Кућа Добрих Вести

Login

Канал Дунав-Одра-Елба - један од најамбициознијих градитељских пројеката

Оцените овај чланак
(3 гласова)

kanalБЕОГРАД - И политичари имају право на снове. Председник Чешке Републике Милош Земан (71) сања о вештачком воденом каналу који би његову земљу, уз помоћ инвестиција из Народне Републике Кине извео на море. Земан се веома труди за водени коридор који би у облику латиничног слова “Y” ишао од Пољске и Чешке ка Словачкој и Аустрији.


На томе за своју земљу председник Земан мукотрпно ради. Он је, на крају посете председника НР Кине Ши Ђинпинга крајем марта Прагу, саопштио да се један од око 30 споразума које су пословни људи две земље потписали, тиче “аналитичке сарадње” у припреми канала Дунав-Одра-Елба. У питању је један од најамбициознијих градитељских пројеката у Европи који би спојио три моћне реке на континенту, по цени од 10 милијарди евра.


Вековима су европски владари сањали о повезивању Северног, Балтичког и Црног мора, односно Елбе, Одре и Дунава, а највећи део би се налазио на територији Чешке. Карло ИВ (1316-1378) рођен Венцеслав, први краљ Бохемије који је постао император Светог римског царства, замислио је у 14. веку водени ток способан да води бродове из Одре у Дунав.

 

                                                            tanker

 

Сачувани су планови из 19. века за изградњу таквог водотока. Од плавног подручја Лобау, на Дунаву код Беча, вештачки водени ток је требало да се протеже дуж реке Мораве до Одре код града Кеђерзин-Козле у јужној Пољској.


Идеја је враћена у живот током нацистичке власти и кренула је реализација пројекта. Веома амбициозан – неки чак кажу мегаломански пројекат – био би дуг 320 километара (км) и имао стрмину од 124 метара. Изискивао би проширивањи и каналисање великих делова река како би био плован за барже.


Адолф Хитлер је изградио један део. Започет је рад на каналу дугачком 40 км од Беча до аустријског града Ангерна, на обали Мораве. Но, изграђено је само неколико километара – Хитлер је имао друге ствари на уму 1940. – па је рад на изградњи канала напуштен.
Део оригиналних планова привукао је пажњу Пољске па је између 1964. и 1970, саграђен огранак канала Гливице. Кратак, завршени рукавац источно од Кеђерзин-Козле, познат је као Канал Кеђерзински и служи за повезивање азотаре Азотy Кеџиерзyн АГ са Одром.

 

                                                  kanal1


Залагање председника Земана за изградњу канала


У данашњој Чешкој опчињеност председника Земана овом идејом не представља новост. Њу су подржавали један од његових претходника Вацлав Хавел (1936-2011.) и друге личности. Пројекат, наводно, ужива велику политичку подршку и у Пољској.
Но, идеја о овом каналу има и много противника. Недавно је Комисија за животну средину Чешке академије наука отписала канал као потенцијално једну од највећих интервенција у екосистем те земље и Централне Европе. Насупрот краткорочној економској добити, еколошка цена би била разорна, поручили су из Академије. Ванпарламентарна Зелена странка такође се противи.


Ово није одвратило присталице канала, укључујући Земана. Док је био на функцији премијера Чешке између 1998. и 2002, Земан није показао много интересовања за пројекат. Поменуо га је, међутим, у приступном председничком говору 2012. и промовисао у неколико наврата касније, поред осталог отварањем изложбе посвећене каналу у Европском парлиаменту у Стразбуру.

 

moravaaaa

 

Земана је уочи преузимања председничке функције један пријатељ питао, зашто све време хвали Европску унију (ЕУ). Земан му је рекао да је то зато што је желео субвенције из ЕУ за пројекат Дунав-Одра-Елба. Када је постао шеф државе, Земан је открио је да је ЕУ још 1993. означила пројекат суштински важним. Но касније, због незинтересованости тадашњих чешких министара саобраћаја, пројекат је закаснио да добија субвенције ЕУ.


Земанов први успех је било што је влада садашњег премијера Бохуслава Соботке обећала на почетку свог мандата ране 2014. да ће направити студију о изводљивости. Опет, до данас ништа није урађено. Према чешким медијима, министарство саобраћаја не гледа са ентузијазмом на пројекат и студија о изводљивости је наручена пре само неколико месеци.


Но, председникова канцеларија је сво време напорно радила, на техничном плану и на проналажењу спонзора. Почетком ове године је организован састанак регионалних координатора пројекта Дунав-Одра-Елба. Потом је Земан је о пројекту разговарао са председником Пољске Анџејом Дудом.


Разговор два председника, према прашким медијима, није био формалан. Наиме, Пољска је недавно основала ново министарство за Поморску економију и копнену навигацију. Приоритет министарства представља обнова И изградња водених путева, поготово на Одри, која је део коридора Дунав-Одра-Елба.


Према чешким медијима, Пољска и Словачка су, заједно са Чешком, главни партнери у ширењу сада неразвијених водених путева у Централној Европи. Тадашњи пољски председник Бронислав Коморовски и премијер Доналд Туск су 2013, подржали Земанов план током његове државне посете Варшави. Крајем 2014. су се председници Вишеградске групе (В4) - Мађарске, Пољске, Словачке и Чешке – као и Аустрије и Словеније, сложили на самиту у Прагу да је потребно разгранати транспортне канале.


"У Европи постоји веома добра комуникација у првцу запад-исток, али не и север-југ. Потребни су нам водени коридори, железнице, аутопутеви са југа ка северу. Ја знам да су кинеске компаније веома искусне у том делу, а такво дугорочно улагање би можда моголо да буде једна од погодности у оквиру ‘16+1,’" цитирао је Земана, Кинески међународни радио (ЦРИ) уочи посете председника Шија.
Сматра се, наиме, да би повезивањем три реке, будући канал учио много краћим пут између Црног, Балтичног И Севернбог мора. Био би то значајан доипринос развоју лука попут Констанце у Румунији, Хамбурга у Нмачкој И Шћећина у Пољској. Канал би отворио неколико земаља Централне Европе које немају излазак на море. Ојачао би директне трговинске везе између Централне Европе, али региона са другим деловима света.

kanal3

 

Трагање за инвеститорима


Земан је, такође, задужио помоћнике да пронађу инвеститоре пројекта. Прво је у оптицају била “комбинација” са Русијом, али је отпала због успоравања тамошње привреде са почетком украјинске кризе. Онда се Земан обратио кинеским инвеститорима који су посетили Чешку Републику неколико пута. Међу њима је Синохyдро Цорпоратион ЛТД из које су премијеру Соботки поручули да се баве пројектом. Други кандидат је компанија ЦГГЦ, градитељ огромне бране Три кањона на Жутој реци. Тим компанијама пројекат не изгледа застрашујући, казао је шеф канцеларије за спољне послове чешког председника Хајнек Кмоничек.


Војтех Филип, потпредседник у Чешком парламенту је даље изјавио да ће Чешка и НР Кина у првој фази изгадње канала уложити милијарду евра. “Пројекат се савршено уклапа у кинеску иницијативу 1Б1Р (Један појас, један пут или Нови пут свиле) и био би стратешки повезан са њом,” изјавио је за “Кинески омладински лист” Филип који је и председник Комунистичке партије Бохемије и Моравске (КСЧМ), треће по броју посланика у Представничком дому чешког парламента.


Биле су то информације пре посете председника Шија Прагу. Тада су прашки медији разматрали и зашто би инвеститори из друге најмоћније привреде на свету улагали у пројекат који им не би брзо донео профит. Навођено је да је Кинези сматрају Чешку земљом која је најотворенија за њихове интересе у Централној и Источној Европи (ЗЦИЕ). Желе да остваре велике стратешке инвестиције у Чешкој како би изградили пословну базу сарадњу са ЗЦИЕ у формату “1+16”.


Такође, у настојању да привуче кинеске инвеститора, председник Земан је два пута посетио Пекинг. Био је једини државник из земаља Европске уније (ЕУ) на прослави 70 године победе НР Кине у Другом светском рату, у септембру 2015. У Пекингу сматрају да Земан треба да буде награђен за подршку НР Кини, пишу прашки медији.


Но, потенцијални кинески инвеститори нису још донели одлуку, јер нису сигурни да је улагање у водени коридор оправдано.
У међувремену, идеју пројекта пажљиво разматра и чешка коалициона влада. Подржала је одлуку Министарства транспорта из децембра 2015, да буде одобрена студија о изводљивости пројекта канала вредна милион евра.

 

 

kanal4

 

Mањи план


Док чекају одлуку о воденом коридору Дунав-Одра-Елба, његове пористалице, разматрају мањи пројекат канала на Одри који би ту реку учинио пловном од северне Моравске до Балтичког мора.


Пројекат би проширио пловност Одре од Кеђерзин-Козлеа који лежи 50 км северно од границе са Чешком, односно регионом северне Моравске. “Проширењем граничног воденог пута на пољској страни, био би спојен регион Остраве и њене рударске индустрије са Балтичким морем и лукама у Немачкој,” казао је Јан Скалицки, представник заговорника овог плана.


Наводно је и утицајни локални пословни човек Јан Светлик, власник једног грађевинског предузећа у Острави, наклоњен повезивању тог краја Чешке помоћу речних лука. Реализација овог плана би коштала најмање седам милијарди чешких круна (259 милиона евра). Од тога би две милијарде круна било потрошено на прилагожавање 10 м дугог чешког дела Одре, а осталих пет милијарди на изградњу лучке и железничке инфраструктуре у граду Бохуму, близу Остраве.


“Већину трошкова би могла да покрије Европска унија,” цитирају чешки медији Скалицког.


Када је председник Земан боравио у Варшави прошле године изјавио је: “Желим да Шћећин (на Одри) постане чешка поморска лука, поред Хамбурга.“

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 07 јун 2016 00:02
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија