Кућа Добрих Вести

Login

Самит Групе 20 у Кини

Оцените овај чланак
(5 гласова)

kinasamit454545БЕОГРАД - Највиши државни званичници окупили су се у Хангџоу, граду на југоистоку Народне Републике Кине, на самиту Групе 20 (Г-20).

 

 

За први самит највећих привреда развијених и земаља у развоју у НР Кини, 4. и 5. септембра, власти најмногољудије земље на свету су уложиле много времена, напора, ресурса и капитала пошто придају велику важност Г-20 као новом концепту за управљање у међународним односима.


Г-20 је глобални финансијски форум влада и централних банака са циљем подстицања одрживог раста и економске стабилности. Њене чланице су 19 држава – Аустралија, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија, Руска Федерација, Турска, НР Кина, Јапан, Јужна Кореја, Индија, Саудијска Арабија, Индонезија, Сједињене Америчке Државе, Канада, Мексико, Бразил, Аргентина, Јужна Африка и Европска Унија (ЕУ). Једном годишње, председници земаља Г-20 и гувернери централних банака састају се да би дискутовали о темама везаним за високу политику.


Економије Г-20 заједно чине фантастичних 90 одсто светског укупног домаћег производа (БДП) и 80 одсто глобалне трговине. У 2014. су земље Г-20 међусобно размениле добра вредна 27 билиона америчких долара.
Пре Г-20 су од 1970-тих постојале Група седам (Г-7) развијених западних економија (Велика Британија, Француска, Немачка, Италија, Јапан и САД), којој је 1990-тих додата и Русија председника Бориса Јелција па је оформљена и Група осам (Г-8). Но, Г-8, из које су биле изостављене велике привреде у брзом успону попут НР Кине и Индије, суочила се са критикама због нерепрезентативне природе.


Крајем 1990-тих су серије финансијских криза углавном у Латинској Америци и Азији оголиле практичне недостатке искључивања земаља у развоју из напора за глобално економском управљање. Отуда су лидери Г-8 проширили расправне за укључивање „нових играча“, па је 1999. рођена Г-20. Са глобалном финансијском кризом, 2008. почели су редовни годишњи самити државника Г-20.


Натраг у 1999, земље Г-8 су оствариле 66 одсто светског БДП и 48 одсто глобалне трговине. До 2014, међутим, БДП и трговински удео Г-8 је опао на 45, односно 33 одсто.


За разлику од тога, 1999. су земље Г-20, искључујући Г-8 и ЕУ, оствариле само око 15 одсто глобалног БДП и 14 одсто глобалне трговине. Међутим, до 2014. су њихови БДП и трговински удели порасли на 31 одсто и 26 одсто.
Са земљама у развоју у експанију из Г20 које заузимају више места при врху светског економског и финансијског управљања, утицај „клуба богаташа“ Г-8 – сада поново Г-7 после суспензије Русије 2014. због њеног прикључења Крима – опада. Однедавно, одлука Велике Британије да напусти ЕУ, пораст популизма широм Европе и неизвесност пред новембарске председничке изборе у САД, такође су подрили лидерство Г-7 када је реч о глобалним пословима, сматрају аналитичари.Неки од њих додају како са опадањем утицаја Г-7, међу другим глобалним блоковима расте значај Г-20 као шире платформе за светске лидере да дискутују о усмерењима глобалне политике.

g208989898

 

НР Кина и Г-20


Поједини аналитичари у свету отворено, а они у НР Кини индиректно су мишљења да је самит Г-20 у Хангџоу савршена прилика за ту државу да још једном представи своју развојну стратегију и на основу ње прошири своју улогу у глобалном економском управљању.


НР Кина је први пут била домаћин скупа Г-20 на министарском нивоу 2005. у Пекингу. Тада је Г20 постао главни елемент укључености те земље у глобално економско руковођење. То је и једини институционални економски формат у коме НР Кина делује заједно са западним силама.


Данас је економски утицај НР Кине у међународној привреди много већи него 2005. Она је сада друга по величини економија у свету; пре 11 година била је пета. Трговина земље на међународном нивоу достигла је 3,73 билиона долара, што је 2,6 пута више него у 2005. Према подацима Светске банке, номинални БДП (када се не урачуна инфлација) НР Кине је од 1999. до 2014, порастао са 1,1 билиона долара на 10,4 билиона, увећанје од 950 одсто. Очекује се да ће у 2016. БДП НР Кине вредети близу 11,4 билиона долара.


Но, ни привреда НР Кине више не остварује двоцифрени раст као што је то био случај пре деценију-две и вероватно неће у догледној будућности.

Светска економија, такође, изгледа много мање светла услед страховања од нове глобалне рецесије, повећаних после Брексита. У јуну је Светска банка смањила своју прогнозу везану за глобалну економију у 2016, предвиђајући експанзију од 2,4 одсто. То је пад у односу на 2,9 одсто колико је очекивала у јануару. Насупрот оваквој позадини, НР Кина ће се суочити са већим изазовима у руковођењу Г-20 на самиту у Хангжоу и потом.

provicne

 

Планови НР Кине за Г'-20


С обзиром на важност Г-20 за НР Кину, у Пекингу имају велике планове за овој форум и настоје да се представе као одговоран лидер. Тема самита је „Према иновативној, ојачаној, узајамно повезаној и инклузивној светској привреди“. Као овогодишњи домаћин, Пекинг је припремила дневни ред разговора. Очекује се да ће он узима у обзир домаће теме у оквиру међународних приоритета НР Кине за Г-20.


У обраћању министрима финансија и гувернера централних банака крајем јула у Шангају, премијер НР Кине Ли Кећијанг је рекао да су у периоду успоравања глобалног раста приоритети следећи: оснаживање координације макроекономске политике; велики рад на структурним рефомама усмереним на иновације; дерегулација, више конкурентности и отворености; те побољшано глобално економско и финансијско управљање.


Док је свет међуповезан више него икад раније и нико не може бити против већих иновација, светска економија није нити снажнија нити инклузивнија. Аналитичари су мишљења да ће се зато НР Кина вероватно усредсредити на решавање специфичних питања у глобалној економији и оснаживање сарадње тамо где су интереси заједнички. Такође ће настојати да преобрази Г-20 „од система одговарања на кризе, у механизам дугорочног управљања“, као што је министар иностраних послова Ванг Ји рекао у мају. Покретање спорних питања ће вероватно бити избегнуто.


Премијер Ли је указао да је тренутна економска ситуација у свету суморна и да међународна заједница очекује лидерство од Г-20. Отуда је, усред реалности слабог глобалног консензуса, кинеско руководство у јулу изашло са меморандумом о Г20, у коме је представило план оснаживања домаће привреде, продубљивања унутрашњих реформи, доприноса глобалном опоравку подстицањем потрошње и опоравка властите привреде и одржавањем стабилног курса националњ валуте јуана, иако неки у НР Кини позивају на његово слабљење ради очувања конкурентности.

НР Кина и самит Г20 у Хангџоу


Кина ће покушати да скрене састанак у Хангџу са евентуалног бескорисног разговора ка оном о ефикасном механизаму глобалног управљања у коме Пекинг може да одигра активну улогу. Заменик министра иностраних послова Ли Баодонг је рекао како се Кина нада да ће самит допринети “иновативности и расту”. У исто време, Кина, тренутно највећи извозник на свету, ће пробати да поспеши прекограничну трговину и улагања, рекао је Ли.


Као земља која има велику корист од глобализоване трговине, НР Кина схвата да су њени интереси у питању. Према председнику Си Ђинпингу, НР Кина је сада предводник глобализације. “Пре 20 или чак 15 година, највећи покретачи економске глобализације биле су земље Запада, попут САД, али данас нас често сматрају предводницима трговине и либерализације инвестиција у свету, који се боре против свих врста протекционизма у земљама Запада”, изјавио је Си у говору објављеном у мају.
Кључни планови Пекинга, представљени у меморандуму владе НР Кине о Г-20, обухватају проналажење нових покретача раста, давање већег утицаја економијама у експанзији у глобалном руковођењу, унапређење трговине и инвестиција, и подстицање раста у земљама у развоју, између осталог.


Прво, како су иновације један од кључних унутрашњих приоритета НР Кина, руководство те државе жели да кроз међународну сарадњу подстакне тржишно окружење засновано на иновацијама. Дневни ред самита, такође, треба да пренесе поруку како је Пекинг спреман да преоријентише своју економију са садашњег модела извозно и на инвестицијама оријентисане–ка ономе који се више ослања на иновације и предузетништво.“Г20 би требало да ... охрабри прекограничне иновације у науци и технологији, концепте развоја, институције и механизме, као и пословне моделе ...”, наведено је, поред осталог, у меморандуму владе НР Кине.


Друго, борба за давање већег утицаја привредама у успону унутар институција као што су Међународни монетарни фонд (ММФ) и Светска банка представљала је кључну тачку кинеске спољне политике у протеклој деценији.


Савет гувернера ММФ је 2010. одобрио квоте земаља чланица Фонда и пакет управљачких реформи, чиме је додељен већи утицај привредама у експанзији и приступ капиталу ММФ. Шест година касније, реформе, међутим, тек треба да буду у потпуности спроведене. Пошто Конгрес САД треба у децембру коначно да ратификује пакет реформи, током самита Г-20 ће се вероватно дискутовати о следећој рунди обећане модернизације.„Пролонгирано одлагање реформи ММФ квота и руковођења угрожава кредибилитет Г-20,“ оцењено је у меморандуму владе НР Кине.


Треће, у јулу су се министри трговине Г-20 сагласили на састанку Шангају да ће тај форум радити на снижавању глобалних трговинских трошкова за 15 одсто. Такође је, у покушају буде смањен протекционизам, договорена ратификација споразума Светске трговинске организације (СТО) о олакшавању трговине до краја ове године.


Протекционизам је значајно повећан међу чланицама Г-20. Према СТО, ова тржишта су током седам месеци, од прошлог новембра до маја 2016, увела рекордних 145 рестриктивних мера у области трговинско. То је највише од 2009, када је СТО почела да надгледа таква ограничења.


У Шангају су се министри трговине, такође, сагласили да поставе девет кључних принципа глобалног инвестирања. Они укључују успостављање отворених, недискриминаторних и транспарентних услова за улагање и заштиту инвеститора са каналима за решавање спорова.


Четврто, НР Кина је, као највећа земља у развоју, обавезна да пружи приоритет развоју током самита, рекао је у мају министар иностраних послова Ванг. Пекинг ће позвати земље Г-20 да формулишу и спроведу акциони план за Агенду 2030. ради одрживог развоја. Циљ таквог документа ће бити да свака од земаља Г-20 угради агенду у властити план развоја као и да охрабри размену искустава и пружи подршку нарочито земљама у развоју.
НР Кина ће на самиту вероватно затражити већу подршку земаља Г20 за развојну стратегију „Један Појас, Један Пут“ (1Б1Р) и улогу нове Азијске банке за инфраструктурна улагања (AIIB). Иницијативе „1Б1Р “ и AIIB теже да преусмере превелике унутрашње капацитете НР Кине према регионалном инфраструктурном развоју у земљама дуж историјског Пута Свиле на коме лежи и Србија.


Кинески развојни модел


Кина је стекла велико богатство током неколико деценија вртоглавог – најдужег економског бума у модерној историји и извукла стотине милиона људи из сиромаштва у само једној генерацији. НР Кина је од 1978, када је почела унутрашње реформе, прва у свету у погледу економског раста.

 

provincija

 

У периоду од 1989. до 2015, су НР Кина и Социјалистичка Република Вијетнам и Народна Демократска Република Лаос који следе кинески развојни модел, били прва, друга и трећа земља у свету по расту просечног БДП. Између 1993. и 2015. су НР Кина, сада и Краљевина Камбоџа, која такође користи кинески развојни модел, СР Вијетнам и НДР Лаос били на прва четири места у свету по увећању пер капита БДП. При томе нису рачунате земље са становништвом мањим од пет милиона људи или оне у којима доминира производња нафте и земног гаса.


Од 1989. Вијетнам и Лаос су расли три пута брже од светског просека. Од 1978. је стопа раста у НР Кини била шест пута већа нега у остатку света у просеку.


Уз раст БДП, у поменуте четири земље је импресивно и свеопште искорењивање сиромаштва. Од 1981. је НР Кина подигла 728 милиона људи из сиромаштва како га дефинише Светска банка. По истом критеријуму, Вијетнам је избавио из беде преко 30 милиона житеља.


За то време је у остатку света којим доминира модел развоја који заговара ММФ, око 120 милиона људи прешло изнад границе сиромаштва. У том периоду, 83 одсто укупног у свету сиромаштва је елиминисано у НР Кини. У свим земљама које користе кинески модел развоја тај проценат је био 85 одсто од свих сиромашних у свету.


Привредни развој и даље остаје најосновније питање за велику већину човечанства. Према најновијим подацима Светске банке, 84 одсто становника планете Земље живи у земљама у развоју.


Економска снага Кине представља резултат вишедеценијског напорног рада њених људи, прагматичних политика њених влада и ветрова глобализације који су дували у једра земље. Учесници Г-20 окупљени у граду Хангџоу сами ће моћи да се увере у знаке овог напретка.


НР Кина није жалила напора да би оформила беспрекорну позорницу у деветомилионском Хангџоу како би међународној заједници била послата порука да је та земља спремна да равноправно учествује у управљању светском привредом. Пекинг шири утицај преко иницијативе “1Б1Р”, основао је AIIB, а јуан је ММФ прихватио као једно од резервних средстава плаћања.


На самиту у Хангџоу НР Кина ће желети да покаже не само оно што је њен модел државног развоја остварио већ и шта може да уради како би наставила са успехом и обликовањем глобалног раста у будућности. Чен Фенгџинг, истраживач на Кинеском Институту за савремене међународне односе, рекао је да ће самит Г-20 представљати прилику за НР Кину да „води и предводи“ глобалну економску агенду. Сада је питање како ће остатак света реаговати на то како НР Кина види саму себе и светску привреду.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 04 септембар 2016 19:24
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија