Logo
Одштампајте ову страницу

Како се тражи посао у свету, а како у Србији?

Оцените овај чланак
(2 гласова)

timthumb12БЕОГРАД - ManpowerGroup, највећа светска компанија специјализована за проналажење и запошљавање кандидата, спровела је глобално истраживање о томе како се кандидати опредељују за посао на скоро 4,500 кандидата током октобра 2015. године на пет тржишта која покривају велики део земљине кугле.

 

Како се тражи посао у свету, а како у Србији?

 

Искуства компаније ManpowerGroup, у Србији говоре да су глобални трендови кандидата широм света и у Србији невероватно слични, како по питању изазова у оквиру њихових каријера, тако и по питању мотивација приликом потраге за новим могућностима и методама које користе за проналажење послова.

 

„Иако је стопа незапослености у Србији висока, послодавци често имају изазов да на тржишту рада пронађу стручњаке са одређеним искуством, специфичним квалификацијама, знањима, лиценцама и слично.

 

Ови кадрови најчешће су дефицитарни на тржишту рада и већ запослени код другог послодавца, те се компаније неретко боре да привуку и задрже квалификоване стручњаке“, рекао је Aleksandar Hangimana, генерални директор ManpowerGroup за Србију.

 

Важност „врсте посла“

 

Недавно истраживање показало је да је на глобалном нивоу врста посла коју запослени обавља важна колико и плата. Иако је висина зараде и даље веома важна, кандидати су једнако заинтересовани и за то како се њихов посао уклапа са приватним животом.

 

„Људи су некада били мотивисани успоном на лествици компаније. Људи данас траже квалитет живота… кандидати постављају питање ‘шта могу да добијем из овога и како ће то утицати на моју породицу?“, изјавио је Yvette Moncrieffe, директор одсека за односе са клијентима, ManpowerGroup Solutions Северна Америка.

 

Сваки други кандидат на глобалном нивоу идентификовао је „врсту посла“ као један од три најважнија фактора приликом доношења одлука по питању њихове каријере. То значи да скоро шест од десет кандидата верује да је оно шта раде једнако важно као и то колико су плаћени. Када је у питању мотивисање кандидата да промене радно место, могућност веће зараде је два пута моћнија од врсте посла. За многе, технологија је замутила линије између рада и одмора. Од запослених се често очекује да буду доступни 24-7 њиховим послодавцима, а баланс између рада и приватног живота постао је прави изазов за већину запослених.

 

Ослањање на себе приликом потраге за послом

 

Пријављивање за радна места електронским путем уз употребу рачунара представља методу број један за сваког трећег кандидата широм света. Иако је већина испитаника (77 процената) имала претходних искустава са посредником у проналажењу посла, скоро један од четири кандидата више воли сам да тражи, идентификује и пријављује се за нова радна места од почетка до краја – што је пет пута више у односу на оне који воле искључиво да раде са посредницима у проналажењу посла.

 

Име компаније је важно

 

Кандидати широм света су у огромној већини наводили све растући значај имена и репутације компаније приликом доношења одлуке о послодавцу. Више од половине свих кандидата је навело да им је име компаније данас битније него што им је то било пре пет година.

 

Стални кандидати: Од стигме до медаље части

 

На глобалном нивоу, преко једне трећине кандидата (37 процената) се само идентификовало као „стални кандидати“ – односно као они који се слажу са изјавом да „увек тражим наредну могућност за запослење“. Стручњаци по питању глобалних тржишта приписују пораст сталних кандидата повећању понуде рада по уговору (типично ангажман између две и три године при компанији која пружа професионалне услуге или се бави технологијом) у односу на дугорочно запослење. Резултат је нова генерација запослених са планираном застарелошћу уграђеном у њихову динамику радног места.

 

У прошлости, старије генерације менаџера за људске односе и послодаваца који су у просеку били ангажовани између 10 и 20 година код истог послодавца, сматрале су често скакање са посла на посао негативном ставком у биографији.

 

„За неке менаџере за запошљавање, мобилност која се може видети у оквиру биографије представља знак да потенцијални кандидат није подобан за ‘доживотно’ ангажовање. Ови менаџери не схватају да ми пролазимо кроз генерацијску промену у оквиру динамике запошљавања“, изјавила је Вицторија Бомбас, Директор РПО, ManpowerGroup Europa.

 

Мобилне апликације са касним цветањем

 

Само четири процента кандидата на глобалном нивоу изјавило је да је конкурисало за одређени посао путем мобилне апликације. Међутим, сваки десети кандидат на глобалном нивоу а сваки пети из Кине користи своје паметне телефоне ради приступа информацијама о компанијама које разматрају. Узимајући у обзир ову реалност, савет компанијама би био да интернет сајтови буду прилагођени приступом мобилним уређајима.

 

Упркос тренду који технологија поставља као алат који се користи за обављање интервјуа од стране компаније, опредељења кандидата широм света су недвосмислена: скоро три четвртине (72 процента) су преферирали лични интервју са менаџером за запошљавање, 42 процента осећа комфорно по питању интервјуа путем технологије видео-конференције (нпр. Skype) или 31 проценат са видео упознавањем (нпр. Vine).

 

Педесет пет процената испитаника на глобалном нивоу су се осећали угодно применом почетног телефонског интервјуа.

„Иако технологија – и свесност о постојању нових алата – наставља да напредује брзим корацима, опробане и прецизне методе личног и телефонског интервјуисања и даље остају јасно опредељење кандидата у потрази за послом. Али будите спремни; ово ће се вероватно променити брзо како младе генерације које су расле и навикле се на видео разговоре, YouTube и селфи штапове ступају на тржиште радне снаге“, закључио је Aleksandar Hangimana, генерални директор ManpowerGroup за Србију.

 

Извор: Gdeinvestirati/Bizlife


Последњи пут измењено петак, 15 април 2016 18:18
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015