Кућа Добрих Вести

Login

"Квантни скок" - спремни смо да се мењамо

Оцените овај чланак
(4 гласова)

kvatniskokБЕОГРАД – Шта смо сазнали пратећи конференцију „Кванти скок“ у протекла два дана и шта је њена највећа вредност? Сазнали смо да морамо кренути од себе, да мењамо начин рада и понашања, свој менталитет. Да ли смо то знали? Да. Зашто онда мора неко са стране да дође да нам то каже?

Шта је, ипак, вредност ове конференције? Исказана спремност да се мењамо као друштво. Да се мења однос политичке елите према економији, према ономе што зарађујемо и трошимо, али и однос појединаца према ономе што стварамо као друштво. Е то је онда прави „квантни скок“, захваљујући коме је ова конференција оправдала свој назив  и очекивања оних који су је осмислили.

Влада Србије у процес реформи улази без страха. Не плашимо се реформи, већ да ћемо потонути уколико не будемо направили скок, поручио је у завршној речи на крају овог скупа и сам министар финансија Лазар Крстић и то је управо порука у коју треба да верујемо.

Кући добрих вести подржава промену свести и залаже се за промену односа према раду, али не само појединца, већ и државе. Наша идеја водиља јесте да морамо кренути од себе самих, активирати се и покушати да учинимо нешто за себе, али и за друге. На тај начин најбоље доприносимо заједници у којој живимо.

Борба за таленте и инвестиције

За квантни скок Србије у борби за таленте и инвестиције неопходно је креирати атрактиван амбијент за развој талената и потпуно остварење продуктивности, а са друге стране, креирати добар пословни амбијент, привлачан за инвеститоре, да би помогли компанијама и појединцима да створе вредност из знања.
Дискутанти панела “Борба за таленте и инвестиције”, међу којима су били Марко Баканти, председник Confindustria E R Research, доктор Миодраг Стојковић, оснивач Специјалне болнице за лечење стерилитета, директор Мреже пословних анђела Србије Андрија Беднарик, оснивач и директор Strowberry energy Милош Милисављевић и други, истакли су важност емоција, поред профита, као великог мотива за остварење идеја у својој земљи.
Без емоција не би заживела Специјална болница за лечење стерилитета у Лексовцу, нити би без вере у свој производ и савладавања страха од неуспеха, Strawberry Energy истрајао и успео. Талентима је неопходна доступна финансијска подршка у виду развојне банке, маркетиншка подршка, едукација, размена искуства, у чему је и велика улога Привредне коморе Србије.
Према речима футуролога Рaлфа Јенсена, власника “Dream company”, савез "Србије и будућности", како је насловио своје излагање, као симбол раста и развоја, донео би земљи инспирацију, мотивацију. Јенсен је поручио – Креирајте будућност или ће она креирати вас, развијајте иновативност. Кроз паралелу Индустрија-руке (прошлост), Знање-мозак (садашњост) и Емоције-срце (будућност), Јенсен је указао на место и улогу емоција и иноватибности у будућем развоју.

Технолошки парк - Србија

Учесници панела „Технолошки парк Србија – на клик до!“, менаџер јавне политике Googla Дионисис Колокотсас, клијент партнер за централну и источну Европу Фејсубука Вероника Соболак, директор за позиционирање стратешких решења Мајкрософта Југослав Пирић и представник ITTV-ja Лале Марковић, поручили су да је неопходно боље искористити постојеће платформе знања и перфомансе дигиталне економије. Имплементација ИТ-ја у јавне сервисе и успостављање добре инфраструктуре кључно је за унапређење коришћења предности технологија, посебно за главне носиоце развоја, мала и средња предузећа.

Лак приступ информацијама и знању, доступност интернета, омогућује покретање економије знања, размену, едукацију, инспирацију. Знање је корисно онолико колико га људи користи, дели и надограђује.
Вероника Соболак сматра да у Србији већ постоји добра инфраструктура за нове технологије, о чему говоре подаци да у Србији има 4 милиона корисника Фејсбука. Од тога, 1,8 милиона ову друштвену мрежу посећује преко мобилног телефона, а 1,3 преко смартфона и таблета.

Наводећи пример коришћења Фејсбука у пословне сврхе, Соболак је испричала причу о жени из САД, која је, захваљујући Фејсбуку започела посао и сад има фирму са 200 запослених. На интернету је пронашла податке о здравом поврћу и одлучила да за своју породицу и ближе окружење почне да доставља здраву храну. Посао је проширила захваљујући Фејсбуку и кругу пријатеља са којима је била повезана.

Према њеним речима, када имате Интернет, не морате да изађете из Србије да бисте свој производ пласирали ван граница замље, а Србија може да се шири на тржиште Централне Европе.
Директор за позиционирање стратешких решења „Мајкрософта" Југослав Пирић указао је на улогу развојних центара за останак младих и за развој компаније.

Дионисис Колокотсас, менаџер јавне политике у „Гуглу" (Google), каже да нема места страху да ће многи људи због експанзије интернета остати без посла. У свакој земљи постоји проблем незапослености, али према неким истраживањима, за свако радно место које се угаси зато што не користи модерне технологије, отвори се 2,6 нових радних места. Свако ново радно место које се отвори захваљујући новим технологијама, повуче за собом још пет нових радних места - каже Колокотсас.

Савети инвеститора

За убрзани привредни развој било које земље, па и Србије, неопходан је људски капитал, развијене технологије, присуство великих страних инвеститора и извозно орјентисана економија. Промена начина рада и понашања, такође, може да омогући квантни скок у српској привреди, поручили су страни инвеститори, домаћи економски експерти и владини званичници.
Велики страни инвеститори у Србији поручили су са скупа да је за нагли скок у српској привреди неопходно променити менталитет и начин рада, усмерити се на топ-пројекте и смањити сиву економију, уз доследно спровођење прописа.
Директор НИС-а Кирил Кравченко је као једну од највећих препрека за брже промене навео проблем "сиве" економије, уз напомену да су лани губици државе у нафтном сектору били већи од 150 милиона евра, због негативног дејства "црног" тржишта. Кравченко је мишљења да је за квантни скок Србије у привреди неопходно да се држава усресреди, пре свега, на 20 највећих пројеката и да се реализација тих програма контролише лично на највишем нивоу.
Генерални директор компаније Филип Морис интернешенел за југоисточну Европу Стејси Кенеди навела је да та фирма у Србији успешно послује већ 10 година, током којих је овде уложила 750 милиона долара, директно упослила хиљаду, а индиректно више хиљада радника.
"Нашим пословањем доказали смо да су квантни скокови могући", рекла је Кенеди, додавши да је један од најкрупнијих проблема оштар раст "црног" тржишта, које је достигло око 12 процената легалне трговине дуваном, због чега се годишње бележе губици од приближно 20 милијарди динара.
Генерални директор "Кока коле" (Coca Cola) Рамон Вајдингер указао је на неоходност промена у Закону о раду, као и решавање проблема са грађевинским дозволама и тешкоћа са власништвом над земљиштем.
Вајдингер је подвукао да се прописи морају доследно поштовати јер, како је оценио, Србија покушава да уведе европске стандарде, али увек има "нека мала квака", односно изузетак у примени закона.

Људски капитал – непроцењива вредност

На панелу "Како су успели?", директор компаније Мекензи Свен Смит, рекао је да је за успех привреде веома важна промена менталитета у приступу пословању.
"Срећни људи мисле да су срећни", поручио је Смит учесницима панела и српској привредној јавности, оценивши да Србија има велике могућности да направи нагли скок у економској активности.
Према његовим речима, искуства других земаља које су доживеле економски препород показују да је веома битно да се држава умеша у привредни развој.
Смит је мишљења да Србија треба да максимално повећа извоз производа веће вредности, али и да мора поправити образовну структуру радника, тако што ће се привреда више повезати са научним институцијама, као и да побољша саобраћајну инфраструктуру.
Србија је, према његовом мишљењу, једна од најгорих земаља по способности да задржи своје најталентованије и најстручније кадрове.
Бивши генерални директор министарства индустрије, трговине и рада Израела, Шерон Кедми, истакао је да је његова земља успела економски да се уздигне захваљујући великом људском капиталу, иако је реч о држави са малим природним богатствима.
Кедми је додао да Израел има велики број стручњака у области информационих технологија и да су у његовој земљи присутне велике технолошке компаније које имају властите истраживачке центре.

Улагања у образовање и науку не представљају потрошњу

Образовање, наука и технолошки развој не представаљају потрошњу, већ инвестиције од посебног значаја, изјавио је данас ресорни министар, Томислав Јовановић.
Министар је рекао да су резултати образовања, посебно у науци, значајно бољи, него што се улаже у те области.
Јовановић је напоменуо да држава за образовање и науку издваја свега 0,5 одсто буџета, додајући да ће Министарство радити на томе да се та средства повећају.
Он је подсетио да је Влада Србије данас дала сагласност за финансирање 600 нових доктораната, прецизирајући да се 2014. завршава истраживачки циклус и да ће кренути нови.
Министар је изразио очекивање да ће српски научници више конкурсати са пројектима и моћи да повуку више грантова, односно више бесповратних средстава из ЕУ за те намене.

Вучић: Економске мере у понедељак

Први потпредседник владе Александар Вучић најавио је на конференцији "Квантни скок" да ће министри финансија и привреде Лазар Крстић и Саша Радуловић у понедељак, 7. октобра, представити нови пакет економских мера.
Посао државе биће, рекао је Вућић на отварању овог међународног скупа, да се бори против утаје пореза, сиве економије, шверца и свега оног што је супротно интересима привреде.
Посао државе је да се подстиче приватни бизнис, рекао је Вучцић напомињући да се Србија претходних година само задуживала, да производња није напредовала и да је сада дошло све на наплату.
Министар финансија Лазар Крстић истакао је да Србија има два приоритетна задатка да обезбеди финансијску стабилност и здрав раст привреде. Ситуација у привреди је тешка, али стање може да се поправи. Да би створили нови економски модел и остварили циљ неопходне су промене – повећање прихода кроз већу наплату пореза и акциза, реформа јавног сектора и јавних предузећа у реструктурирању, стабилизација и смањење дефицита, јавног дуга и неконтролисаног задуживање и креирање новог пословног амбијента. Ако се будемо бавили овим темама, за три до пет година, можемо да остваримо напредак, поручио је министар.
Председник Привредне коморе Србије (ПКС), Жељко Сертић је указао да су развој нових технологија, енергетска ефикасности и агробизнис области у којима можемо направити квантни скок и тако покренути српску економију.
Сертић истиче треба створити привлачан амбијент за стране инвестиције, унапредити иновативност и креативност младих стручних кадрова, и развити финансијско тржиште у Србији.
Гувернер Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да НБС обећава макроекономску стабилност, али да је за то потребна подршка државе кроз фискалну консолидацију и смањење државног сектора.
Она је додала да треба развезати ликвидни чвор у привреди Србије и да је за то потребно много законских измена, наводећи да се о томе разговара са банкама. Она је додала да банке у Србији имају четири пута више сопствених извора капитала за финансирање од просека Европске Уније и да имају боље показатеље у односу на банке у Европи.
И представници банака су оценили да могу да подрже кватни, нагли скок српске привреде, али му је потребна помоћ државе и одговарајућа правна регулатива. Они су, ипак , напоменули да је природа банака таква да им више одговара постепени, а не нагли развој који може да буде ризичан.
                                                                                                          Извор: Кућа добрих вести/ПКС


Последњи пут измењено недеља, 06 октобар 2013 15:03
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија