Logo
Одштампајте ову страницу

Како до извоза свежег меса у ЕУ

Оцените овај чланак
(2 гласова)

meso122222ЗРЕЊАНИН - Увођењем виших сигурносних мера, успостављањем посебног система производње хране и сарадњом приватног и јавног сектора, Србија би могла да испуни високе захтеве међународне трговине и прошири извоз месних и млечних производа не само у регион и ЕУ, већ и шире, истакнуто је на састанку у регионалној привредној комори Зрењанин.

 

Могућност извоза меса и термички необрађених производа од меса у ЕУ , иако Србија нема одговарајући статус слободне земље када је у питању од класична свињска куга била је главна тема седнице Групације ветеринарских служби при привредним субјектима који се баве сточарском производњом, објавила је Привредна комора Србије.

 

Дејан Крњаић, консултант ФАО-а, са састанку који је одржан 10. децембра у Зрењанину говорио је о унапређењу дијалога јавног и приватног сектора у сектору производње млека и меса, у оквиру ЕБРД пројекта СЕРБИА (ФАО/ЕБРД Cooperation). За многе болести, земље чланице Светске здравствене организације за здравље животиња (ОИЕ) традиционално примењују концепт зонирања ради успостављања и одржавања субпопулација животиња са другачијим статусом здравља животиња у односу на статус здравља животиња у националним границама.

 

Зонирање се може посматрати као признавање посебних субпопулација животиња различитог здравственог статуса на основу географских граница, док се компартментизација заснива пре свега на добром менаџменту и биосигурности фарми. За успостављање каналисане производње, компартмента, постоји седам дефинисаних критеријума, а главни принципи јесу, јединствен систем менаџмента односно власништва, функционална повезаност његових компоненти уз одговорно руководство са одговарајућим одговорностима и овлашћењима. Надлежна ветеринарска служба одговорна је за признавање компартмента и последично одобравање слободне трговине, како на домаћем тако и на међународном тржишту.

 

Иако национално законодавство препознаје комратмент, присутни су сагласни да су могућности доста скромне. Домаћа производња у области свињарства, није довољно профитабилна и није конкурентна. Висок проценат, од око 80% малих газдинстава носиоци су производње у свињарству. На Седници је изнета забринутост због целокупне ситуације у сточарству.

 

Неадекватно дефинисана подршка, уз недовољну примену законских прописа који дефинишу област сточарства доводе у питање опстанак ове гране пољопривреде. Ветеринарске услуге у оквиру ветеринарске делатности, послови од посебног јавног интереса - заштита здравља животиња и обезбеђивање јавног здравља у Републици Србији, али су и у функцији развоја сточарства. Оптерећења постоје и кроз Закон о ПДВ-у, на основу кога су услуге које пружају лекари и стоматолози обухваћене пореским ослобађањем, док услуге ветеринара, власнике животиња додатно оптерећују производњу, иако се ради о праћењу, заштити и унапређењу здравствене заштите животиња и очувању укупног развоја привреде и јавног здравља Србије.

 

На Седници је закључено да одговорност фармера мора бити повезана са економском оправданошћу њиховог пословног опредељења и сточарске производње без препрека. То подразумева, слободан приступ на тржиште ЕУ, слободан провоз кроз земље чланице ЕУ, могућност несметане трговине чак и у времену епизоотија, за шта је основа - повећана биосигурност у производним објектима, системима.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 21 децембар 2015 22:49
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015