Скуп на који су дошли представници више од 60 пољских и око 50 компанија из Србије, био је још једна у серији прилика које омогућава овдашња амбасада Пољске да државне институције и пословни људи у Србији упознају нека од вредних искустава које је та централноевропска држава стекла на путу за Европску унију (ЕУ), а последњих 11 година и као једна од економски најуспешнијих чланица највеће регионалне интеграције у свету.

Приступање, заједно са још девет земаља ЕУ представљало је за Пољску прекретницу на путу ка слободној тржишној економији и имало снажан утицај на друштвени и економски развој државе са 38,5 милиона становника на територији од преко 312.000 квадратних километара. У Пољској влада беспоговорна национална сагласност да је та држава на најбољи могући начин искористила шансе које нуди чланство у ЕУ.

Током протеклих 25 година номинални (када није умањен за инфлацију) укупан домаћи производ (БДП) Пољске је увећан шест пута и процењује се да би ове године требало да премаши 491 милијарду долара, односно 12.920 долара по становнику. Мерен паритетом куповне моћи (по тржишним ценама) БДП Пољске је за ову годину процењен на више од 996 милијарди долара, или пер капита 26.210 долара. Пољска је данас шеста по величини национална привреда у ЕУ.

Привреда Пољске је једна од најконкурентнијих у Европи. Пољска је једина чланица ЕУ која је од почетка светске финансијске кризе 2008, избегла рецесију. Последњих неколико година привреда Пољске је једна од најдинамишнијих у Европи, а у оквиру ЕУ има најбржи раст. Пољски БДП је у 2014. порастао за 3,4 одсто, а за ову годину се предвиђа повећање од 3,2. У време када владин дуг представља проблем за многе државе, он је у Пољској у односу на БДП на умереном нивоу од око 50 посто.

На семинару у Београду је државни подсекретар у Министарству пољопривреде и руралног развоја Пољске Зофија Шалчик истакла да су ови импресивни резултати постигнути захваљујући огромној мобилизацији Пољака, ефикасној унутрашњој политици, али пре свега иницијативи предузетника из те земље који у потпуности користе приступ заједничком европском тржишту. „Међу многобројним позитивним аспектима нашег чланства треба поменути успешну интеграцију са европским тржиштем, ефикасно коришћење фондова ЕУ и значајан пад незапослености,“ казала је државна подсекретарка Шалчик.

„Наш регион је најдинамичнији део Европе. У себи спаја снагу новог тржишта и младог, добро образованог друштва. Такође је важан центар логистике и транспорта са севера на југ и са запада на исток,” додала је државна секретарка.

Извоз - мотор привредног раста Пољске

Извоз је био мотор привредног раста Пољске. У протекле две и по деценије, извоз из Пољске је порастао 15 пута, а увоз 20. Од 2007. Пољска има четврти најбржи раст извоза у ЕУ. У 2014. је укупан обим спољнотрговинске размене Пољске изнео 441 милијарду долара, при чему је извоз за око 2,5 милијарде долара био мањи од увоза. Данас је та земља међу 30 највећих извозника у свету.
Пољска највише извози у друге европске земље – 88 одсто, затим у Азију седам Северну Америку три И Африку И Латинску Америку по један одсто. Највећи удео у извозу из Пољске имају Немачка (26 одсто), Велика Британија (6,4 ) И Чешка (6,3). Немачка је, пак, највећи извозник у Пољску (21,3 одсто). Кључи извозници у Пољску су, такође, Русија И Народне Република Кина, свака са по 10,5 одсто укупног увоза.

Очекује се да ће извоз из Пољске у овој години порасти за око осам одсто и достићи 176 милијарди евра. Толико ће вредети и увоз који ће расти по стопи од 6,5 одсто, па ће трговинскиу дефицит изнети 300 милиона евра.

Инвестиције у Пољској

Државна подсекретарка Шалчик је оценила да су за пословну заједницу у сваком делу света најважнији транспарентан и стабилан законски оквир, као и предвидиве мере владе у оквиру економске политике. „Низ студија и истраживања потврђују снажно поверење иностраних инвеститора у дугорочну економску политику Пољске, као и њихов позитиван пријем постепене промене у ставу Пољака према страним инвестицијама,“ навела је она.

Пољска је од раних 1990-тих израсла у једну од најатрактивнијих локација за иностране инвестиције. Та земља је на трећем месту на континенту - после Велике Британмије И Француске – у погледу радних места створених на основу страних директних улагања (СДИ) . Страним инвеститорима је Пољска најпривлачније одредиште у Централној И Источној Европи. Тако су светске мултинационалне компаније попут Фолксвагена, Лаки Голдстара, Џенерал моторса, Проктера И Гембла, те низа других изабрале Пољску као дестинацију за улагања у Европи.

Према Извештају о инвестицијама у свету који је недавно објавила Конференција о трговини И развоју Уједињених нација (УНЦТАД), до 2014. у Пољску је ушло 245 милијарди долара страних инвестиција. Пољске компаније су током 2014. пак, инвестирале у иностранству 65 милијарди долара.

Према Блумберг рангирању за 2013., Пољска је најбоља земља за пословање у Централној И Источној Европи. У обавештајном извештају ФДИ, Пољска се налази на трећем месту, иза Кине И САД, као најквалитетнија локација за производне пројекте. У Пословном извештају Светске Банке за 2014., Пољска се налази на 32. месту.

Ови извештаји наглашавају веома стабилну макро економску ситуацију, доступност добро обучене И продуктивне радне снаге, повољну пословну климу, транспарентан порески И правни систем. Повољна позиција земље у центру Европе, где се пресецају главни путеви комуникација север-југ и исток-запад, омогућава извоз роба у све земље Европе, тржиште од преко 500 милиона потрошача.
Шалчик је навела да је у Пољској у порасту број предузећа која инвестирају у напредне технологије. Светске компаније из области информатичких технологија (ИТ), авијације, аутомобилске, козметичке и фармацеутске индустрије сместили су своје истраживачке и развојне центре у тој земљи.

Добро образовани пољски економисти, инжењери, специјалисти у области ИТ И научници постали су веома тражени И цењени радници, који налазе запослење у ИТ компанијама, истраживачко-развојним центрима И научним институтима. Сваке године број дипломаца са пољских универзитета се повећава. Инвестиције су све више усмерене према интелектуалном потенцијалу пољских службеника.

Пољске нуди широк спектар подстицаја за инвестирање. Инвеститори се позивају да лоцирају своје пројекте у 14 Посебних економских зона (ЗЕС). Пољске ЗЕС нуде атрактивне пореске олакшице, подстицаје за запошљавање И добро припремљене локације за инвестирање.

Пословна клима у Пољској се И даље побољшава. Влада Пољске је омогућила лакше пословање кроз четири институционалне И регулаторне реформе, омогућавајући лакше регистровање компаније, плаћање пореза, склапање уговора и решавање инсолвентности.

“У наредним годинама очекујемо даљи пораст у обиму директних страних инвестиција. Веома брзо се такође развијају локална предузећа из области компјутерског програмирања, инжењерских система, игара и система електронског учења,” закључила је државна подсекретарка Шалчик.

Пољски пољопривредници највећи корисници ЕУ фондова

За развој пољопривредних газдинстава и модернизацију фарми Пољска је искористила више од милијарду евра новца из ЕУ фондова, невероватних 107 одсто.

Како су навели пољски званичници, у тој земљи су почели да препознају компаративне предности и јаче стране, и од почекта су у усмерили много новца из фондова да би унапредили услове производње, модернизовања фарми, па све до производног сектора. У том процесу су пољски пољопривредници морали да поправе и квалитет производа, како би били повећани извоз и производња.
За то је морала да буде спроведена И обука пољопривредника. Са њима су одржани многи састанци на којима је објашњавано који су главни изазови и каква је ситуација када је реч о отвореном тржишту, захтевима и могућностима да добију финансијска средства и да се модернизују.

На почетку се наилазило на велики скептицизам фармера, јер нису веровали да су ЕУ фондови шанса за тај сектор, будући да Пољска има много породичних фарми. Владала је И забринутост када је реч о страном капиталу, због производа из Немачке, Француске. Пољски пољопривредници нису веровали да су спремни за такмичење, а суи з Министарства пољопривреде морали да их убеђују да ће имати користи од производње за веће тржиште.

Препорука Србији из пољског Министарства пољопривреде гласи да треба што пре почети са добрим припремама и системом информисања, како би на време било објашњено фармерима шта их чека. Даље, да би нека земља добила довољно средстава из фондова, у почетку је важно да има и добар тим за анализу, преговоре, како би располагала аргументима за шта је потребан новац, да ли је то за модернизацију, бољи квалитет хране, сарадњу...

Просечна величина фарме у Пољској је 10 хектара, док фармери могу да рачунају на субвенције од 200 евра по хектару.

Србија и Пољска

Државна подсекретарка Шалчик је приметила да је Србија држава на путу у ЕУ и захваљујући томе ће код пољских предузетника српски партнери имати све више кредибилитета.

„Србија се налази у процесу структурних реформи. Надамо се да ц́е реформе имати ефекат, а то ц́е нам отворити шире могућности за сарадњу,“ рекла је Шалчик. 

По Шалчику, Пољска је после 11 година у ЕУ зрела држава, све заинтересованија не само за просту трговинску размену, са Србијом, већ за сарадњу на различитим нивоима.

Државна поидсекретарка је указала и где леже могућности за сарадњу пољскиих и српских пословних људи. „У последње две деценије у Пољској је основано много малих и средњих предузећа. Данас она трагају за могућностима даљег развоја стицањем новог капитала, улагања у нове технологије и продубљивање сарадње са страним партнерима. Потенцијал спајања, преузимања или извозне сарадње је притајен у нашим привредама“, мишљења је пољска званичница.

„Морамо тражити могућности сарадње пословних људи, у коју ћемо укључити мала и средња предузећа из обе земље. Морамо да тражимо синергију између различитих сектора и области привреде. Ако желимо да обезбедимо дугорочни раст, улагање у технолошку сарадњу је неизбежно. Морамо се концентрисати на заједничке иновационе пројекте,“ констатовала је Зофија Шалчик.

Српски део приче

Према подацима привредне коморе Србије (ПКС) робна размена између Србије И Пољске је прошле године премашила 960 милиона евра. При томе је извоз ис Србије вредео 222,1 милион евра, а увоз је достигао 737,3 милиона.

За првих осам месеци ове године, извоз из Србије у Пољску је изнео 169 милиона евра, а увоз из те земље је био 500 милиона евра, подаци су Републичког завода за статистику.

Државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација (МТТиТ), Стеван Никчевић изразио је задовољство досадашњим приведним односима две земље. „У 2003. је робна размена изнела 115 милиона евра, а прошле године је достигла 960 милиона. То је доказ да размена роба и добара расте, али и има још пуно могућности за даље ширење.”

По државном секретару Никчевићу, који је и председник Мешовите српско-пољске комисије за привредну сарадњу, размерна нарочито расте од 2011, када су две државе потписале споразум о економској сарадњи, као и од прошлогодишњег одржавања Првог заседања мешовитог комитета за привредну сарадњу. Тада су две стране дефинисале да им је посебно значајна сарадња у области трговине, инвестиција, поољопривреде, заштите животне средине, енергетике, рударства и саобраћаја. Тада је одржан и први велики Бизнис форум уз учешће представника две привредне заједнице, навео је Никчевић.

Никчевић је навео да је Пољска осми спољнотрговински партнер Србији, а пети из оквира ЕУ. Он је оценио да су инвестиције пољских компанија у Србији битне, не само са аспекта финансијских улагања, већ и добијања знања, технологија и њихове примене у свим секторима производње. “То ће у будућности омогућавати већу запосленост у Србији, пораст извоза и укупног привредног развоја,” објаснио је он.

Државни секретар је казао и да је Србија, такође, веома заинтересована да смањује спољнотрговински дефицит који има у размени са Пољском, као и да убудуће што више роба и услуга одлази у правцу те земље.

Вељко Јовановић, саветник председника ПКС је казао да треба радити на бољем узајамном упознавању привредника из две државе. „То ће допринети разбијају предрасуда о привредном окружењу у Србији, односно Пољској које постоје на обема странама”, рекао је Јовановић. Он сматра да ће Србији ће на путу земље ка пуноправном чланству у ЕУ бити драгоцена искуства Пољске на системском, институционалном и плану стандарда.

Владимир Томић из Агенције за улагања у Србију и промоцију извоза (СИЕПА) оценио је да је Србија је у привредном развоју сада на нивоу на коме је Пољска била пре 15 година. „Ради се о финалној фази транзиције са претходне социјалистичке привреде на тржишну капиталистичку. У ствари, у питању је завршна фаза приватизације у привреди Србије, процес који има велики утицај на укупну националну привреду”, казао је Томић у својој презентацији.

Томић је рекао да је у Србију, од почетка демократских промена 2000-тих, уложено преко 24 милијарде долара страних инвестиција (СДИ). Он је, међутим, констатзовао како међу страним улагањима у Србију „ нема довољно оних из Пољске.“

За период 2005-2013. улагања из Пољска у новцу, према подацима Народне банке Србије (НБС), износила су око 40,2 мил евра. Највећи део инвестиција, око 16 милиона евра реализован је 2008. Тада је пољска компанија "Телефоника“ купила Фабрику каблова у Зајечару, за око шест милиона евра. Томић је навео да је компанија ЈТП доста присутна у сектору некретнина, а Етеко има центра за развој ИТТ у Србији.

Никола Јанковић из ПКС је током презентације приметио да је трговинска размена између Србије и Пољске закључно са августом ове године забележила пад од осам одсто у поређењу са истим периодом 2014, али је изразио наду да ће овај бизнис форум, можда, допринети да таква кретања буду преокренута. Јанковић је поменуо и могућност да неке компаније из Пољске буду заинтересоване да учестују у иградњи великог подухвата „Београд на води.“

Према подацима из ПКС, у извозу из Србије традиционално су најзаступљенији производи попут електричних машина и апарата, производи од каучука, гвожће и челик. У увозу предњаче козметички и тоалетни препарати, производи од метала, кафа, чај и зачини, производи од каучука и електричне машине и апарати.

У ПКС сматрају да ће у наредних пет година привредна сарадња између Србије и Пољске убрзано напредовати. Очекује се више заједничких пројеката и партнерстава предузећа из две државе.

На пословном форуму Србија – Пољска учествовале су компаније у области зелене технологије, енергетике, инфраструктуре, ИТ, прехрамбене индустрије, грађевинарства, козметике, медицинске привреде, осигурања и финансија.

Савет пољског амбасадора у Србији

Србија има невероватан потенцијал у агротуризму, мишљења је амбасадор Пољске Александар Хећко. "Србија је рај за туристе, све је овде природно, само би требало више да се за то зна“, рекао је амбасадор Хећко током бизнис форума.

Амбасадор Пољске је, навео да око 200.000 његових сународника годишње пролази кроз Србију, али се не заустављају. "Они пређу преко моста на Сави кад иду аутом за Јадран, Бугарску, Турску, Грчку, али у Србији оставе само новац за путарину. Зашто нема директних понуда за ове путнике,” упитао је Хећко.

По амбасадору, таква пракса мора да буде промењена. “Требало би да пробају српску храну, слушају песме, купе добро вино за пет евра“, наве је он.

Херћко је истакао да је Пољска успешна у агротуризму, може да послужи и као пример како развијати ту област, а има и капитала за инвестиције. По њему, Србија требало да искористи И искуства Словачке,Мађарске , Чешке, и то много пре него Француске или Немачке које су велике земље и имају другачије буџете.

Извор: Кућа добрих вести