оца, Костић је вечи део рада посветио изгледима насеља за развој сеоског, еко и геотуризма.

Шанса за развој сеоског, еко и гео туризма

Према његовом мишљењу развој туризма може спречити даље исељавање становника из овог краја на југу Србије.
“С обзиром на то да је мој отац пореклом из села Јашуње био сам у прилици да у последњих двадесетак година пратим проблеме са којима се то село суочава. Ти проблеми се огледају у сталном смањењу броја становника, негативном природном прираштају и високој просечној старости становништва”, објаснио је Костић у разговору за интернет новине “Кућа добрих вести”, одакле је добио инспирацију за писање овог рада.
Костић је у свом раду, награђеном у прошлој години, дао предлог да се формира група стручњака из Туристичке организације Србије, Туристичке организације Лесковац и представника Месне заједнице из Јашуње који би размотрили могућности развоја села.
Јашуња, сматра он, поседује значајна природна богатства и специфично културно-историјско наслеђе. На територији Бабичке горе постоји око 20 цркава и манастира, саграђених у средњем веку, па  постоје одлични услови за развој различитих облика туризма.
Развој сеоског туризма, у комбинацији са екотуризмом и геотуризмом, сигурно би привукао, не само туристе из Србије, већ и из иностранства, и на тај начин омогућио прилив новца који би највећим делом био искоришћен за даљи развој села. Село би кроз неколико година само отплаћивало своје трошкове, а након извесног времена прилив новца би се осетио и у градској каси.

Опстанак на огњишту


По овом локалпатриоти, није реално очекивати да ће се млади људи у великом броју вратити на село, чак и када се за то створе повољни услови.
Неопходно је, међутим, учинити све да млади људи који живе у тим селима буду мотивисани да стално раде на њиховом развоју.
Да би се Јашуња могла сматрати туристичким местом, неопходно је извршити снабдевање довољним количинама хигијенски исправне воде за пиће, уклонити сувишан отпад.
Костић примећује да је неисплативо улагање у многобројне фабрике и предузећа која данас више не функционишу. Много је сврсисходније улагати у обнову већ постојећих капацитета за развој туризма, што захтева релативно мала улагања. Корист од тога може бити огромна и вишеструка.
На лањском конкурсу за студентску награду у организацији Француско-српске привредне коморе Срђан Костић је као студент Рударско-геолошког факултета у Београду добио трећу награду.
Студентска награда додељена је студентима који су на најоригиналнији начин успели да одговоре на задату тему “Село-град, да ли економски развој неминовно повлачи депопулацију села” и који су на јасан начин изложили визију развоја села.

"Кућа добрих вести" је на својим инернет страницама већ представила два првонаграђена рада на том конкурсу у 2012. години и то студента Факултета техничких наука из Новог Сада Милета Кртинића, који је освојио прву награду, као и студенткиње Економског факултета у Суботици - Одељење у Новом Саду, Маје Дробњаковић, добитнице друге награде.

Википедија о Јашуњи

Јашуња је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2002. године било је 514 становника, а према попису из 1991. године у селу је живело 613 становника. У насељу Јашуња живи 431 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 45,9 година. У насељу има 149 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,45.
У близини села се налазе Јашуњски манастири, који су под заштитом Републике Србије.

                                                                                     Извор: Кућа добрих вести
                                      


Последњи пут измењено понедељак, 14 јануар 2013 14:18
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија