Кућа Добрих Вести

Login

Почела са радом фабрика „Делта Дењуб“

Оцените овај чланак
(3 гласова)

indosus

КОВИН - У Ковинској индустријској зони је озваничен рад фабрике за узгајање, паковање и прераду „Делта Дењуб” доо, дела индонежанске Бавазир групе.


Реализација пројекта је почела пре 11 месеци споразумом о изнајмљивању земљишта, а убрзо је следила изградња постројења. У првој фази, у којој су власници уложили три милиона евра, више од 100 радника може да свакодневно обере до осам тона шампињона.


На крају, инвестиција треба да буде вредна преко девет милиона евра, биће упослено још око 300 људи, а дневна производња нарасти на 22 тоне, чуло се у петак на свечаности у кругу фабрике.


Министарка за европске интеграције у Влади Србије Јадранка Јоксимовић је на свечаности казала како једино свеже инвестиције гарантују нова радна места и дају перспективу људима да остану да живе и раде у мањим срединама. Отварање погона „Делта Дењуб“ у Ковину има значај не само за ту општину, већ и за читав Јужни Банат, казала је министарка.


Јоксимовић је после обиласка погона рекла да је после близу 10 година ово најзначајнија инвестиција у Ковину, а да је улагач највећи произвођач печурака у Индонезији, који већ има развијено тржиште за пласман робе.
"Ова инвестиција је нешто што одавно нисмо имали у овом делу Србије, а то је инвестиција у области аграра и то производње. Прозводња, посебно у области пољопривреде је нешто где Србија има предности које нисмо довољно искористили", оценила је Јоксимовић.  Министака је истакла да је отварање индонежанске фирме у Ковину један од доказа колико је било важно усвајање сета нових закона који ће омогућити предвидивији амбијент за стране инвеститоре.


"Индонезија је једна велика, снажна земља и за нас пуно значи да инвеститори, посебно у области производње, долазе у Србију. Урадићемо све да привучемо нове инвеститоре из иностранства али и домаће", поручила је Јоксимовић.


Амбасадор Индонезије и и председница општине Ковин


Амбасадор Индонезије у Србији и Црној Гори, Хари Ричард Џејмс Кандоу је нагласио како ова инвестиција, али и улагање друге индонежанске компаније Индофуд у Инђији, представљају мост пријатељства два народа.
Амбасадор Кандоу је казао да је на недавном састанку у Београду представника владе Србије и његове земље, истакнуто како добри билатерални политички односи између две државе треба да буду и основ за бољу економску сарадњу. „Због тога је веома важно што смо ту сарадњу овако почели, и прво у Ковину,” поручио је амбасадор Индонезије.


Како оцењују у амбасади Индонезије, улазак “Делта Дењуба” на тржиште Србије ће ојачати привреду општине Ковин и увећати вредност агроиндустрије земље домаћина.


Председница општине Ковин Сања Петровић је захвалила на истрајности и преданом раду свим надлежним за отварање првог индустријског погона од 1990-тих у том крају. Петровић је додала да су средином 1990-тих фабрике у Ковину које су биле гиганти у Југославији, попут шећеране и Бека, затворене или приватизоване на лош начин. Ковинци су остали без посла и веома тешко живе.


"Због тога је ова инвестиција за нас од изузетне важности и радо смо је дочекали", казала је Петровић.

 

indsusglavna

 

Бавазир Група


Директор Бавазир групе Фајзал Абуд Бавазир је навео како је "постојећа инфраструктура коју је Србија изградила према западној Европи представљала важан аргумент за доношење одлуке да инвестирамо у Ковин". Додао је да је у свакој земљи један од значајних разлога за улагања, политичка стабилност.


Фајзал је изнео да је у току даље проучавање тржишта јер Бавазир Група жели да значајно прошире инвестиције које неће бити само у производњи печурака, већ и у другим гранама агро индустрије, не само у Ковину већ и другим крајевима Србије. Тако су после свечаности у Ковину представници Бавазир Групе прешли Дунав и посетили општину Пожаревац да би са тамошњим руководством размотрили могућности за евентуалну сарадњу у области инвестиција.


Фајзал је рекао Бавазир група има 15-тогодишње искуство у производњи печурака у Индонезији и да своје производе, свеже и у смрзнутом стању, пласира у Северну Америку, Русију и Западну Европу.


Индонезији производимо 40 хиљада килограма печурака дневно. .. Уз наше искуство и способност ваших радника, убеђени смо да ћемо овде имати велики успех,“ поручио је Фајзал.


Пре непуних годину дана, приликом почетка радова за изградњу фабрике, Сунил Мамгаим, тадашњи извршни директор ПТ Ека Тимур Раја, која је у оквиру Бавазир Групе задужена за гајење шампињона у Индонезији, казао је да ће компанија почети са мањом производњом, а онда повећавати капацитет.


"Тако ми развијамо наше фарме у Индонезији…. Очекујемо да ће фарме у Ковину постати највеће на Балкану", казао је Сунил који је у међувремену постао директор Делта Дењуб доо.


Нову индонежанску инвестицију у Србији подржале су својим присуством на церемонији у Ковину и дипломате из још две државе-чланице Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) , амбасадор Мјанмара у Србији Мјао Аји,  и Ник Ади Арман, отправник послова амбасаде Малезије у Србији.


Општина Ковин


Ковин је административни , културни, политички и привредни центар истоимене општине која се простире на 725 километара квадратних (км2) и на којој живи, према последњем попису, 36.802 становника.
Ковинска општина захвата 3,37 одсто територије Аутономне покрајине Војводине што је ставља на осмо место по величини у Покрајини. У дужини од 50 км прати ток реке Дунав, а на северу захвата Делиблатску пешчару, која од укупне површине од 29.620 хектара, 63 одсто припада подручју општине Ковин.


У непосредној близини Ковина налазе се развијени привредни и центри друштвеног живота - Београд на 50 км, Панчево на 34 км, Смедерево на 13 км. Друмски саобраћај повезује Ковин са тим центрима, а изградњом моста на Дунаву, 1976, значајно су скраћене друмске везе са деловима средње и јужне Србије.


У непосредној близини Ковина, на путу ка Београду изграђена је аеродромска писта за потребе војске која представља значајан инфраструктурни објекат. "Дунавац", рукавац Дунава дуг око 1,8 км који пролази непосредно уз радну зону Ковина, користи се као лука и зимовник који је делимично уређен за ове привредне потребе.


Снажан привредни потенцијал општине је пољопривреда са 42,500 хектара ораница високог квалитета. Привредну основу чине и налазишта угља, шљунка и тресета.


Најзначајнији привредни субјекти су: Утва-Силоси, Рудник Ковин, Пилана, Погон Хемофарм-Концерна у Дубовцу, West Pharmaceutical Services Beograd - погон у Ковину, Наша Слога, Силос, Југопревоз, ВП Подунавље.


Са неколико уређених спортска игралишта и терена, спортском халом, градском плажом на вештачком језеру Шљункара, великим бројем излетишта, посебно на Дунаву и у Делиблатској пешчари, Ковинци и њихови гости имају изванредне могућности за рекреацију и одмор.


Индонезија улаже у иностранству


Бавазир Група окупља низ компанија које делују у Индонезији, на Блиском истоку и у Северној Африци. Бави се пољопривредом, прерадом хране, некретнинама, банкарством, рударством и трговином.


Према неким изворима, пословни људи из Индонезије су закључно са 31. децембром 2015. уложили 34,62 милијарде долара у директне инвестиције (СДИ) у иностранству.


Индонезија, има преко 255 милиона становника, а њена привреда је 16. у свету мерено номиналним БДП (када се не одбије инфлација) са близу 900 милијарди долара, док је према паритету куповне моћи (ППП, по тржишним ценама) осма и вреди преко 2,8 билиона. Азијска банка за развој је недавно објавила како очекује да БДП Индонезије после раста од 4,8 одсто у 2015, ове године достигне 5,2 одсто и 5,5 у 2017.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 20 април 2016 19:12
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија