Пољска, Чешка. Мађарска и Словачка су се од преломне 1989. и пада комунизма, ослањале на историјско наслеђе еластичности и прилагодљивости да би данас могле да самоуверено наступају у Европи и међународној заједници.

У земљама В4 сматрају да Централна Европа никада раније у историји није била слободнија, безбеднија и просперитетнија. Чеси, Мађари, Пољаци и Словаци у великој мери су профитирали од догађаја и трансформације у последњих 25 година. Још од средине 1990-тих те земље Централне и Источне Европе (ЦИЕ) показују значајну економски динамику, а степен промена у њиховом региону је без песедана.

В4 која није међународна организација, већ облик неформалне сараднје земаље чији су лидери на самиту у Вишеграду у Мађарској 1991, озваничили да имају неке заједничке циљеве, сада су један од мотора привредног раста ЕУ. Захваљујући динамичном прикључивању развијенијим привредама, омогућеном нижим трошковима рада, добро образованој радној снази, здравијем банкарском сектору, мањем јавном и приватном дугу, привреде “четворке” настављају да се развијају брже него оне у Западној Европи.

Као један ентитет, В4 би представљале пету највећу привреду у Европи (после Немачке, Француске, Велике Британије и Италије) и 12. на свету. За читаву групацију је, према подацима Међународног монетарног фонда (ММФ) просечан укупан домаћи производ (БДП), мерен паритетом куповне моћи (ПKM, према тржишним ценама) у 2013. износио 25,797 долара.

Регион В4 обухвата 534.000 квадратних километара и настањује га близу 65 милиона људи. Током протеклог столећа четири земље су остваривале, мање-више, постојан привредни развој.

Утицај чланства у ЕУ на земље В4

Проширење ЕУ у мају 2004. представљало је неспоран успех. Земље В4 су приступиле ЕУ 2004. као прилично слабе економије, али са великим потенцијалом за раст. Тада су привреде В4 чиниле само око 3,7 одсто укупног БДП Уније. Чланство у ЕУ повећало је и економску снагу и значај земаља В4. У последњој деценији је збирно, удео њиховог БДП у оквиру ЕУ порастао за 50 одсто да би у 2013. достигао 5,4 одсто, наведено је у недавној анализи Ерсте Групе.

В4 су напредовале захваљујући драматичном порасту трговине са остатком Европе и и инвестицијама из ње. Као резултат тога, земље В4 данас имају високе приходе и веома висок Индекс људског развоја (HDI). БДП по глави становника у земљама В4 мерен ПКМ повећан са 49 одсто просека у тзв. ЕУ15 из 2003, на 65 одсто у 2013. У Чешкој Републици и Словачкој је сада БДП достигао 75 до 80 одсто просека у ЕУ, а у Мађарској и Пољској 60 одсто. „Јаз у приходима између земаља В4 и старих чланица ЕУ смањен је за једну трећину“, констатовали су у Ерсте Групи.

Према подацима о квалитету животног индекса (показатељ који мери поред материјално благостање, већ такође и друге парамете као што су очекивана дужина животног века, раније напуштање школе, неједнакост прихода, полна неједнакост у висини плата, стопа убистава итд.), три од четири земље В4 оствариле су раст у категорији квалитета живота, док је Чешка претекла Италију и Велику Британију. Словачка, Чешка и Пољска нашле су се међу пет земаља са највећим побољшањем квалитета живота у последњој деценији, произлази из анализе Ерсте групе.

Значај привреда В4 је протеклих четврт века постао највидљивији у спољној трговини. Динамика извоза у свим земљама В4 била је изузетна. Оне су као један ентитет постале четврти по величини извозник у ЕУ, у поређењу са шестом позицијом из 2003. Постале су „тешкаш“ међу европским извозницима.
Извоз је једна од највећих предности овог региона, пошто се три од четири земље В4 - Словачка, Мађарска и Чешка Република - налазе међу пет најотворенијих националних привреда у ЕУ. Извоз земаља В4 растао је три пута брже од извоза земаља раније ЕУ15. Уопште су земље В4 биле успешне на иностраним тржиштима – њихов извоз у земље које нису чланице ЕУ учетворостручен је од 2003.

Производња аутомобила постала је најзначајнија извозно оријентисана индустрија у В4. Земље В4 константно надмашују производњу аутомобила у старим државама чланицама Уније. Те земље су постале су други по величини произвођач аутомобила у ЕУ, после Немачке.

Привреде чланица В4

Пољска има унутар В4 највећу привреду. БДП мерен ПКМ је, према процени ММФ за 2015, премашио милијарду долара и 23. је на свету са 26.402 долара у просеку међу становништвом од 38,5 милиона. Привреда Пољске је шеста највећа у ЕУ и једна међу најбрже развијајућим на континенту, са просечном стопом раста од преко три одсто пре почетка глобалне финансијске кризе 2008. Потом је Пољска била једина чланица ЕУ која је избегла рецесију.

Главне гране привреде су рударство, машинска индустрија (аутомобили, аутобуси, бродоградња), металургија, хемијска, електро индустрија, текстилна и прехрамбена. Расту, такође, сектори високих и информатичких технологија (ИТ) уз помоћ инвеститора попут Гугла, Тошибе, Дела, Џенерал електрика (GE), Лаки Голдстара (LG) и Шарпа. Пољска произвођач многих електронских роба и делова за њих.

Чешка је, мерено просечним БПД, израженим ПКМ, од 32,622 долара, међу њених близу 11 милиона становника, најразвијенија земља у В4. Њена привреда је друга по величини у групацији, а БДП према ПКМ од 343.931 милијарди долара, 50. у свету, процена је ММФ за 2016.

Заједничка држава Чеха и Словака је пре Другог светског рата (1939-1945) била једна од најразвијенијих у свету. После 1989. је Чешка успешно преображена у слободну тржишну привреду. Данас је, сходно Светској банци, Чешка међу 30. најразвијенијих земаља у свету.

Главни привредни сектори у Чешкој су хемијска индустрија, машинство, прерада хране, металургија и топионичарска. Такође су значајне области енергетике, грађевинаства и потрошње.

Мађарка привреда је трећа по величини у В4, са БДП који је ММФ проценио за 2015. на преко 255,2 милијарди долара и пер капита од 25.895 долара, што је сврстава на 57. место у свету. Мађарска је била једна од развијенијих земаља некадашњег «источног блока», а после 1989. привукла је око 18 милијарди долара у директним страним инвестицијама (СДИ) или више од једне трећине од улагања у земљама ЦИЕ, укључујући и бивши Совјетски Савез. Само су компаније из Сједињених Америчких Држава уложиле у Мађарској око шест милијарди долара.

Мађарска са нешто мање од 10 милиона становника је индустријско-пољопривредна земља. Приоритетни привредни сектори су аутомобилска индустрија, електроника, ИТК (комуникационе) технологије, прехрамбена и грађевинска индустрија, а све више и сектор и услуга и обновљиви извори енергије.

Од великих произвођача аутомобила на тржишту Мађарске присутни су Ауди, Мерцедес, Џенерал Моторс и Сузуки, те низ произвођача делова за аутомобилску индустрију попут, Аполо Тајерс, Бриџстон, Континентал и Ханкук. Многобројни су и светски познати представници електронске индустрије, као Бош, Сименс, GE. Од представника ИТ индустрије се истичу Мајкрософт, IBM и Оракл.

Најмања по броју становника (5,5 милиона) Словачка има, према процени ММФ за 2015. БДП од 158,4 милијарде долара (70. рангирана у свету) и у В4 други највећи пер капита доходак од 29,209 долара. Од краја 1990-тих привреда Словачке убрзано расте што је привукло значајне СДИ. Словачка је савремена индустријска држава која је 2009. усвојила евро као званичну валуту, једина унутар В4.

За словачку привреду је од великог значаја аутомобилска индустрија по којој је све препознатљивија. Велики произвођачи Фолксваген, Пежо-Ситроен, КИА, а од 2018 и Јагуар-Ленд Ровер, имају фабике у Словачкој. Важна је и електронска индустрија у којој су заступљени, међу осталима, Сони и Самсунг. Делују и индустрије метала, рударство, грађевинска и прерада хране.

Први словачки сателит

Словачка ће постати део престижне групе земаља које имају властити сателит у орбити око Земље, пошто у мају ове године буде лансиран skCUBE. Сателит ће из свемирске луке Ванденберг у Калифорнији понети ракета Фалкон 9, америчке компаније СпејсИкс.

Нашу планет ће skCUBE облетети брзином од 28.000 километара на час, од прилике једном у 90 минута. Летилица ће бити опремљена малом камером. Главни задатак ће јој бити јединствено експериментисање са пријемом веома дугих радио таласа који долазе из дубине свемира и горњих слојева атмосфере.

У Словачкој организацији за свемирске активности (СОСА) сматрају да ће skCUBE помоћи тој земљи да испуни критерије за улазак у Европску свемирску агенцију. То би требало да допринесе и промоцији Словачке у свету, будући да ће представљати знак квалитета истраживачког рада тамошњих научника.

Остале чланице В4 су претходних година већ лансирале властите сателите у земаљску орбиту. Словачка је, иначе, већ једном имала сателит у орбити, у оквиру заједничке државе са Чешком, који је лансиран 1978. године.

Спољнотрговинска размена унутар В4

Робна размена међу чланицама В4 је интензивна и те земље се углавном налазе међу првих 10 узајамних спољнотрговинских партнера, произлази из статистичких података које је Кућа Добрих Вести добила из амбасада тих држава у Србији. Свима је, иначе, предоминантно извозно и увозно тржиште, Немачка.

Највећу размену вредну 41,2 милијарде евра, са осталим чланицама В4, током 11 месеци 2015, остварила је Чешка. Чешкој је најзначајнији партнер била Словачка (17,76 милијарди евра), Пољска је била други (16,85 милијарди), а Мађарска десети (6,58). Током година је растао удео размене са осталим чланицама В4 у укупној трговини Чешке са светом, па док је 2000. чинио 12,98 одсто, при крају 2015. је достигао 16,68.

Пољска је током 11 месеци прошле године са чланицама В4 остварила робну размену од 31,5 милијарди евра. Пољској је Чешка била треће најзначајније извозно тржиште, а седмо увозно; Мађарска девето, односно 16; а Словачка 11, то јест 14.

Мађарској је Словачка у 2015. представљала најзначајнијег трговинског партнера унутар В4 будући да се, према подацима за 10 месеци, налазила на петој позицији у увозу и трећој по извозу; Пољска је била четврто по значају увозно, а девето извозно тржише, док је Чешка била седми партнер у обе ставке. Укупна размена Мађарске са осталим чланицама В4 је у осматраном периоду 2015. достигла 20 милијарди евра.

У спољнотрговинској размени Словачке, земље В4 учествују са 23 процената. Словачкој је, најзначајнији спољнотрговински партнер у В4 била Чешка, са укупном разменом од 14,1 милијарде евра. Друга је била Пољска са осам милијарди евра. Следила је Мађарска је са 6,4 милијарде евра размене, која је уопште на петом месту свих спољнотрговинских партнера Словачке.

Словачка је, иначе, током 10 месеци 2015. забележила укупну спољнотрговинску размену од 97,2 милијарде евра. Њен највећи партнер је Немачка са 19 одсто.

Скора будућност привреда В4

Ерсте група очекује бржи раст Б4 у односу на Западну Европу у наредних пет до десет година, захваљујући динамици коју даје процес приближавања развијенијим привредама, мањем здвајању за плате, квалификовној радној снази и мањем јавном и приватном дугу. До 2019. би, према рачуници ММФ, привреде В4 требало збирно да вреде више од 2,1 билиона долара.

Наиме, земље В4 се и даље сматрају привлачним за СДИ. Оне имају значајне могућности за пивредни раст као чланице ЕУ, повољно пословно окружење и све виши животни стандард становништва. Рачуна се да су најпривлачнији сектори прераде, наука и истраживања, као и сектор услуга.

Извор: Кућа добрих вести