Кућа Добрих Вести

Login

Кинески сан

Оцените овај чланак
(5 гласова)

sannosecaБЕОГРАД - Ово је трећи у низу текстова о Кини који објављује „Кућа добрих вести“ у сусрет Самиту Кине и земаља источне и централне Европе. Назвали смо га Кинески сан, а прочитајте и зашто.

 

Савршено друштво је оно које “живи у складу, у коме су други третирани као породица... у коме владају љубав и брига за старије ...хране и образују деца ... љубав и приврженост за удовице, сирочиће, обогаљене и болесне ".

 san1

 

Старовековни кинески филозоф

 

Убрзо пошто је изабран за челника 87,6 милиона чланова Комунистичке партије Кине (КПК) у новембру 2012, Ши Ђинпинг је објавио своју визију Кинеског сна, „или великог подмлађивања кинеске нације“. По томе би Народна Република Кина би требало да до 2021. године постане умерено богато друштво, а до 2049. стекне статус развијене земље.

 

Најмногољудија земља на свету (више од 1,35 милијарди становника) би до 2021, стогодишњице оснивања КПК, требало да „изгради ксиаоканг (умерено просперитетно) друштво“. До 2049. и стогодишњице оснивања, НР Кина - треће напространије државе на свету (9,7 милиона квадратних километара) - би требало да израсте у развијену „модерну социјалистичку државу која је богата, снажна, демократска, цивилизована и складна.“

 

У Пекингу тумаче да је „умерено просперитетно друштво“ оно у коме житељи градова и села, имају висок стандард живота. То подразумева удвостручење номиналног укупног домаћег производа (БДП, који није умањен за инфлацију) по глави становника из 2010. до 2020. на приближно 10.000 долара. Такође и завршетак урбанизације чиме би до 2030. у градовима живело приближно милијарду људи, или 70 посто становништва НР Кине.Пре него што су почели реформе и отварање НР Кине према спољном свету, крајем 1970-тих, око 80 посто Кинеза живело је на селу.

 

Према Ванг Ђимингу, вишем економисти из Комисије за национални развој и реформу, агенције за макроекономско управљање при Државном савету (влади) НР Кине, очекује се да ће до 2021, номинални БДП те земље достићи 90 билиона јуана (14,6 билиона америчких долара). Тада достигнути БДП по глави становника од 10.000 долара се сматра пробојем психолошки важне баријере. Ванг је даље израчунао да би до 2050, БДП земље могао да достигне 350 билиона јуана (56,6 билиона долара), док би БДП по глави становника тада изнео 260.000 јуана (42.000 долара).

 san2

 

Национални и снови појединаца

 

Према председнику Шију, „Кинески сан“ представља обновљену и подмлађену кинеску нацију, једну од најстаријих цивилизација на свету, која позитивно доприноси глобалном миру и развоју. Истовремено, „Кинески сан“ значи стварање могућности свакој особи да оствари своје снове.

 

Пут ка остварењу овог сна је постављен на Трећем пленуму 18. Централног комитета КПК одржаном у новембру прошле године. Тада је усвојен свеобухватан и далекосежан план у 60 тачака и преко 300 мера о привредним, друштвеним и законодавним реформама у НР Кини.

 

Осмишљене су промене за прелазак у привреду мање зависну од великих владиних инвестиција, а у већој мери ослоњену на потрошњу, иновације и тржишне снаге, док су, истовремено, унапређивани социјална правда и квалитет живота. Реформе треба да доведу до одрживије привреде и зрелијег грађанског друштва, чиме би се НР Кина сврстала у ред модерних, развијених земаља, мишљење је експерата.

 san9

 

На путу светске силе

 

Пре 65. година, када је велики крманош револуције Мао Цетунг прогласио Народну Република Кину, шокантних 80 одсто становништва је било неписмено. Но, до 2008. је широм земље у потпуности било примењено бесплатно деветогодишње обавезно образовање. Ове године ће дипломирати 7,27 милиона универзитетских студената, што је историјски рекорд.

 

У НР Кини је од 1981. из сиромаштва изведено 660 милиона људи, или више од 70 одсто свих у свету којима се то догодило. Преко 95 процената Кинеза је обухваћено различитим видовима здравственог осигурања.

 

То су неки од огромних привредних успеха од када је Велики архитекта реформи Денг Ксијаопинг почео 1978. да спроводи политику отварањања и тржишну привреду. Данас је НР Кина друга по величини национална привреда у свету, највећи индустријски произвођач и земља са највећим девизним резервама, “Кина није поседовала такву моћ још од Опијумског рата 1840. када су западне силе разбиле државу,”написао је коментатор дневника на енглеском језику “Чајна дејли”.

 

У 2010. је НР Кина је претекла Јапан и постала друга по величини економија у свету (иза Сједињених Америчких Држава), мерено номиналним БДП који у 2014. треба да изнесе 10,35 билиона долара. ГДП НР Кине ће у овој години учествовати са 13,3 одсто у светском ГДП, у поређењу са 4,4 у 2002.

 

НР Кина је на крају 2013. постала највећи трговац на свету. Укупна вредност увоза и извоза из НР Кине је изнела 4,16 билиона долара, повећање од 7,6 одсто у односу на претходну годину, прилагођено за вредност националне валуте ренминби. Претходно је 2009, НР Кина заменила Немачку на месту највећег светског извозника, а исте године претекла и САД као водеће тржиште аутомобила у свету.

 

НР Кина је постала највећи потрошач енергената на свету, надмашивши САД. Потрошња енергената је у НР Кини удвостручена у односу на 2000. НР Кина је још 2008. престигла САД од када има највећу популацију која користи глобалну информатичку мрежу. Колико 2011, је било 513,1 милиона корисника интернета.

 

НР Кина је трећа по величини инвестиција у свету. Прошле године су директне стране инвестиције (ДСИ) из НР Кине достигле историјски рецорд од 108 милијарди долара, пораст од 23 одсто у односу на претходну годину. Тиме су укупна СДИ НР Кине у иностранству достигла 660 милијарди долара. Колико 2002, ДСИ НР Кине у иностранству, истина подаци су доступни само за секторе ван финансијског, су износиле 2,7 милијарди долара.

 

ДСИ из НР Кине су у првих девет месеци ове године порасле за готово 22 одсто. Уколико тако остане, у 2014. ће, веома вероватно, СДИ из НР Кине, први пут премашити укупна страна улагања у ту земљу.

 

Девизне резерве НР Кине су највеће у свету од почетка 2006. и оне су на крају септембра ове године износиле близу 3,9 билиона долара. Готово су 15 пута увећане у односу на 286,4 милијарди 2002.

 

Током последњих пет година, НР Кина је направила пробој у космичким летовима, истраживању месеца, и сателитској навигацији. Укупна дужина аутопутева у земљи повећана је за више од 50 посто, чиме су САД претекнуте у погледу укупне дужине и квалитета аутопутева. Направљена су значајна достигнућа у развоју брзе железнице. Према медијима у НР Кини крајем 2013, принос жита бележио је раст девету годину за редом, јаз у приходу између градског и сеоског становништва (који је у односу 3:1) престао је да се повећава први пут после 1986, потрошња Владе на образовање је достигла четири посто БДП, а степен уписа у високом образовању је порастао на 30 посто.

 

Одговор Кине на глобалну финансијску кризу такође се добро држао за разлику од развијених земаља. Просечна стопа раста у НР Кини у периоду од 1210. до 2014. је према подацима Светске банке износила 7,7 одсто у просеку, исто колико и између 2005. и 2009.

 san4

Чак је и стопа раста од 7,7 посто који је Кина остварила у 2013. изванредна, када се узму у обзир бар два разлога. Прво, стопа зависности НР Кине од иностане трговине износи 50 посто, значајно више него у осталим великим економијама; друго, иако се чини да се неке земље Запда опорављају од кризе, њихове стопе економског раста и даље су ниже у односу на период пре кризе. Па и ове, макар и ниске стопе раста, засноване су на великим владиним дуговима и високој стопи незапослености.

 

Према Међународном монетарном фонду (ММФ), НР Кина ће са БДП мереним паритетом куповне моћи (ППП, према тржишним ценама), ове године достићи 17,6 билиона долара и претећи САД чуји ће БДП изнети 17.4 билиона. Наравно, пошто је становништво НР Кине више него четири пут веће од оног у САД, пер капита ГДП мерен ППП је 12.900 долара, што је мање од четвртине оног у САД у којима износи 54.700.

 

Према америчкој консултатској фирми Фрост и Саливен, НР Кина би требало да постане највећа националне привреда у свету 2025, са номиналним БДП од 38 билиона долара. Друге прогнозе говоре да би то могло да се догоди И раније.

 san6

 

НР Кина као модерно друштво

 

У НР Кини су у потпуности свесни чињенице да је то и даље земља у развоју, у почетном стадијуму изградње социјализма. Мада је више него упетостручен у одсносу на 1.135 САД долара из 2002, номинални БДП по глави становника износи само око 6.000 долара.

 

Према стандарду сиромаштва Уједињених нација који износи један долар дневно, још увек 100 милиона Кинеза живе у сиромаштву. „Пред нама је дуг пут изградње Кине у модерно друштво,“ поручио је у једној прилици председник Ши.

 

Но, Ши сматра да постоје добри разлози за закључак да ће НР Кина постати модерно друштво пошто пошто ће њена привреда наставити да одржава замах у наредних 10 до 20 година. Први стогодишњи циљ, удвостручење БДП по глави становника из 2010. до 2021, значи да целокупна привреда земље достигне близу 15 билиона долара.

 

За то би била неопходна просечна стопа раста БДП од 6,9 у наредних 10 година. Ши не мисли да достизање такве стопе представља проблем – чак и без икаквих даљих стимулативних мера.

 san7

 

Планови за будућност

 

Наиме, НР Кина се сада налази у периоду брзе урбанизације, интеграције информационих технологија (ИТ), индустријализације и модернизације пољопривреде. Руководство земље и економисти верују да ће сама унутрашња динамика омогућити одржање потребне стопе економског раста.

 

У годинама које следе, уследиће повећање урбанизације од по један посто у НР Кини годишње пошто ће се неколико стотина милиона пољопривредника преселити у градове. Само у 2014, ће бити отворена радна места за око 12 милиона људи.

 

„Модернизација“ значи, такође, да НР Кина поновно достигне позицију светског лидера у науци и технологији као и у економији и бизнису. За остварење великог сна кључна је стратегија развоја заснована на иновацијама.

 

Од 2011. су из НР Кине изведене четири мисије у свемиру, укључујући и орбиталну свемирску лабораторију Тиангонг-1, космичке бродове Шенжу-8, Шенжу-9 и Шенжу-10, те спајање Тиангонг-1 са свемирским бродом.

 

Кинески индекс иновација (ЦИИ), барометар иновационе способности, порастао је 6,2 посто у 2012. на 148,2 поена, навео је Национални биро за статистику (НБС). У поређењу са почетних 100 поена из 2005, нове бројке представљају годишње повећање од 5,8 посто.
Повећана су и средства уложена у иновације. Укупни издаци за истраживања и развој (Р&Д) премашила су билион јуана (око 168 милијарди долара) у 2012, што је представљало око 1,97 посто ГДП.

 

Пријава патената је такође порасла. Влада је прихватила близу 2,38 милиона патената и одобрила преко 1,31 милион у 2013, наводи се у званичним статистикама. Примењено је 825.000 иновативних патената, пораст од 26,3 посто у односу на претходну годину.

 

У НР Кини су се утемељиле компаније познате по технолошким иновацијама. На тржишту смартфона (паметних телефона), домаће марке као што су Леново, Кулпед (Цоолпад), Хуавеи (Хуањеи) и ЗТЕ све су популарније.

 

Брзина привредног развоја, иако раст ГДП успорава, и даље је вртоглава. И што се тиче изградње суперкомпјутера, до развоја Ћонгкинга (Ћонгqинг), града у унутрашњости југозападне НР Кине који би, прича се, требало да попстане највећа светска урбана конгломерација, са преко 33 милиона становника,што И није крај.

 san8

 

Сан није само кинески

 

Председник Ши је повезао “Кинески сан” и са “Азијско-пацифичким сном” поручивши да ће развој у НР Кини ће створити велике могућности И трајне користи региону између западних обала америчког и источних, азијског континента, али И светској привреди уопште.


Ши је на недавном самиту Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ) у Пекингу проценио да ће из НР Кине у идућих 10 година бити инвестирано у иностранство преко 1,25 билиона долара. Са друге стране, у НР Кину ће у наредних пет година бити увезени производи у вредности од 10 билиона долара. Између осталог, број туриста из НР Кине који ће отићи у иностранство нарашће на 500 милиона.

 

У Пекингу истичу како је „Кинески сан“ представља и посвећеност Кине развоју са осталим земљама и подела плодова развоја са њима. Од испуњења „Кинеског сна“ корист ће имати читав свет.

 

Тренутно, удео Азије у глобалном БДП је премашио удео Северне Америке и Европске уније, чиме је Азија постала највећа регионална економија. Од 1998., удео глобалних СДИ из земаља и региона Азије порастао је са седам на 23 посто.

 

То је омогућено и брзим развојем привреде НР Кине протеклих деценија. Увоз НР Кине, који је износио 1,8 билиона долара у 2012, помогао је отварању великог броја радних места у земљама Азије као и другим земљама широм света. НР Кина је постала и велики инвеститор у Азији. Та земља је у 2012. остварила СДИ у 4.425 предузећа у 141 држави и регионима света, уз укупне не-финансијске директне инвестиције на годишњем нивоу у износу од 77, 22 милијарди долара.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 14 децембар 2014 22:09
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија