Кућа Добрих Вести

Login

Свеже идеје са самита у Београду

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kineziБЕОГРАД - Папа Фрања је недавно упоредио Европу са баком која “више није живахна и плодна”. Мишљење поглавара католичке цркве је слично оном многих, да је Европа помало исцрпљена и депресивна, да јој је преко потребна шака витамина.


На то је нови председник Европске комисије Жан Клод Јункер, понудио магични метак – план од 315 милијарди евра за нове инфраструктурне пројекте као део иницијативе да бака буде освежена и Европа почне привредно поново да расте и цвета. Један од најдуговечнијих и најуспешнијих политичара на Старом континенту се изгледа приклонио многим европским економистима који сматрају да је дошло време да жени из грчке митологије коју је отео врховни бог Зевс у лику бика, треба уместо садашњих мера штедње дати програме који ће јој повратити раст. Најбољи начин за то су нове инвестиције – и то у инфраструктуру.


Но у Европи нема свежег новца, само 21 милијарда евра у фондовима Европске уније (ЕУ) као гаранција за подизање привате готовине на тржиштима капитала. Очекује се да остатак притекне из приватних извора.


Доносиоци политичких одлука у ЕУ кажу како ће трагати за средствима где год буду могли. Инвеститори са Блиског истока су добродошли. Улагања из НР Кине ће бити жељно очекиване.


Свеже идеје ЕК можда могу да понуде челници 11 чланица ЕУ и пет који су на путу у Унију на основу великих инвестиционих планова који су прошле недеље сачињени у Београду на Трећем самиту премијера НР Кине и Земаља Централне и источне Европе (ЗЦИЕ) и Четвртом економском и трговинском форуму држава из механизма 16+1.инспиративан је и доноси нове могућности, оценили су учесници.

prva

 

Премијер НЕ Кине Ли Киећиенг и његове колеге из ЗЦИЕ (минус пољска премијерка Ева Копач и хрватски Здравко Милановић) сагласиле су се на самиту под мотом "Нови мотор, нова снага, нова платформа", да унапреде трговину, инвестиције и привредну сарадњу. Према документу Београдске смернице за сарадњу између НР Кине и ЗЦИЕ, две стране су се такође сложили да се одлучно одупру протекционизму у међународној привреди.


На скупу више стотина чланова државних делегација и 1,500 пословних људи чији је рад пратило и преко хиљаду новинара,
У тзв. Београдским смерницама су земље-учеснице позване да поклоне пуну пажњу улози коју у унапређивању трговине и привредне сарадње имају специјални зајмови у висини од 10 милијади долара и остала финансијска оруђа која даје НР Кина. Премијер Ли је обећао додатни инвестициони фонд од три милијарде долара ради финансирања у ЗЦИЕ које имају проблеме са ликвидношћу, као и да сарадња буде проширена у низу подручја, од инфраструктуре до енергије. НР Кина ће, такође, покренути другу фазу Инвестиционог фонда за сарадњу вредног милијарду долара као подршку својим пројектима улагања у ЗЦИЕ.


Брза пруга Београд-Будимпешта, Костолац и други споразуми

 

Премијер Ли је и током посете Београду био у улози “продавца возова велике брзине” па је са премијерима Србије, Мађарске и Македоније Александром Вучиће, Виктором Орбаном и Николом Груевским договорио изградњу експресне поморско-копнеле линије која ће железничку пругу Будимпешта-Београд продужити на Скопље, Солун, Атину и оближњи Пиреј, једну од највећих контејнерских лука у Европи. Коридор који ће на прузи Београд-Будимпешта омогућавати брзине од 160 до 200 километара на сат и смањити време садашњег путовања са осам на 2,5 сати, финансираће и градити компаније из НР Кине до 2017.


Овај подухват ће значити повољнији поморски приступ извозних роба из НР Кине у Европу, али И производа са Континента у далеку државу на Истоку. Пиреј који је веч главна европска лука за производе из НР Кине попут одеће, машина, беле технике И аутомобилских делова, постаће ново трговинско чвориште у Европи, а земље без изласка на море, Мажарска, Србија И Македонија ће имати приступ најважнијем транзитном пристаништу које повезује Балкан, Медитеран и Африку.

druga

 

Џао Ђунђије (Зхао Јуњие), истраживач на европским студијама при Кинеској академији друштвених наука, оценио је да ће пројекат значајно подстаћи привредни развој земаља дуж тог коридора, пошто саобраћајница пролази кроз подручје од 340.000 квадртних километара које настањује 32 милиона људи. "БНиће то алтернативе постојећој северној рути која железницом повезује Кину И која иде од аутономног региона Скијанг, преко Русије И пољске до (евентуално) Шпаније" казао је Џао.


Премијери Вучић И Ли су такоже отворили за саобраћај мост Михајло Пупин који повезује Земун и Борчу. Мост у дужини од 1,5 киломнетара који је коштао 260 милиона долара изградила је Кинеска корпорација за путеве И мостове (ЦРБЦ).


Током државне посете премијера Лија потписано је укупно 13 међудржавних споразума. Међу њима је кредиту Кинеске ексим банке од 608 милион долара за изградњу новог блока од 350 мегавати за Термоелектрану „Костолац Б” и проширење копа „Дрмно”. Србија је током самита добила донацију од Нр Кине у висини од 35 милиона јуана (4,5 милиона евра).


Агенција за приватизацију примила је 18 писама од кинеских фирми у којима је обавештавају да су заинтересоване да купе 11 српских предузећа и три бање. Министар енергетике Александар Антић изјавио је да су кинески партнери заинтересовани и за куповину крушевачке фабрике „14. октобар” и „Прве петолетке” из Трстеника.


Поред деловања у Србији, кинеске компаније на Западном Балкану граде електрану на угаљ у Станарима у Босни и Херцеговини, која ће бити завршена 2015. и два аутопута укупне дужине 100 километара у Македонији, на којима рад почиње ове године.


Сарадња НР Кине и ЗЦИЕ на више поља


У београдском документу су земље учеснице самита изразиле заједничку жељу да подстакну сарадњу у науци, технологији, иновацијама, заштити природне средине и енергије, између осталих поља. Обећале су И да ће пропирити контакте међу њиховим грађанима И сарадњу на различитим нивоима.


Земље учеснице самита су се обавезале да ће унапређивати међународни железнички транспорт контејнера између Кине и Европе, чинећи га приоритетним пројектом у продубљивању међусобно корисне сарадње и побољшању повезаности и приступу тржиштима између Азије и Европе. Партнери ће подстицати земље укључене у пројекат са усагласе царињење, створе ниове логистичке правце и чворишта, и оснаже сарадњу у областима развоја инфраструктуре укључујући изградњу аутопутева, железничких пруга, поморских лука и аеродрома.


Поред тога, две стране ће подржати несметан промет постојећих директних летова између НР Кине и ЗЦИЕ, отварање нових ваздушних линија, и оснивање конзорцијума између Кине и земаља ЦИЕ око сарадње у логистици у догледном временском периоду.


Поглед из Пекинга


Према писању медија из НР Кине, жеља је у тој земљи да се ради блискије са ЗЦИЕ на многим пољима. Будући да земље ЗЦИЕ генерално имају радну снагу високог квалитета, трошкови инвестиција су мањи у доносу на друге области. Закони и регулативе су релативно добри.


Пре неколико деценија, власти НР Кина је отворила за привредна улагања своје источне приобалне регионе, а на преласку у нови век је осмишљен Програм развоја запада, како би било подстакнут сличан развој унутрашњости треће најпространије државе ма свету (близу 9,7 милиона квадратних километара). Сада, руководство друге највеће привредне силе на свету (номинални укупан домаћи производ, БДП је био 9,6 билиона долара у 2013.) охрабрије Азију и Европу на подстицање привредних веза кроз изградњу инфраструктуре.

 

 

treca

НР Кина је усмерила свој поглед ка западу и фокусира се на ЗЦИЕ, у којима, према премијеру Лију, постоји огроман потенцијал за узајамну сарадњу и даљи развој. Пекинг жели да повећа своја улагања и трговински промет у региону, пошто је обим трговине између Кине и ЗЦИЕ мањи од трећине од оног који та држава има са Немачком. Укупна улагања субјеката из НР Кине у ЗЦИЕ су мања од њихових инвестиција у Италији.


“Ми ћемо охрабрити кинеска предузећа да оснивају фабрике у ЗЦИЕ и активно учествују у подизању индустријских зона на том простору,” казао је премијер Ли. То по њему, неће само подстаћи запошљавање локалне радне снаге, већ ће олакшати преображај и напредак у НР Кини.


Руан Зонгце, потпредседник Кинеског института за међународне студије, је казао да су балкански регион, као И централна и источна Европа у целини, од великог географског значаја за намеру НР Кине да оживи стари Пут Свиле, што ће јачати њихове везе са Кином како ова иницијатива буде напредовала.


У Пекингу сматрају да се инвеститори из НР Кине И других земаља доживљавају као богом дани у ЗЦИЕ, које су биле тешко погођене глобалном финансијском кризом из 2008, будући да су биле у великом мери оријентисане на сарадњу са Западном Европом. Тако се механизам сарадње 16+1 сматра мотором за привредни развој ЗЦИЕ који ће оживети тамошње привреде И опоравити их.
Двострана трговина између НР Кине И ЗЦИЕ је у периоду јануар-октобар достигла 50 милијарди долара, повећање од 10.1 одсто у односу на исти период прошле године. Предузећа из НР Кине су уложила више од пет милијарди долара у ЗЦИЕ, пре свега у машинску И хемијску индустрију и телецомуникације. Од 38 пројеката сарадње које су прошле године на самиту у Букурешту лидери НР Кине и ЗЦИЕ скицирали, 80 одсто је покренуто.


Власти у Пекингу су заинтересоване за инвестирање у енергетику, пољопривреду, индустрију и инфрастркуктуру овог региона. Европска комисија је, према писању западних медија, за појављивање предузећа из НР Кине на јавним тендерима у земаљама чланицама ЕУ, подстицала ту државу да се прикључи споразуму Светске трговинске организације о владиним пројекту набавки. Наводно је НР Кина то одбила, изјавивши да развијене земље стално подижу лествицу очекивања кад су кинеске компаније у питању, пренео је Ројтерс.


Србија тренутно није чланица ЕУ, и зато јој није било забрањено да на тендеру за изградњу моста Земун-Борча учествују кинеске компаније. У влади у Београду се надују да ће ЕУ и НР Кина постићи консензус о трговинским споразумима када Србија буде спремна да се прикључи европском блоку.

cetvrta

 

Пословни савет


Учесници самита су подржали оснивање извршног тела Пословног савета НР Кине и ЗЦИЕ у Варшави. Подржано је оснивање Секретаријата агенција за промовисање улагања НР Кине и ЗЦИЕ чије ће седиште бити у Пекингу и Варшави. „Поздрављамо Србију као земљу која ће руководити оснивањем удружења Кине и ЦИЕ за сарадњу у области транспортне инфраструцтуре, што ће омогућити квалитетних услуга у пословању наших земаља,” казао је премијер Ли.


Обнародована је одлука да ће сваке две године бити одржаван министарски састанак посвећен унапређивању трговинске и економске сарадње двеју страна. Следећи самит НР Кине и ЗЦИЕ ће бити одржан 2015. Године у Пекингу, а према најави премијера Чешке Бохуслава Соботке Праг бити домаћин састанка шефова влада 2016. године.


Потези у складу са политиком ЕУ


Премијер Ли је у говору на самиту инсистирао да ће унапређивање сарадње са ЗЦИЕ такође користити односима НР Кине са читавом ЕУ. "Све ће бити руковођено у складу политикама које су важеће у Европској унији," казао је премијер додајући да "Кина подржава Европску унију, ЕУ интеграције и снажан евро."


Пекинг ће наставити да позива посматраче из ЕУ на састанке лидера НР Кине И ЗЦИЕ, како би била одржана отвореност И инклузивност у сарадњи те две стране, казао је Ли. Премијер је, посебно говорећи о будућој експрес линији између Будимпеште и Београда, оценио да ће она помоћи уравнотеженом развоју у различитим деловима у Европи, допринети њеној интеграцији па зато имати разумевање и подршку ЕУ.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 25 децембар 2014 11:27
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија