Кућа Добрих Вести

Login

Споразум о ваздушном саобраћају са Корејом

Оцените овај чланак
(1 Глас)

sporazumkoerjaПотписивање споразума о ваздушном саобраћају између Кореје и Србије је добра шанса за фирме из земље у источној Азији да уђу на авио тржиште Источне Европе, али и за повећање размене две земље у разним областима, попут образовања, економије и туризма, оцењено је у амбасади Републике Кореје (РоК) у Београду.


Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфрструктуре, Зорана Михајловић и Амбасадор Републике Кореје у Србији Дохун Ли су данас у Београду потписали „Споразум о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Републике Кореје“.


Амбасадор Ли је за Кућу Добрих Вести изјавио како данашњи споразум "следи напоре за даље унапређење билатералне економске сарадње – отварања канцеларије КОТРА (Корејске агенције за промовисање трговине И инвестиција) у децембру 2015. и потписивању споразума о избегавању двцоструког опорезивања прошлог месеца. Удвостручићемо напоре како би два потписана споразума ступила на снагу што је могуће пре и радимо на скором закључењу билатералног споразујма о улагањима," казао је јужнокорејски амбасадор.


У циљу припреме институција за потписивање овог споразума између Кореје и Србије, у новембру 2014. године одржали су се преговори о ваздужном саобраћају, на коме је потписан нацрт споразума и где се говорило о реду летења из обе земље три пута недељно, успостављањукод шер договора међу авио компанијама и о осталим детаљима.


Иако тренутно не постоји директан лет Јужна Кореја-Србија, предвиђа се да ће, уколико потписани споразум о ваздушном саобраћају између две земље буде ратификован, путницима бити путем код шер договора међу авио-компанијама, знатно олакшани процес резервације и остала процедура приликом путовања. За дан ратификације се узима датум када је послата дипломатска нота са извештајем да су стране потписнице комплетирале све потребе интерне правне процесе овог споразума.


Очекује се да ће после потписивања споразума о ваздушном саобраћају између Јужне Кореје и Србије бити повећана размена између две земље, саопштено је из амбасаде.


Према подацима, Корејске трговинске међународне асоцијације (КИТА) током 2015. је из Јужне Кореје у Србију извезено роба у вредности 73 милиона долара, (аутомобили, флет екрани итд.), а увезено за 115 милиона (прехрамбени производи, аутомобилски делови итд.)


Сходно Корејској банци за увоз и извоз (Кореа Еџимбанк) инвестиције фирми из те земље у у Србији су 2015. вределе 12,6 милиона долара.
Корејска туристичка организација (КТО) је навела да је током 2015, “земљу јутарње тишине” посетило 2.889 туриста из Србије, док су 1.845 Корејанаца боравили као туристи у Србији.


Тренутно је приближно 115 Корејаца у Србији, навели су у амбасади РоК.
Јужна Кореја има седам потписаних споразума о ваздушном саобраћају са земљама Централне, Источне И Јужне Европе: Мађарском (1989.), Чешком (1990.), Пољском (1991.), Бугарском (1994.), Грчком (1995.) и Хрватском (2015.).


Савремена Јужна Кореја је једна је од најуспешнијих земаља на свету, а развој њене привреде протеклих 60 година је једна од најлепших економских прича. „Чудо на реци Хан“, широком водотоку који протиче кроз 11-томилионски главни град Сеул, омогућило је Јужној Кореји да се из рушевина Корејског рата (1950-1953) и једне од најсиромашнијих земаља света, вине међу развијене државе.


Земља у којој је просечан укупан домаћи производ (БДП) 1953. износио 67 долара, данас је између 11. и 13. места у светској привреди и трећа или четврта по величини у Азији, зависно од критеријума за мерење БДП. За 2015. је јужнокорејски номинални (када се не одбије инфлација) БДП процењен на 1,4 билиона долара или 28,338 долара по становнику. Мерен паритетом куповне моћи (ППП, по тржишним ценама), БДП је за ову годину процењен на 1.85 билиона долара или 36.601 долара по Јужнокорејанцу.


Јужна Кореја је у 2015. била шеста највећа земља извозник у свету са укупном вредношћу од 526.9 милијарди долара продатих роба у иностранству.

 

Јужна Кореја У укупном извозу Азије, учествује са девет одсто.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 24 фебруар 2016 20:39
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија