Кућа Добрих Вести

Login

Мање чекања на шалтерима у будућности

Оцените овај чланак
(5 гласова)

salterrrБЕОГРАД – Најава мањег чекања на шалтерима и успостављања једношалтерског система пружања јавних услуга у Србији по принципу „све на једном месту“ (one-stop government) до сада се привредницима и грађанима чинила као модерна српска бајка на чије ће се остварење чекати годинама.

Влада је усвајањем Националног оквира интероперабилности на својој седници 10. јануара ове године дала до знања да је опредељена за смањење трошкова путем ефикасног пружања јавних услуга грађанима и привреди, пре свега електронским путем, те је учинила да се понадамо да се том чекању полако ближи крај.
Наиме, интероперабилност је предуслов за квалитетније, брже и јефтиније пружање јавних услуга грађанима и привреди на принципу рада једног шалтера, те је усвајање једног оваквог документа од суштинског значаја за Србију.
Међутим, само усвајање неког прописа или стратегије, показало се, у нашој земљи не значи много, ако се не примени у пракси, па остаје овога пута да се надамо да ни овај документ неће остати „мртво слово на папиру“.

Статистика, иначе, обесхрабрује. Примера ради, просечно предузеће у Србији на шалтер Пореске управе мора да се јави чак 66 пута годишње и на њему проведе укупно 279 сати, што је скоро 35 радних дана. Ништа боља ситуација није са грађанима који чекају на шалтерима свуда – у суду приликом овере докумената, у банци, државним институцијама и организацијама...
Успостављање ефикасније администрације и смањење административних трошкова су предуслови успешне реформе државне управе у којој значајну улогу имају информационе технологије.
Реформа и модернизација државне управе заснована на широкој примени информационо-комуникационих технологија (ИКТ) сматра се једним од кључних елемената даљег развоја информационог друштва у Србији.

Бржа размена података државне управе

Реформа се постиже успостављањем интероперабилности, односно изградњом таквог система који омогућава размену података, информација и знања, кроз усклађене пословне процесе уз подршку ИКТ.
Национални оквир интероперабилности обезбедиће усклађеност пословних процеса унутар и између органа државне управе. Овај оквир успоставља се у складу са европском праксом пружања јавних услуга, поштујући политику безбедности, приватност, чување и архивирање јавних услуга и електронских записа.
Усвојени оквир интероперабилности такође предвиђа да се интеракција са системима електронске управе врши у безбедном окружењу и у потпуности у складу са одговарајућим прописима, као што су прописи о приватности и заштити података о личности.

Национални оквир интероперабилности погледајте ОВДЕ


                      Извор: Кућа добрих вести/Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација


Последњи пут измењено понедељак, 13 јануар 2014 22:21
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија