Кућа Добрих Вести

Login

Роберт Шефрин о инвестиционим могућностима Србије

Оцените овај чланак
(13 гласова)

robertБЕОГРАД – Роберт Шефрин (Robert Sheffrin), британски финансијски експерт Програма интегрисане подршке иновацијама Европске Уније (Integrated Innovation Support Programme – IISP), је у интервјуу за “Кућу добрих вести” истакао да светски инвеститори нису у прошлости сматрали Србију добрим местом за улагање, али да та ситуација сада почиње да се мења на боље, у корист наше земље.

 

Инвеститори показују прилично интересовање за овај регион. Шта је разлог томе и зашто баш Србија?

Светски инвеститори нису у прошлости сматрали Србију добрим местом за улагање. Та ситуација, међутим, почиње да се мења. Разлог томе је, са једне стране, приступање ваше земље Европској унији, које се очекује у скоријој будућности, а са друге чињеница да овде постоје добре компаније, и њихова процена је да ће се овде јавити добре прилике за инвестирање, истиче Шефрин који је на челу тима IISP који управо данас завршава програм обуке и тренинга малих и средњих предузећа (МСП) у Србији, у оквиру Програма за унапређење њихове инвестиционе спремности за наступ пред светским инвеститорима.

Шефрин, који је и консултант за међународни венчер, односно, ризични капитал (International Venture Capital Consultant), медијатор и директор Serbian Private Equity Association, истиче да је то, међутим, спор процес. "За сада, можда, три или четири међународне инвестиционе компаније испитују могућности за улагање у Србији, а две су, колико знам, недавно отвориле своја представништва овде. Али, оно што је важно је да Европска унија преко свог програма Фонда за Развој и иновације предузећа на Западном Балкану (WB EDIF), подстиче мале инвестиционе фондове да улажу у овом региону".

Да ли су страни инвеститори заинтересовани за улагање у мала предузећа, породичне бизнисе, будући да би то подстакло самозапошљавање, што је важно с обзиром на високу стопу незапослености у Србији, или да улажу у неке веће компаније?

“Као прво, не бих рекао да су инвеститори нарочито заинтересовани за мала предузећа. Само ће мали број малих предузећа привући улагања међународних инвеститора. Њих, у ствари, занимају предузећа која имају истински потенцијал за раст. То значи да морају да имају већи потенцијал за раст од других предузећа у региону, зато што и у другим земљама региона, у Хрватској или Бугарској, на пример, постоје предузећа која би хтела да дођу до истих инвестиција.
Рекао бих да је тренутно ИТ сектор популаран, али то није једини сектор који привлачи пажњу. Оно што је инвеститорима најважније је да пронађу компаније које имају велики потенцијал за раст, које могу да изађу на светско тржиште и достигну високу профитабилност.

Као инвеститор имате и прилично међународно искуство. Где сте до сада имали највише успеха?

Морам да кажем да ипак имам највише искуства са улагањима у компаније у Великој Британији, где је тржиште другачије, зрелије. Радио сам у Пољској и у бившем Совјетском Савезу. У Пољској смо имали доста успеха. Тамо сам учествовао у оснивању венчер фонда (фонда ризичног капитала), који је био усмерен на улагања у фирме какве тражимо и овде у Србији. Био је то регионални фонд са седиштем у Лублину, један од првих венчер фондова у Пољској. Он је имао доста успеха у раду, али је исто тако имао и промашаја. Највећи успех је био ланац продавница компјутерске опреме, али то је било деведесетих година прошлог века, када су компјутери почели да постају популарни и када је то представљало добру прилику за инвестирање.
Оно што је за мене важније је што су људи који су прошли обуку за инвестиционе менаџере у том фонду отишли касније у друге, веће фондове. Ја то видим као успех.

Да ли постоји разлика у људима, идејама, енергији између источне и западне Европе?

Рекао бих да се разлика, пре свега, тиче знања, а не ентузијазма или нечег другог. Овај концепт је овде нов и културолошке разлике су велике. Овде смо имали прилику да чујемо од многих власника фирми да своју компанију доживљавају као своје чедо и не желе да деле власништво, што би јој помогло да расте, односно, не желе да у њу уђе капитал са стране.
То није специфично само за овај регион. И у Великој Британији има много предузетника који нису вољни да то ураде, а образовани су. Разлика је једино у томе што је британско и западноевропско тржиште зрелије пошто последњих 25 година обучавамо људе.
Ипак, чињеница је да је само мали број предузећа подесан за ову врсту капитала, ризични или венчер капитал. То није за сваког, већ само за мали број компанија са одговарајућим ставом и истинским потенцијалом за раст и људи морају да буду свесни тога.

У последње време се у нашој земљи све више прича о потреби промене система образовања, како би се још од малих ногу развијао предузетнички дух пошто је уочено да његово одсуство представља велики проблем у каснијем проналажењу запослења, јер ниво практичних знања не одговара послодавцима. Какво је Ваше искуство у томе, с обзиром да долазите из Велике Британије?

То је неоспорно, али се то ипак може рећи за већину земаља, да се са тиме суочава. Има појединаца којима је предузетнички дух једноставно урођен, али га већина нас ипак нема и образовање ту заиста помаже. Мислим да је то заиста важно зато што тако постаје део културе.
Знам да у Британији деца уче у школи не баш о предузетништву, али о бизнису. Ђаци и студенти учествују у бизнис такмичењима. И ја сам пружио подршку у некима од њих. Деца ту износе своје бизнис идеје, а пословни људи им помажу да те идеје развију. Јасно је да она не могу да оснују праве фирме, али могу да науче нешто о томе како се води посао, ради са људима, како се купује и продаје, пласира роба на тржишту, како руковати новцем, водити књиге. Сигуран сам да неки од њих касније настављају даље и постају прави бизнисмени.

 

Неопходно је развијати предузетнички дух још током школовања

 

Један од циљева наших интернет новина је управо да представимо људима овакве могућности и да младима конкретним примерима укажемо на потребу да још у школским данима развијају и уче се предузетништву, како би свој живот узели у своје руке, а не да после завршетка школовања чекају пасивно да им држава или неко други обезбеди посао.

"Било би ми заиста драго да информишете читаоце вашег сајта о овом програму и процесу аплицирања, што би олакшало заинтересованима да се у њега укључе", поручио је Шефрин на крају интервјуа за наше интернет новине.

Oбука предузећа да привуку инвеститоре

Програм интегрисане подршке иновацијама (IISP), који финансира Европска унија, расписао је још маја ове године Јавни позив за обуку и тренинг малих и средњих предузећа (МСП), у оквиру Програма за унапређење инвестиционе спремности.
Циљ програма био је да помогне предузећима, а нарочито иновативним фирмама са високим потенцијалом раста, да привуку инвестициони капитал и разумеју захтеве и потребе инвеститора.
У оквиру Програма за унапређење инвестиционе спремности IISP организоване су у мају бесплатне дводневне тренинг радионице за више од 100 малих и средњих предузећа у четири регионална центра у Србији: Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.
После те почетне обуке од укупно 107 предузећа у други и трећи круг изабрано је само 28 фирми из целе Србије, међу којима су и наше интернет новине “Кућа добрих вести”, због чега смо јако поносни.

Обука и подршка за мала и средња предузећа

Током радионица малим и средњим предузећима пружена је обука и саветодавна подршка, обезбеђен менторинг и техничка подршка како би унапредила сегменте пословања од којих зависи њихова инвестициона спремност, ради што успешнијег склапања инвестиционих аранжмана.
Програм интегрисане подршке иновацијама реализује се у сарадњи са Министарством финансија и привреде, Националном агенцијом за регионални развој и Министарством просвете, науке и технолошког развоја.

Програм подршке иновацијама

Програм интегрисане подршке иновацијама споводи међународни конзорцијум који предводи GFA Consulting Group GmbH из Немачке. Остали чланови конзорцијума су: Exemplas Holding Ltd (Велика Британија), VDI/VDE-IT GmbH (Немачка) and Finance South East Ltd (Велика Британија).
Конзорцијум сарађује са партнерима у Србији ради повећања конкурентности и економског раста у Србији, кроз јачање иновативних активности у МСП. Заједно ће настојати да побољшају оквирне услове за ефикасну подршку иновативним активностима у МСП сектору и развију инструменте за финансирање иновативних активности у малим и средњим предузећима.
Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 25 септембар 2013 13:19
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија