Кућа Добрих Вести

Login

Кувајт - благостање и црно злато

Оцените овај чланак
(5 гласова)

kuvajt3БЕОГРАД - Кувајт, унитарну парламентарну, уставну монархију, као високоразвијену земљу која 25. фебруара слави 54. Национални дан, 24 годишњицу ослобођења после агресије Садама Хусеина и девет година одкако је емир Шеик Сабах ел-Ахмед ел Џабер ел Сабах преузео трон, Светска банка класификује као високоразвијену земљу.

 

Кувајт је, сходно различитим институцијама, сврстан између трећег и петог места на листи најбогатијих земаља света, мерено према номиналном укупном домаћем производу (БДП) по становнику. Такав БДП Кувајта је за период између 2011. и 2013. године, Светска банка проценила на 88.259 америчких долара. Међународни монетарни фонд је БДП пер цапита Кувајта за 2013. проценио на 70.785 долара.


Нафта и производи од ње чине готово 60 одсто БДП Кувајта и по 94 одсто зараде од извоза и владиних прихода, према подацима Организације земаља извозница нафте (OPEC) и ИМФ. Америчка Администрација за енергетске информације (EIA) процењује да су приходи Кувајта од извоза нафте у 2013. изнели 92 милијарде долара.


Кувајт, који се простире на 17.820 квадратних километара на североисточном делу Арабијског полуострва, поседује шест одсто глобалних резерви нафте, по чему је шеста земља у свету. Према Журналу за нафту и гас (OGJ), из јануара 2014, Кувајт има процењених и доказаних 104,5 милијарди барела резерви нафте.

                

                                                    kuvajt1

 

У 2013. је производња нафте у Кувајту изнела 2,8 милиона барела дневно (б/д, око 159 литара), а планови власти су да до 2020. буде достигнуто четири милиона б/д. Као чланица OPEC, Кувајт је био 10. на листи највећих произвођача нафте и других течних горива у 2013. Иако је међу земљама чланицама OPEC претпоследњи по површини, Кувајт је пети извозник сирове нафте и кондензата, иза Саудијске Арабије, Уједињених Арапских Емирата, Ирака и Нигерије.


Такође,да би обогатио производњу у својој од нафтне индустрије зависној привреди, Кувајт је појачао истраживање и развој извора природног гаса, који тренутно чине мали део призводње енергената у земљи. Кувајтска нафтна компанија (KOC) процењује да је садашња производња гаса у Кувајту 180 милиона кубних стопа (ft³, 28,3 литра) дневно. Као нуспроизвод експлоатације нафте, добија се додатних 1,5 милиона ft³ дневно.  

 

                                    kuvajt2

 

Држава контролише, али и даје

Влада Кувајта је власник и контролише целокупан развоиј нафтног сектора у земљи. Врховни савет за нафту (SPC) надгледа сектор нафте у Кувајту и доноси политику у том домену. На челу SPC је премијер. Остали чланови SPC су шесторица министара и исто толико представника приватног сектора, које бира владар, емир, на мандат од три године.

 

Министарство нафте, надгледа све видове примене политике у истраживању, развоју и производњи сектора нафте и природног гаса. Иако устав Кувајта забрањује страно власништво над његовим изворима и приходима, влада је предузела мере да повећа учешће странаца у секторима нафте и гаса кроз техничке и уговоре о услугама.


Како се богатство Кувајта увећавало, погодности су доспевале и до становништва. Кувајт је у 2014. имао пети највиши индекс људског развоја (HDI) у арапском свету од 0.814, а шести на читавом Блиском истоку. Према статистици Светске банке, стопа писмености међу одраслима је 1975.године била 59.6 процената. У 2012. је ова бројка нарасла до 95.5 процената, међу највишим у арапском свету. Животни век по рођењу, који је 1961. био нешто испод 60 година, већ у 2008. је подигнут на 78 година.

 

                                                   kuvajt4

 

Држављани Кувајта, њих 1,2 милиона, имају право на здравствену заштиту, високе пензије, бесплатно образовање. Према ранијим извештајима, ожењени студенти добијају месечно 500 до 600 долара, остали око 300. Велики број субвенција омогућава Кувајћанима да купују воду, струју, бензин, грађевински материјал, па чак и хлеб по ценама далеко испод тржишне вредности.


Буџетски вишкови су у протеклој деценији редовно износили око 30 одсто БДП, што је довело i до већих издатака, нарочито због повећања зарада великог броја запослених у јавном сектору. У Кувајту велике плате и погодности чине да су радна места у министарствима и владиним институцијама атрактивнија од оних у приватном сектору. Према неким извештајима, држава запошљава 91 одсто Кувајћана.


Иако су протеклих година цене расле, Кувајћани су увек могли “да приуште више,” коментарисао је Др. Абас ал Меџрен, директор одсека за енергију и животну средину Универзитета у Кувајту. Његова је процена да су од почетка 1980-тих плате учетворостручене, што је локалном становништву удвостручило куповну моћ.
Кувајтски динар (KWD) је најцењенија валута на свету (Један KWD вреди ових дана 3.38 америчких долара). Кувајтска берза је на другом месту у арапском свету. Национална банка Кувајта, највећа у земљи, је и једна од највећих у региону.

 

                                    kuvajt5

 

Један од највећих инвестиционих фондова у свету...

Захваљујући високим ценама нафте Кувајт је последњих 14 година имао велике буџетске вишкове који су, између осталог, усмеравани у национални суверени фонд, Кувајтску инвестициону агенцију (КIA). Основана 1953, КIA је први и најстарији суверени фонд на свету. Према подацима из фебруара 2014, КIA је била шести по величини државни инвестициони фонд. Током 2014. је КIA имала имовину од 548 милијарди долара код куће и у иностранству.


КIA управља са инвестицијама државе Кувајт на иностраним и домаћим тржиштима, а одговорна је и за програме властитог развоја. За то су јој на располагању Кувајтски фонд генералних резерви (GRF) и Кувајтски фонд будућих генерација (FGF).


GRF је главна благајна владе Кувајта и у њу се сливају сви државни приходи (укључујући и од нафте и гаса), као што се из ње плаћају сви рачуни. GRF такође поседује сву државну имовину, укључујући KOC и све кувајтске инвестиције у организацијама попут ММФ, Светске банке и Арапског фонда.


FGF се, пак, у почетку старао за инвестиције у добра која су ван Кувајта. У тај фонд се, по закону, сваке године слива 10 одсто прихода од нафте.


Значајна средства КIA су инвестирана у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Великој Британији, Француској, Јапану и земљама Југоисточне Азије. Верује се да су та средства у акцијама и обвезницама, некретнинама и фиксним каматним инстирументима, углавном краткорочним.


Раније се процењивало да КIA поседује акције немачке аутомобилске компаније Дајмлер (6.9 одсто) Бритиш петролиума (до два одсто), Банке Америке и Мерил Лајнч, једне од водећих приватних инвестиционих група TPC са седиштем у САД (испод 2,5 одсто), кинеске инвестиционе банке CITIC Securities International, из Хонгконга, Арапске групе за осигурање (12.4 одсто), Галф Банке (16 одсто) и Јорданске компаније рудника фосфата (9.3 одсто), док је продала акције у америчкој банци Ситигруп (4,9 одсто).

 

                                                 kuvajt6

 

Кувајт је највећи улагач у арапском свету, са 8.4 милијарди долара у одливу страних директних инвестиција (СДИ) у 2013. Та земља је скоро утростручила своје инвестиције у иностранству. У последњих 10 година, Кувајт је удвостручио инвестиције у Великој Британији на више од 24 милијарди долара. У 2014. је Кувајт постао највећи страни инвеститор на тржишту акција изражених у ренминбију (RMB) националној валути Народне Републике Кине.


На челу управног одбора КИА је министар финансија. Остали чланови су министар енергетике, гувернер Централне банке Кувајта, подсекретар у министарству финансија и пет других држављана Кувајта, стручњаци у тој области, од којих троје не могу да буду на неком другој јавној функцији.

 

Са друге стране Кувајт је значајан извор економске помоћи иностранству, преко Кувајтског фонда за арапски привредни развој (KFAED), који пружа подршку и другим земљама. KFAED који је обележио 53. године деловања, до сада је издао више стотина кредита за одрживи развој, вредне преко 15 милијарди долара. У питању су пројекти развоја или поклони.

Србија је, одлуком Управног одбора KFAED да јој одобри кредит од 25 милиона евра, била, уз Украјину, једина европска држава којој је тај фонд у 2012. одлучио да додели финансијска средства.Ова одлука руководства КФАЕД, тиче се изградње главне железничке станице "Прокоп" у Београду.

 

Кувајтски медији пишу како ће за овогодишњи национални празник и као споменик који сведочи о поносној историји те земље и њеног сталног напретка, бити поново отворене модернизоване Кувајтске куле, које се на морској обали престонице Кувајт ситија дижу 187 метара увис. У питању су три стилизована огромна водоторња, капацитета 9.000 кубних метара (м3) које су 1970-тих саградили стручњаци београдског Енергопројекта по шведском дизајну. Куле су постале симбол Кувајта и то је била једна од првих фотографија на коју нам је у свом кабинету указао амбасадор Абдулсамад.


Србија и Кувајт имају традиционално добре пријатељске и политичке односе, проистекле из времена бивше Југославије. Дипломатски односи су успостављени још 1963, а годину дана касније је потписан Споразум о техничкој сарадњи. Кувајт је 1980. био прва држава која је пружила материјалну подршку југословенском Програму економске стабилизације, што је имало позитиван утицај и на финансијске институције других земаља.


Веома плодна сарадња између две земље се огледала и у сталном повећању робне размене која је 1980. достигла 22,3 милиона долара. Спољнотрговински биланс је био веома неуравнотежен у корист Југославије, све до 1981, када је, само из Кувајта, купљена нафта за 115,6 милиона долара. То је створило огроман дефицит на југословенској страни.
Посебно је била развијена сарадња у области изградње капиталних објеката у Кувајту. Значајан је био и сектор војно-привредне сарадње, нарочито када се радило о продаји југословенског тенка М-84.


У периоду после 1990. дошло је до застоја у привредним односима, што се очитовало у смањеном обиму робне размене и готово потпуном одсуству југословенских предузећа у реализацији инвестиционих пројеката у Кувајту.


После петоктобарских промена у Србији, Кувајт је био активан учесник током веома важних преговора Србије и Црне Горе (СЦГ) и Париског клуба, у коме је заливска држава један већих поверилаца. Тада су, према информацији из Привредне коморе Србије (ПКС), власти Кувајта пружиле пуну подршку СЦГ за отпис дела дуга у складу са тзв. "напуљским условима", а када је реч о сопственом потраживању, определиле су се за тзв. "руску формулу", тј. да ово питање буде билатерално регулисано.


Током 2014. је извоз из Србије достигао 2,9 милиона долара, вишеструко повећање у односу на само 691.000 долара претходне године. И увоз из Кувајта је порастао за око 50 одсто па је достигао 1,5 милиона долара. Србија из Кувајта увози превасходно етилене и полиетилене, а извози робе наменске индустрије, производе од пластичних маса...

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 27 фебруар 2015 10:44
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија