Кућа Добрих Вести

Login

Фондови у потрази за финансирањем регионалних пројеката

Оцените овај чланак
(1 Глас)

v4БЕОГРАД - Извршни директор Међународног вишеградског фонда, Беата Јачевска и Ђерђи Мура, извршни директор новооснованог Фонда Западног Балкана, посетиће Београд у четвртак, 28. јуна на путу по региону ради упознавања са овдашњим земљама, консултација са партнерима и преноса знања, саопштено је из амбасаде Пољске, садашње председавајуће Вишеградском групом (В-4).


На састанку који тим поводом организују Хана Далевска Грењ, отправник послова Амбасаде Пољске у Србији и извршни директори Јачевска и Мура, биће разматране могућности финансирања регионалних пројеката сарадње на Западном Балкану. Учесници састанка ће моћи да добију детаљне информације о два фонда, као што су визија и приоритети тих организација, квалификације потенцијалних корисника, као и врсте пројеката који би могли бити финансијски подржани.


В-4 су 1991. основали државници тадашње Чехословачке, Мађарске и Пољске у настојању да унапреде процес укључивања њихових држава у евроатлантске интеграције. Данас су Чешка, Мађарска, Пољска и Словачка чланице Европске Уније (Словачка председава ЕУ у педиоду до 1. јануара 2017, а некадашњи пољски премијер Доналс Туск је председник Европског савета) и Северноатлантског пакта (НАТО).


Међународни Вишеградски фонд је једина формална структура коју је до данас основала В-4. У њега четири владе улажу исти износ новца ради финансирања пројеката на локалном и другим нивоима, под претпоставком да у тим пројектима учествују бар три од четири државе В4.


Боравком Јачевске и Муре у Београду завршава се прва рунда консултација и састанака ради обуке које су званичници Међународног Вишеградског фонда водили у претходна два месеца са секретаријатом Фонда Западног Балкана у Тирани. Консултације су део техничке помоћи Фонду Западног Балкана коју обезбеђују министри иностраних послова В4.

 

Фонд Западног Балкана


Подршка је заснована на дугорочним напорима влада земаља В4 и Међународног Вишеградског фонда да помогну земљама на Западном Балкану оснивањем и покретањем посебне организације која ће пружати подршку мултилатералним грађанским иницијативама у региону. Консултације су покренуте 2013, а закључене у Прагу 13.11.2015 потписивањем Споразума о оснивању Фонда Западног Балкана.


Идеја о оснивању Фонда Западног Балкана, међународне организације инспирисане Вишеградским фондом, потиче од налаза проистеклих 2011. из студије о изводљивости коју је финансирао конзорцијум четири НВО под окриљем Вишеградског Фонда. Основни циљ пројекта био је развој сличне структуре Западног Балкана која би развијала и финансирала локалне мултилатералне прекограничне иницијативе, а коју би првенствено формирале владе у региону.


Иначе, Међународни Вишеградски фонд има седиште у Братислави, главном граду Словачке. Основни задатак Фонда је унапређење идеја за одрживу регионалну сарадњу у Централној Европи. Фонд то чини финансијском подршком мултилатералних грант пројеката и индивидуалних школарина и финансирањем боравака уметника у региону В4, али и широм Централне Европе и суседних региона, укључујући и Западни Балкан. 

 

Главне циљне групе за подршку фонда су невладине, непрофитабилне организације, али такође и обични грађани, јавне институције, школе и универзитети. Основни буџет фонда износи осам милиона евра. Од 2000, фонд је подржао готово 5.000 пројеката и наградио више од 2.000 појединачних „кретања“ („мобилитиес“) у укупном износу од скоро 70 милиона евра, од којих је готово два милиона евра дато Западном Балкану.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 28 јул 2016 11:41
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија