Logo
Одштампајте ову страницу

За Србију важно привлачење јапанских инвестиција

Оцените овај чланак
(5 гласова)

japanБЕОГРАД – На округом столу у Привредној комори Србије (ПКС) „Сарадња са Јапаном кроз инвестиције, трансфер знања и пројекте“ који је одржан данас детаљно је представљено јапанско тржиште, пословна култура, активности јапанских компанија у Југоисточној Европи као и тенденција даљег кретања јапанских инвестиција у свету.


Истакнуто је и да постоји простор за пласман српског намештаја, кухињског посуђа и опреме и дрвених играчака, јер за ове производе нема квантитативних ограничења за увоз у Јапан, а царина је маргинална.


Јапан, као трећа економија света важан је за Србију када је у питању њено економско јачање. Пример Јапана доказује да је могуће постати једна од најразвијенијих, ако не и технолошки најразвијенија земља света, као и земља са највишим животним стандардом без обзира на величину територије, рекао је Немања Жугић, потпредседник ПКС отварајући округли сто.


Јапанске фирме су познате по стварању производа и пружању услуга високог квалитета, као и филозофији бизниса која им помаже да остваре све зацртане циљеве, истакао је Жугић указујући да је циљ скупа да се српским привредницима приближи широм света познати концепт пословања јапанских привредника.


Потпредседник ПКС Немања Жугић рекао је да Јапан и Србија имају снажно пријатељство и да су јапанске фирме познате по пружању услуга високог квалитета. Он је напоменуо да је циљ да се размене информације и искуства и још више подстакну јапанске фирме да улажу у Србију.


Прошле године српски извоз у Јапан порaстао за око 6,7 одсто


Српски извоз у Јапан прошле године порастао је за око 6,7 одсто у односу на претходну годину, али је вредност и даље мања од седам милиона долара, изјавио је Зоран Малић, начелник Одељења за Европу и прекоокеанске развијене земље у Министарству трговине, туризма и телекомуникација. Он је на округлом столу у Привредној комори Србије рекао да иако је остварен најбољи резултат у извозу за последњих 10 година, његова вредност је доста скромна и циљ је да у овој години буде бар између шест и по и седам и по милиона долара.


Према његовим речима, привредна сарадња је успону, али даље није ниво који бисмо желели. Малић је захвалио представницима Јапана на великој помоћи и донацијама претходних година и навео податак да је Јапан у оквиру 150 пројеката Србији пружио помоћ од 450 милиона евра. Робна размена у протеклој години износила је 114 милиона долара, што је пад од 12 и по одсто у односу на 2013. годину. У трговинској размени Србија има могућност да пласира пољопривредене производе, а пре свега бобичасто воће и органске производе на јапанско тржиште, а јапанске компаније заинтересоване су да јачају своје присуство у Србији, навео је Малић, додајући да је протекле године забележен пораст јапанских туриста који су посетили Србију.

 

Задовољни смо што неке јапанске компаније већ послују у Србији и заинтересовани за што веће њихово присуство, рекао је Малић.


Први секретар амбасаде Јапана Акихито Терући рекао је да Јапан подржава српски економски развој и консолидацију универзалних вредности, владавину права и тржишно оријентисану економију. Он је навео да ће Србија постајати све важнија за Јапан, како се буде приближавала Евроспкој унији. Донације Јапана протеклих година највеће су биле у области електричне енергије јавног транспорта, здравства, сектора социјалних услуга, пољопривреде и заштите животне средине.


У Србији успешно послују Japan Tobacco International, први и до сада најзначајнији јапански инвеститор, Asahi Food and Healtcare и Panasonic Electric Works.


Такуро Нозава, директор ЈЕТРО (Јapan External Trade Organization) у Бечу сматра да постоји простор за пласман српског намештаја, кухињског посуђа и опреме и дрвених играчака, јер за ове производе нема квантитативних ограничења за увоз у Јапан, а царина је маргинална.
О могућностима инвестирања У Србију говорио је Александар Кемивеш, руководилац Центра за подршку инвестицијама и јавно приватно партнерство ПКС, а примере добре праксе у сарадњи Србије и Јапана представили су Рудолф Цегледи, председник Општине Сента, Предраг Милановић, председник Општине Свилајнац и Горан Пекез из ЈТИ.


О свом искуству као извозника у Јапан говорио је Ђорђе Радојевић из Сирогојно компаније, а Радоман Јовић, бивши амбасадор СРЈ у Јапану учесницима округлог стола дао је основне напомене о специфичностима пословне комуникације са јапанским привредницима.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 17 април 2015 20:51
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015